Priča misteriozne vavilonske tablice: Ovo je najstarija poznata mapa sveta (FOTO)

Tablica je nastala oko 600. godine pre nove ere i oslikava jednu od najranijih predstava ljudi o izgledu celokupnog sveta. Na ovoj tablici od 122 sa 82 milimetra, može se videti kako su drevni Vavilonjani gledali na svet

Vavilonska mapa sveta
Vavilonska mapa sveta

Oštećena glinena tablica otkrivena početkom 19. veka u Siparu u Iraku, prema mišljenju arheologa, predstavlja najstariju poznatu mapu sveta. Otkrivena je na obali reke Eufrat, a danas se nalazi u Britanskim Muzeju.

Pretpostavlja se da je nastala oko 600. godine pre nove ere i oslikava jednu od najranijih predstava ljudi o izgledu celokupnog sveta. Na ovoj tablici od 122 sa 82 milimetra, može se videti kako su drevni Vavilonjani gledali na svet oko sebe, kako fizički, tako i duhovno.

Na tablici se nalazi mapa Mesopotamije, sa Vavilonom u sredini. Grad je okružen sa dva koncentična kruga koja predstavljaju okean, koji dalje okružuju ostrva. Udaljenosti i opisi ovih predela pažljivo su ispisani klinastim pismom. Zapisi o mitološkim stvorenjima i herojima koji žive svrstavaju ovu tablicu i među umetnički vredne artefakte.

 Šarl Le Brun: Ulazak Aleksandra Velikog u Vavilon
Šarl Le Brun: Ulazak Aleksandra Velikog u Vavilon

Dve južne močvare označene su paralelnim linijama na dnu mape, dok su planine Zagros na vrhu prikazane zakrivljenom linijom. Reka Eufrat teče od planina, kroz Vavilon, pa sve do močvara.

Osim Vavilona, u središtu se nalazi još sedam gradova, a još tri ostrva nedostaju sa mape usled oštećenja. Ova mesta označena su kao „mesto izlaska Sunca“, „Sunce je skriveno i ništa se ne vidi“, „iza leta ptica“.

Skica ispod prikazuje sve oznake na mapi:

Grafička rekonstrukcija vavilonske mape sveta
Grafička rekonstrukcija vavilonske mape sveta

1.Planina
2. Grad
3. Urartu
4. Asirija
5. Der
6. Nepoznato
7. Močvara
8. Elam
9. Kanal
10. Bit Yakin
11. Grad
12. Haban
13. Vavilon podeljen Eufratom
14 – 17. Okean
18 22. Mitološki objekti

Reuters, Glinene tablice sa astronomskim zapisima iz Vavilona
Reuters, Glinene tablice sa astronomskim zapisima iz Vavilona

Pretpostavlja se da je mapa trebalo da obuhvati čitav svet jer je mapiranje zemlje preko okeana izuzetak za drevnu kartografiju. Sve druge mape iz ovog perioda ne uključuju okean, jer se on smatrao za kraj svakog kopna.

Pravo značenje mape je do danas predmet rasprave. Iako se većina mesta nalazi na tačnoj poziciji, mnogi smatraju da je cilj mape prikazivanje vavilonskog mitološkog sveta. Osamnaest mitoloških zveri aludiraju na vavilonski ep o stvaranju sveta nakon što su nebeske životinje proterane u okean.

Reuters, Ostaci drevnog Vavilona
Reuters, Ostaci drevnog Vavilona

Drugi pak tvrde da su se Vavilonjani aktivno bavili kartografijom kako bi poboljšali izvoz poljoprivrednih i zanatskih dobara drugim narodima kao što su bili Egipćani. Ipak, drugi narodi isključeni su sa mape jer su drevni Vavilonjani sebe smatrali za centar sveta.

Otkriće artefakta kao što je Vavilonska mapa sveta otvara mnoga pitanja o drevnim narodima, njihovom načinu života i tehnologijama koje su imali na raspolaganju. Nažalost, na neka od njih verovatno nikada nećemo naći odgovor.

(Newsweek.rs)

Slični članci