Novčanica Kraljevine Srbije od 10 dinara 01.11.1885.

Kraljevina Srbija, 10 dinara 01.11.1885
Već od samog početka svog rada, Narodna banka se suočila sa određenim teškoćama zbog nekih odredaba Zakona o Narodnoj banci od 6. januara 1883. godine. Među njima, najozbiljnija teškoća je bila u neprilagođenosti zakonom propisanih veličina apoena banknota sa stvarnim potrebama platnog prometa u Srbiji onog vremena. Prva novčanica koju je Narodna banka pustila u promet, 1884. godine, bila je od 100 dinara, a sledeća, od 50 dinara, inače po zakonu najmanja moguća, puštena je u opticaj februara 1885. godine. Obe ove novčanice bile su odviše krupne za plaćanja manja od njihove nominalne vrednosti, a takva plaćanja su bila najčešća, pa se za razliku („kusur“) vraćao kovani srebrni i nikleni novac koji je – smatralo se – vredeo manje od zlatnog novca, pa i od njihovog reprezentanta, banknote razmenljive za zlato. I to je bio, između ostalih, jedan od razloga nepredviđenih teškoća oko probijanja tih krupnih banknota u platni promet.

U želji da se stvore što bolji uslovi za ostvarivanje ciljeva radi kojih je Narodna banka i osnovana, Glavni odbor Narodne banke (koji su sačinjavali guverner i svi članovi Upravnog i Kontrolnog odbora), već od pojave prvih teškoća na koje se naišlo u radu zbog nekih ograničenja, praznina i nedorečenosti u Zakonu o Narodnoj banci od 6. januara 1883. godine, smatrao je da bi u Zakonu, a i u Statutima Banke od 17. avgusta 1883. godine, trebalo izvršiti određene izmene i dopune.

Predlog za izmene i dopune u Zakonu o Narodnoj banci, među kojima i predlog za dopunu kojom bi se omogućilo Narodnoj banci da emituje i jednu manju novčanicu, i to od 10 dinara, Glavni odbor Narodne banke je sačinio na osnovu izvštaja koji mu je početkom 1885. godine podnela komisija, sastavljena od članova Upravnog i Kontrolnog odbora (Ilija Margetić, Marko Stojanović i Jovan Antula), kojoj je, kao stručnjak, bio pridodat Šarl Bošman, organizator Narodne banke. Taj svoj predlog, pre no što ga je izneo pred glavni zbor akcionara, Glavni odbor je stavio na uvid javnosti, objavivši ga, sa obrazloženjem u „Srpskim novinama“.

Pored ostalih predloga za izmene i dopune u Zakonu, predloženo je i da se član 9. Zakona dopuni tako što bi se Narodnoj banci omogućilo i da izdaje banknote od 10 dinara. U obrazloženju ovog predloga veoma oštro se kaže da je postojećom zakonskom odredbom „da najmanja banknota glasi na 50 dinara može se reći … u stvari poništena povlastica Narodnoj banci, data za izdavanje banknota, jer banknote tako krupne apsolutno je nemoguće održati u obrtu kod našeg naroda i sa njima upoznati ga, jer poslovi se u nas svršavaju ponajviše u sitnim sumama“. U obrazloženju predloga dalje se kaže da su u komisiji i u Glavnom odboru bila podeljena mišljenja „da li banknote od 10 din. treba da predstavljaju zlatnu ili srebrnu monetu“. To pitanje je, bar što se tiče Narodne banke i njenih akcionara, rešeno na Prvom redovnom glavnom zboru akcionara, održanom 29. marta i 2. i 3. aprila 1885. godine. U predlogu Glavnog odbora za izmene i dopune Zakona o Narodnoj banci, podnetom zboru akcionara, to pitanje je ostalo otvoreno. Kontrolni odbor, u svom izveštaju zboru, opredeljuje se da banknota od 10 dinara bude u srebru, ali potpredsednik Kontrolnog odbora, Manojlo Klidis, izdvaja svoje mišljenje, jer smatra da ova banknota treba da bude plativa u zlatu. U raspravi o tom pitanju mišljenja akcionara su bila podeljena. Pri glasanju, međutim, većina akcionara (241 akcionar sa 364 glasa protiv 106 akcionara sa 159 glasova) izjasnila se za Klidisov predlog, pa je zbor zaključio „da banknote od 10 dinara imaju predstavljati vrednost zlata“.

Predlozi Prvog redovnog glavnog zbora akcionara Narodne banke za izmene i dopune u Zakonu o Narodnoj banci od 6. januara 1883. godine, među kojima je bio i predlog da se Narodnoj banci omogući da može emitovati i novčanicu od 10 dinara u zlatu, dostavljeni su ministru narodne privrede, koji je obećao da će ove predloge dostaviti prvom narednom zasedanju Narodne skupštine na rešavanje. Narodnoj banci je bilo veoma stalo da se izvrši ova dopuna u Zakonu o Narodnoj banci jer je njen položaj bio veoma ozbiljan. Nema plasmana kredita u novčanicama koje se zadržavaju u opticaju, prihodi su mali, očekuje se poslovni gubitak i u 1885. godini. Najveći deo izdatih banknota od 100 i od 50 dinara bio je u bančinom trezoru, a ne u opticaju, uplaćeni kapital u zlatu se smanjivao, a vlada ne preduzima mere da se predložene izmene i dopune u Zakonu o Narodnoj banci i ozakone. Zato se Upravni odbor Narodne banke, posle svoje sednice od 25. aprila 1885. godine, obraća ministru narodne privrede predstavkom sa pitanjem šta je vlada učinila da se predlozi Narodne banke i ostvare. Ministar na to odgovara Narodnoj banci da predloge zbora akcionara Narodne banke nije podneo Narodnoj skupštini na rešavanje zato što se vlada sa tim predlozima ne slaže. Pored toga što se ne slaže sa nekim drugim predlozima, npr., što predlogom nije određen delokrug budućim agencijama Narodne banke, ili što je predloženo da Narodna banka može eskontovati „espapnice“ i za strane proizvode, vlada se ne slaže sa predlogom da buduća novčanica Narodne banke od 10 dinara bude u zlatu, jer smatra da predlozi za izmene i dopune u Zakonu o Narodnoj banci, među kojima i onaj o desetici u zlatu, „nisu ni u koliko koristi po Narodnu banku, niti u narod. – ekonomnom pogledu odgovaraju onom zadatku, rad koga je Narodna banka ustanovljena“.

Primivši ministrov odgovor, Narodna banka mu se ponovo obraća, iznosi svoje razloge i ukazuje na neophodnost da se propisi dopune i izmene, ali i svoje žaljenje što je vlada zauzela takav stav. Ministar odbija da primi ovaj dopis Narodne banke, jer smatra da je ton preoštar. Banka je, međutim, životno zainteresovana da do izmena u Zakonu dođe, pa Upravni odbor, na sednici od 10. juna 1885. godine, zaključuje da uputi delegaciju kod ministra sa zadatkom da pokuša da ga ubedi u potrebu predloženih izmena. Ministar je delegaciju primio, izrazio joj svoju i vladinu naklonost prema Narodnoj banci i izjavio da upravo zbog velike ljubavi prema Banci ne može da pred Narodnu skupštinu iznese predloge Narodne banke za izmenu zakona, jer smatra da je naročito predlog o desetici štetan, no da će obavestiti vladu o željama Narodne banke. Na to je u Narodnoj banci sazvana sednica Glavnog odbora, na kojoj je podnet izveštaj o razgovoru delegacije sa ministrom. Ministar narodne privrede, koji je i sam prisustvovao ovoj sednici, ponovio je da se srpska vlada slaže sa izdavanjem desetice, ali pod uslovom da ona bude plativa u srebru, a ne u zlatu. Zaključeno je da Narodna banka zatraži i pismeni odgovor vlade i da sazove vanredni zbor akcionara, od koga bi trebalo zatražiti saglasnost da banknota od 10 dinara bude u srebru.

Svesna da bez sitnijih novčanica teško može išta učiniti u pogledu povećanja opticaja banknota („bolje je imati deseticu makar i u srebru, nego nikakvu nemati“), Narodna banka saziva vanredni zbor akcionara. Na zboru, održanom od 14. do 18. septembra 1885. godine, usvojen je stav da se u Zakonu o Narodnoj banci predloži dopuna, kojom bi se dalo pravo Narodnoj banci da emituje i novčanice od 10 dinara, „koje je Narodna banka dužna da razmeni u srebro kada se od nje to zatraži“.

Posle toga, u vanredno kratkom roku, vlada podnosi Skupštini predlog za izmene i dopune u Zakonu o Narodnoj banci iz 1883. godine, što Narodna skupština prihvata. Zakon o izmeni i dopuni Zakona o Narodnoj banci od 6. januara 1883. godine potvrđen je 23. septembra 1885. godine.

Tehnički podaci i opis

Pošto su se rasprava i postupak oko ozakonjenja nove banknote Narodne banke od 10 dinara u srebru prilično odužili, a potrebe za takvom novčanicom su bile hitne, nije bilo vremena da se obave sve potrebne pripreme za izdavanje novog tipa banknote redovnog izdanja (idejni nacrt, klišei, izbor štamparije i sl.). Zato je odlučeno, na predlog Narodne banke i uz saglasnost ministra narodne privrede, da se u Državnoj štampariji u Beogradu štampa privremena banknota sa crtežima kao na nameravanoj novčanici od 10 dinara državnog izdanja iz 1876. godine, uz neophodne izmene u tekstu, a na hartiji koju je Ministarstvo finansija nabavilo za štampu državnih novčanica iz 1876. godine.

Hartija ove novčanice je bela, sa vodotiskom oznake vrednosti („DESET DINARA “ – ćirilicom). U literaturi se navodi da je hartija prevučena žutom mrežicom), a tehnolozi objašnjavaju da je u pitanju impregnacija hartije.

Boja crteža je „berlinsko“ plava. Crtež za ovu novčanicu (ustvari za neemitovanu novčanicu od 10 dinara državnog izdanja iz 1876. godine) izradio je, po mišljenju prof. dr Nenada Simića, poznati srpski slikar Đorđe Krstić (1851-1907).

Graver za novčanicu od 10 dinara iz 1876. godine bio je L. Dumont iz Pariza, a nije poznato ko je izvršio prepravke klišea za ovu novčanicu iz 1885. godine.

Veličina novčanice je 131 x 96 mm.

Na licu banknote su crteži i tekstovi.

Crteži su: u sredini gornjeg dela je crtež poprsja kralja Milana Obrenovića (knjaz srpski 1868-1882., kralj Srbije 1882-1889); u sredini donjeg dela je grb Kraljevine Srbije; sa leve strane je crtež žene u narodnoj nošnji, sa snopom žita i srpom; sa desne strane je crtež srpskog vojnika onog vremena sa puškom.

Ispod ženske figure je ovalni okvir, u kome je tekst „Zakon od 23. Septembra 1885.“ (što će reći Zakon o izmeni i dopuni Zakona o Narodnoj banci od 6. januara 1883. godine), a ispod crteža vojnika je takođe ovalni okvir u kome je tekst „§ 145 kr. zak. falsifikovanje banknota kazni se robijom“. Ispod grba je uokvirena cifra „10″.

Glavni tekst se nalazi na sredini lica i glasi:

Svi tekstovi na licu ove banknote ispisani su srpskom ćirilicom.

Kao guverner je potpisan Filip Hristić. Što se tiče potpisa člana Uprave, u literaturi se novode razni podaci. Prema jednom izvoru – potpisan je član Upravnog odbora dr Mih. Vujić, a prema drugom – na svakoj seriji je bio potpis drugog člana Upravnog odbora.

Numerisanje ove novčanice je ovakvo: oznaka serije (dvocifreni broj arapskim ciframa – kod prve serije, a kod daljih serija veliko slovo ćirilice i dvocifreni broj) nalazi se u gornjem delu lica banknote desno, između crteža poprsja kralja Milana i vojnika, kao i u donjem delu, levo od grba; redni broj novčanice u seriji (arapskim ciframa) nalazi se u gornjem delu lica banknote između crteža žene i poprsja kralja Milana, kao i u donjem delu, desno od grba; kontrolni broj (sedmocifreni, arapskim ciframa) nalazi se iznad glavnog teksta, a ispod crteža poprsja kralja Milana.

Numerisanje ove novčanice i stavljanje faksimila potpisa izvršeni su u samoj Narodnoj banci.

Na naličju ove banknote nalaze se crteži, cifre i tekst.

Crteži su: na sredini gornjeg dela je crtež poprsja kneza Miloša Obrenovića (knjaz Srbije 1815-1839. i 1858-1860.); na sredini donjeg dela je crtež poprsja Ljubice, žene Miloša Obrenovića; sa leve strane je crtež poprsja Mihaila Obrenovića (mlađi Milošev sin, knjaz Srbije 1839-1842. i 1860-1868.); sa desne strane je crtež poprsja Milana Obrenovića (stariji sin Milošev, knjaz Srbije od 1. do 26. juna 1839.). Svi ovi crteži su uokvireni i međusobno povezani ukrasnim motivima.

Cifra kao oznaka vrednosti (10) nalazi se u donjem delu površine naličja, ispod levog i desnog crteža poprsja.

Tekst na naličju je na francuskom jeziku i glasi:

Opticaj

Privremenih banknota Narodne banke od 10 dinara u srebru iz 1885. godine izrađeno je i numerisano 800.000 komada, u ukupnoj nominalnoj vrednosti od 8 miliona dinara, koliko je i predato trezoru Narodne banke.

U oglasu u „Srpskim novinama“, Narodna banka je objavila da će ove „privremene banknote od 10 dinara koje glase na srebro“ pustiti u opticaj 18. novembra 1885. godine. Međutim, u preporuci (naredbi) ministra finansija svima načelstvima i carinarnicama da ove banknote od 10 dinara primaju po punoj nominalnoj vrednosti kao srebrni novac, kaže se da je „g. ministar narodne privrede pismom svojim od 17 ov. m-ca PBr. 2476 izvestio da je uprava privilegovane narodne banke pustila u tečaj njene privremene banknote od 10 dinara, glaseće u srebru“, iz čega bi se moglo zaključiti da je ova banknota puštena u opticaj najkasnije 17. novembra 1885. godine, ako ne i koji dan ranije.

Nade koje su polagane u ovu sitnu banknotu pokazale su se opravdanim. Ove novčanice, puštene u opticaj i putem odobravanja kredita u srebru za eskontovane menice koje su glasile na srebro ili u kojima nije bilo označeno da li glase u zlatu ili srebru – nisu se uvek odmah zamenjivale za zvečeći srebrni novac, kao što je to bio slučaj sa banknotama od 100 i od 50 dinara u zlatu, već su se zadržavale u opticaju. U narodu je banknota od 10 dinara ubrzo dobila i ime „banka“, koje se dugo, pa i danas, zadržalo u upotrebi za svaki novac od 10 dinara, pa i za metalni.

Da je nova novčanica od 10 dinara u srebru bolje primljena od ranije emitovanih novčanica od 100 i do 50 dinara u zlatu, dokaz je u podatku da je krajem 1885. godine, dakle samo tri i po meseca po njenom puštanju u opticaj, istih bilo u prometu za 1,931.340 dinara, dokje u isto vreme u opticaju bilo novčanica od 100 i od 50 dinara ukupno samo za 1,568.700 dinara (banknota od 100 dinara za 866.700 dinara i banknota od 50 dinara za 702.000 dinara).

Međutim, valja ipak reći da ni ova sitna banknota od 10 dinara u srebru nije u svim sredinama odmah i rado prihvaćena. Zastupnik ministra narodne privrede izveštava početkom 1886. godine ministra finansija da „mnoge sreske i opštinske vlasti, a i druge držav. i pod nadzorom drž. stojeće kase, čine izvesne teškoće pri primanju banknota priv. narodne banke, a naročito onih od 10 dinara, koje glase na srebro, pa s toga ih i narod nerado prima i one se teško odomaćuju u narodu“. Ministar finansija Vuk. J. Petrović na to izdaje 20. februara raspis svim načelstvima i carinarnicama o obavezi primanja banknota Narodne banke po njihovoj nominalnoj vrednosti, sa preporukom vlastima da „svakom danom prilikom objašnjavaju narodu vrednost i korist banknota“.

Povlačenje iz opticaja

Iako izrađena i gtuštena u opticaj samo kao privremena, do izrade stalne novčanice ove vrednosti, novčanica Narodne banke od 10 dinara u srebru iz 1885. godine zadržala se u prometu punih 14 godina, mada je nova banknota od 10 dinara u srebru, i to stalnog izdanja, puštena u opticaj već nepune dve godine posle pojave „privremene“ novčanice iste nominale.

Iz nepoznatih razloga, ali verovatno upravo zbog naglašavanja privremenosti ove novčanice od 10 dinara iz 1885. godine, „Šabački glasnik“ u br. 96 iz 1888. godine objavio je članak „Rastanak sa starim deseticama“, u kome se kaže da ove novčanice prestaju da važe 1. decembra 1888. godine. Kako o tome nije bilo prethodnih zvaničnih obaveštenja, to je izazivalo izvesnu pometnju, građani su dolazili na državne blagajne i tražili da im se te novčanice zamene za nove, pa su sreska načelstva tražila od ministra finansija objašnjenja. Narodna banka je odmah protivdejstvovala, pa je objavom u „Srpskim novinama“ opovrgla ovu vest kao neistinitu i neosnovanu. Narodna banka se obratila i ministru finansija i zamolila ga da obavesti okružna načelstva o neosnovanosti ovakvih vesti, što je on i učinio telegrafski.

Stvarno povlačenje ove novčanice iz opticaja je obznanjeno oglasom Narodne banke od 1. marta 1894. godine, u kome je rečeno: „Ko takvih novčanica ima, valja da ih donese na blagajnicu Narodne Banke da mu ih ona isplati, po zahtevu, metalom ili novom novčanicom, inače one po isteku pet godina od dana, koga ovaj poziv treći put u zvaničnim novinama izađe, neće više vredeti i neće biti plaćene.“ Kako je ovaj oglas objavljen treći put u „Srpskim novinama“ od 29. juna 1894. godine, to znači da je banknota iz 1885. godine od 10 dinara u srebru prestala da bude zakonsko sredstvo plaćanja 29. juna 1899. godine. Od cele emisije od 800.000 komada ovih novčanica, iz opticaja nije povučeno zamenom samo 1356 komada, čime se i objašnjava činjenica da je ova banknota danas prava numizmatička retkost. Novčanice povučene iz opticaja spaljene su.

Falsifikat

Prvi falsifikat jedne banknote Privilegovane narodne banke Kraljevine Srbije, i to ove privremene banknote od 10 dinara u srebru iz 1885. godine, pojavio se 1891. godine. Već sama ova privremena banknota bila je izrađena dosta primitivno, ali je falsifikat bio još lošiji, tako da je ubrzo otkriven. Falsifikovane banknote pojavile su se u Šapcu i okolini, ali i u susednom Sremu, tada pod Austro-Ugarskom. Falsifikatori su uhvaćeni, suđeno im je u Šabačkom prvostepenom sudu i osuđeni su po zakonu.

Još jedan pokušaj emitovanja državnog papirnog novca

Videli smo kako je postupak oko izmene Zakona o Narodnoj banci dugo trajao. Koji su razlozi rukovodili ministra narodne privrede i srpsku vladu da se ne saglase sa predaogom Narodne banke da njena buduća banknota od 10 dinara bude plativa u zlatu? I zašto ministar izjavljuje da će bančine predloge podneti Skupštini samo ako Narodna banka pristane da njena novčanica od 10 dinara bude u srebru?

U prepisci između Narodne banke i ministra narodne privrede povodom datih predloga za izmene i dopune u Zakonu o Narodnoj banci od 6. januara 1883. godine obelodanilo se da nije bilo nimalo slučajno što je u tom zakonu bilo određeno da najmanja banknota Narodne banke bude od 50 dinara, jer je država još prilikom donošenja tog zakona nameravala da ona sama emituje neku vrstu novčanice od 10 dinara u zlatu.

O čemu se, zapravo, radilo? Država je još 1881. godine raspisala upis lutrijskog 3%-tnog zajma u zlatu za pokriće budžetskih potreba, ali je veliki broj obveznica tog zajma ostao neplasiran. U traženju puta i načina da se obveznice, koje su glasile na 100 dinara u zlatu, ipak plasiraju, u vladi se razmišljalo da se na podlozi tih neplasiranih obveznica izdaju državne novčanice od 10 dinara u zlatu. Imajući u vidu tu ideju, srpska vlada je u Zakonu o Narodnoj banci iz 1883. godine namerno odredila da najmanja banknota Narodne banke bude od 50 dinara. Kasnije, kada su sazreli uslovi da Narodna banka emituje i novčanicu od 10 dinara, vlada je insistirala da ova bude u srebru, kako ne bi konkurisala budućoj državnoj novčanici od 10 dinara u zlatu. Ova vladina ideja je dugo bila samo ideja, da bi se tek 1888. godine uobličila tako što je ministar finansija podneo Narodnoj skupštini zakonski predlog da se na osnovu lutrijskih obveznica od 100 dinara iz 1881. godine, koje nisu plasirane, a koje bi se deponovale i imobilizovale, emitovali državni vrednosni papiri koji bi glasili na 10 dinara u zlatu, a koji bi imali seriju i broj onih neplasiranih obveznica, čiju 1/10 vrednosti predstavljaju.

Čim je Narodna banka saznala za ovaj zakonski predlog odmah je reagovala, jer je uočila da bi ozakonjenje ovog predloga unelo pometnju u novčani sistem u Srbiji i dovelo do ozbiljnih poremećaja u valutnim prilikama, koje ionako nisu bile regulisane. Sve svoje bojazni u tom smislu, Narodna banka je izložila ministru finansija pismeno, a posebna delegacija Narodne banke je zbog toga posetila ministra. Ove akcije Narodne banke, međutim, nisu urodile nikakvim plodom, pa je vladin zakonski predlog uzet u razmatranje u skupštinskom Finansijskom odboru. Tom prilikom je Odbor odlučio da ovaj zakonski predlog podnese Skupštini, s tim što je sam predložio da se u zakonskom projektu izvrši izmena utoliko da ove državne novčanice od 10 dinara ne budu u zlatu, kao što je to predložila vlada, već plative u srebru. Drugim rečima, Odbor je predlagao da se u opticaj puste i državne novčanice od 10 dinara u srebru, iako su u opticaju već od 1885. godine bile banknote Narodne banke istog apoena i plative u srebru, što bi bilo još opasnije od prvobitnog vladinog predloga. Time bi ozbiljno bila ugrožena i privilegija Narodne banke da jedino ona može emitovati papirni novac u Srbiji. Ako bi država, kojoj je novac stalno bio potreban, nastavila sa ovakvom praksom, to bi moglo da dovede u pitanje opstanak Narodne banke kao emisione ustanove. Zato se Narodna banka hitno ponovo obraća pismeno ministru finansija, iznoseći sve razloge protiv nameravane emisije državnih novčanica. Nameravala je da takvo pismo uputi i samoj Skupštini. Međutim, u međuvremenu je Narodna skupština raspuštena, pre no što je i uzela u razmatranje i pretres projekt ovog zakona, tako da takav zakon nikad nije ni donet.

Autor: Jovan Hadži-Pešić
Izvor: Novac Srbije 1868-1918, Narodna banka Jugoslavije, 1. izdanje, Beograd, 1995.

Slični članci