Kratka likovna istorija dinara

Prva srpska novčanica je puštena u promet 2. jula 1884. godine. Bila je to novčanica od 100 dinara u zlatu. Napravljena je po klišeu rezervne novčanice od 100 franaka, koji je Narodna banka Belgije ustupila našoj Privilegovanoj narodnoj banci Kraljevine Srbije. Kliše je bio belgijski zato što je odbor Pariske monetarne konvencije predložio našoj vladi „da se pozove jedan stručan stranac, koji bi organizovao Narodnu banku i neko vreme rukovodio njene radove i operacije, pošto u našoj zemlji nema ljudi koji bi pritežavali u punoj meri sva znanja i iskustva, koja su nužna za jedan tako važan zavod, kao što je Narodna banka“

 Kao i svaka druga valuta, i srpski dinar je sredstvo trgovine i razmene, ali istovremeno je i dokument o državnoj politici, ekonomiji i kulturi i – umetnosti. Pa ipak, malo je verovatno da dok, recimo, kupujete paradajz na pijaci, imate svest da ga plaćate grafikom nekog umetnika.

Novac se danas smatra vrhunskim proizvodom čija izrada podrazumeva izuzetno zahtevan proces, proces koji počinje skicom nekog grafičara ili slikara iz koje će, nakon usvajanja idejnog rešenja – čemu je prethodilo ispunjenje i usvajanje svih detalja koji se tiču sadržaja i poruke novčanice, i nakon stapanja umetničkog dela i sigurnosnih elemenata novčanice i realizacije pomoću najmodernije aktuelne tehnike i tehnologije, a sve u okviru ekonomskih parametra posla – nastati banknota. U našem slučaju – dinar.

OVAKO JE POČELO

Prvi papirni novac Srbije bio je probni. Prema odluci od 19. januara 1876. godine, a zbog finansiranja rata sa Turskom, određeno je da se pusti u promet 24 miliona dinara srpskog državnog papirnog novca. Nabavljene su mašine, oprema i sve šta treba, i odštampan je probni kontingent novčanica – apoeni od jednog, pet, deset, pedeset i sto dinara, ali oni nikad nisu pušteni u promet. Na novčanicama su nacrtani poprsje kneza Milana, grb Kneževine, ženska figura u narodnoj nošnji sa snopom žita i srpom u raznim pozama, i figura srpskog vojnika sa puškom takođe u raznim pozama. Smatra se da je autor novčanice od pet dinara pesnik i slikar Đura Jakšić, a novčanice od deset dinara – slikar Đorđe Krstić.

Prva srpska novčanica je puštena u promet 2. jula 1884. godine, istog dana kad je ustanovljena emisiona banka – Privilegovana narodna banka Kraljevine Srbije. Bila je to novčanica od 100 dinara u zlatu (bimetalizam, pokriće novčanice u zlatu i srebru). Tako je počela savremena istorija novca Srbije.

Ta naša prva novčanica je bila privremena, objavljena po klišeu rezervne novčanice od 100 franaka koji je Narodna banka Belgije ustupila našoj banci, realizovana uz izvesne izmene i dopune u crtežu, i sa srpskim tekstom. Zašto je nismo sami izradili i zašto je kliše baš belgijski? Zato što je odbor Pariske monetarne konvencije (koju su 1865. godine zaključile Francuska, Belgija, Italija i Švajcarska, a čija je načela prihvatila Srbija) predložio našoj vladi „da se pozove jedan stručan stranac, koji bi organizovao Narodnu banku i neko vreme rukovodio njene radove i operacije, po što u našoj zemlji nema ljudi koji bi pritežavali u punoj meri sva znanja i iskustva, koja su nužna za jedan tako važan zavod, kao što je Narodna banka“, što je vlada prihvatila, pa rešila „da se obrati na onu zemlju, koja se je do sada među svima zemljama najmanje odavala drskim i hazardnim industrijskim, trgovačkim i finansijskim spekulacijama, u kojoj se narodno materijalno blagostanje razvijalo na najpravilnijoj i najsigurnijoj osnovi, a to je Belgija.“ Belgijska vlada je poslala Šarla Bošmana, šefa generalnog računovodstva svoje Narodne banke, a on je pomogao da se našoj Narodnoj banci ustupe klišei rezervnih belgijskih novčanica.

Za izgled te prve naše banknote zaslužni su i srpski umetnici. Tadašnji ministar narodne privrede je pismom Stevanu Kačanskom, predsedniku umetničkog društva u Beogradu, zamolio da umetnici predlože „kakvi bi se najudesniji mogli upotrebiti srpski znaci namesto belgijskih na banknoti od 100 dinara, i kakav bi oblik srpskog smisla i sadržine, osim teksta, trebalo dati banknotama od 50 dinara“. Ubrzo nakon toga Upravni odbor Narodne banke je dobio „šest komada izrađenih nacrta od istog društva na uviđaj i dalju upotrebu.“ Ko su bili ti autori i čiji je predlog usvojen – ne zna se.

KAPITAL I RAD

Osnovna boja prve srpske novčanice je tamno maslinastozelena. Teskt na licu je napisan na srpskom, ćirilicom. Na naličju banknote, međutim, tekst je ispisan latinicom, na francuskom. Umesto „sto dinara“ – kako piše na licu (aversu) novčanice, na naličju (reversu) piše: „cent francs“. Smatra se da se Kraljevina Srbija odlučila za oba pisma u nadi da bi njene banknote mogle steći poverenje i u inostranstvu, a s obzirom da je dinar izjednačen sa francuskim frankom radi lakšeg sticanja prava građanstva u inostranstvu, na novčanici u tekstu na francuskom piše „sto franaka“ umesto „sto dinara“ zato što im je vrednost bila ista. Za banknotu od 50 dinara, raspisan je konkurs kojim je traženo „da banknote budu izrađene oblikom u duhu banknota evropskih narodnih banaka sa udesnim malim dodacima iz srpskog narodnog života (naročito radničkog).“ Od deset crteža „koje iz Srbije, koje sa strane“, usvojen je predlog slikara Đorđa Krstića. On je autor i desetodinarke, za kojom se osetila potreba u prometu zato što su dve prethodne banknote bile prekrupne. Bila je privremena, zato što je zakonom bilo određeno da najmanja novčanica bude od 50 dinara. I ona je, kao i prethodne dve, bila dvojezična. Ova desetodinarka je i naša prva falsifikovana novčanica. Falsifikat se pojavio 1891. godine u Šapcu i okolini, a prekršiteljima je presuđeno po zakonu.

Autori narednih novčanica bili su Francuzi: stalne desetodinarke – Danijel Dipui, Žorž Dival i E. Mušon, a dvadesetice (izmenjen je zakon pa je objavljivanje banknote ove nominalne vrednosti bilo moguće) – Žorž Dival.

RATNE NOVČANICE

Krajem 1914. godine, pored napora da se u Francuskoj obezbedi štampanje dodatnih količina novčanica od 10 i 100 dinara koje su već u opticaju, Narodna banka je nastojala da objavi „ratne“ novčanice od 50 dinara. Nacrt je izradila slikarka Beta Vukanović. Štampana je u Francuskoj i puštena u promet 25. marta 1915. godine. Imala je pogrešno odštampan broj paragrafa krivičnog zakona, i datum kad je donet zakon po kome se novčanica objavljuje. Javnost, verovatno ne zbog ovih grešaka, nije prihvatila dvadeseticu. List „Politika“ je naziva „nakaradom“, na kojoj ni graver nije smeo da se potpiše, a narod ju je podrugljivo prozvao „pegavac“, ne zna se da li mu se nije dopao crtež Bete Vukanović ili realizacija.Druga „ratna“ novčanica, takođe štampana u Francuskoj banci, od pet je dinara. Ova novčanica ima 487 različitih datuma zato što je štampana od 1. septembra 1916. do 31. decembra 1917. godine. Na reversu, gde je tekst tradicionalno na francuskom, piše „cinq dinars“ – odstupilo se od prakse da se naziv nacionalne valute prevodi kao franak.

NOVAC KRALJEVINE SHS

Sredinom novembra 1919. godine pušten je u promet prvi novac Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca: papirni, u apoenima od jednog i pola dinara. U vreme njihovog objavljivanja nova država nije imala svoju novčanu jedinicu, a Privilegovana Narodna banka, koja je potpisana kao emiter ovih novčanica, bila je banka države koja više nije postojala (emisiona banka Kraljevine SHS je počela s radom 1. februara 1920. godine). Poznat je autor novčanice od pola dinara, Menci Klement Crnčić, zagrebački grafičar.

Iz tog vremena je najpoznatija novčanica od 10 dinara, zato što je jedina štampana van Evrope. Desilo se da su kapaciteti Francuske banke bili zauzeti, pa je Kraljevini preporučeno da desetodinarsku štampa u Američkoj kompaniji za banknote, u Njujorku. Amerikanci su nam ustupili svoju rezervnu novčanicu sa vinjetom snažnog nagog čoveka koji okreće točak (simbol napretka). Mi smo na licu novčanice, iznad točka dodali dve žene, boginje radinosti i nauke, i Merkura – simbola trgovine. Na naličju novčanice su planinski vrhovi Kožuh, Veternik, Dobro Polje i Kajmakčalan. Zbog ove novčanice nastala je izreka „dinar veliki k’o točak“.

Novčanice od 100 dinara sa ženom ovenčanom lovorovim vencem, i od 1000, sa Svetim Đorđem, štampane su 1920. godine u Francuskoj, a njihovi autori su francuski umetnici. Hiljadarka je prva četvorobojna novčanica Narodne banke. Sledeće godine je objavljen apoen papirnog novca od 25 para iz 1921. godine – naš najsitniji papirni novac. Njegov autor je slikar iz Zagreba Milenko Đurić. Na aversu je u tamnoplavoj boji crtež manastira Gračanice, a na reversu su crteži ostrva sa crkvom na Bledskom jezeru i spomenik bana Jelačića u Zagrebu. Oznaka valute, dinar, napisana je ćirilicom i latinicom.

PRVA JUGOSLAVIJA

Prva novčanica čiji je celokupni tiraž objavljen u Zavodu za izradu novčanica (ZIN) u Topčideru je apoen od 10 dinara s datumom 1. decembar 1929. godine. Urađena je na klišeu i papiru koji je uvezen iz Francuske. Na vodenom žigu novčanice je ženska glava s vencem. Francuski umetnik je za lice desetodinarke odabrao glavu mlade žene – bronzano poprsje Srbija, detalj Spomenika kosovskim junacima u Kruševcu, čiji je autor Đorđe Jovanović. Ova, i stodinarka objavljena istog dana, prve su novčanice na kojima piše Narodna banka Kraljevine Jugoslavije.

Slikar Paja Jovanović je angažovan za izradu novčanice od 1000 dinara, koja je objavljena 1931. godine. Na njoj je portret kraljice Marije Karađorđević. Iz autorove prepiske je poznato da su pripreme počele još 1925. godine, a da je za urađeni posao dobio 100.000 dinara. Osim portreta kraljice Marije, na licu novčanice je crtež orla u letu, a na naličju levo i desno su crteži žena od kojih jedna drži srp i snop žita, a druga mač i štit sa državnim grbom.

Novčanice čiji je autor slikar Vasa Pomorišec smatraju se najlepšim novčanicama Kraljevine Jugoslavije. Međunarodna organizacija za banknote proglasila je njegovu novčanicu od 1000 dinara za jednu od deset najlepših u svetu. Pomorišec je autor i apoena od sto dinara, objavljenog u Topčideru 1934. godine. Radio ga je sa grafičarem Pantom Stojićevićem i sa graverom Veljkom A. Kunom. Na aversu je figura žene u haljini srpskih srednjovekovnih vladarki sa lovorovim vencem na glavi. Pored nje je mladi sokolar koji obema rukama drži veliki mač. Među mnogim detaljima koji simbolizuju nauku, poljoprivredu i ekonomsko bogatstvo, ističe se mikroskop. Levo je crkva na Oplencu. Oko cele novčanice je širok okvir koji je izrađen po uzoru na tradicionalne narodne šare. Na reversu je crtež dve ženske figure u haljinama srednjovekovnih srpskih vlastelinki koje sede. Između njih je grb sa kraljevskom krunom na crvenom štitu. Industrija, poljoprivreda, trgovina, zanatstvo, finansije i umetnost su simbolično prikazani. Na levoj strani novčanice je pejzaž Dubrovnika.

Autor poslednje novčanice štampane pred Drugi svetski rat, apoena od deset dinara, jeste Paja Jovanović. Na aversu je poprsje kralja Petra Drugog u crnogorsko-hercegovačkoj narodnoj nošnji sa lovorovom granom iznad glave, i sa panoramom Mostara u pozadini. Na reversu je figura žene u starinskoj vlastelinskoj nošnji sa velom i dijademom na glavi i mačem u desnoj ruci koji je položen na knjigu – simbol državnosti.

Novčanice od 5, 10, 25, 100, 500, i 1000 dinara, koje je Narodna banka Kraljevine Jugoslavije objavila od 1941 do 1943. godine u Londonu, nikad nisu puštene u opticaj. Na svakoj je lik kralja Petra Drugog, autori su nepoznati. Ukupni troškovi izrade, štampanja, lagerovanja i osiguranja 177 miliona komada novčanica iznosili su oko 155.000 funti sterlinga. Čitav tiraž je mlevenjem uništen.

Umesto Narodne banke Kraljevine Jugoslavije koja je likvidirana, u maju 1941. godine osnovana je Srpska narodna banka, a ona je zatim likvidirana novembra 1944. godine. Za izradu novčanica, a bilo ih je deset, koristila je klišee za predratne apoene. Zato 10 srpskih dinara imaju revers identičan predratnoj novčanici iste nominalne vrednosti, srpska pedesetica je veoma slična predratnoj – kreirao ih je isti autor Panta Stojičević. Među njima ima i lepih: Veljko Andrejević Kun je dizajnirao novčanicu od pet stotina srpskih dinara s koloritom koji se ne bi očekivao u okupaciji, a novčanica od 1000 dinara izrađena po predratnom klišeu za 500 dinara, čiji je autor slikar Mladen Josić, izuzetne je estetike u francuskom stilu papirnog novca. Vasa Pomorišac je na novčanici od 1000 srpskih dinara, muškarca i ženu u narodnoj nošnji, okružio obiljem predmeta simboličkog značenja, što je bilo suprotno realnom životu. Mate Zlamalik je za avers sto srpskih dinara izabrao lik Svetog Save, a za revers srpskog seljaka pored zapregnutih volova na njivi. Graveri su Tanasije Krnjajić i Veljko Andrejević Kun.

DRUGA JUGOSLAVIJA

Đorđe Andrejević Kun, slikar i grafičar, revolucionar i španski borac, bio je autor crteža novčanica koje je prvih godina posle Drugog svetskog rata potpisala Narodna banka Jugoslavije. Glavni motiv na aversu je bista partizana iz poluprofila sa puškom o levom ramenu. Ove novčanice su pripremane na ostrvu Vis, a crteži su, nakon što ih je odobrio Josip Broz Tito, preneti u Moskvu u državni zavod za izradu novčanica.

Ustav Federativne Narodne Republike Jugoslavije iz 1946. proklamovao je jedinstven novčani sistem u zemlji. Na prvim apoenima Narodne banke FNRJ umesto vojnika su radnici, odnosno scene iz radničkog života i klasni i politički simboli. Njihovi autori su bili Mate Zlamalik i Omer Mujadžić.

Autor novčanica objavljenih 1955. godine, Miodrag Petrović, slikar i tadašnji tehnički direktor ZIN-a, odlučio se da na licu novčanica predstavi simbolične motive. Na plavoj petohiljadarki je reljef ranjenog borca i Kosovka devojka kao simbol humanosti, detalj sa reljefa Ivana Meštrovića iz „Vidovdanskog ciklusa“, a na braon hiljadarki je portret livca sa azbestnom zaštitnom rukavicom pored visoke peći – a ne rudar Alija Sirotanović kako se misli. Na licu zelene petstodinarke je portret seljanke sa srpom u ruci i žitom u pozadini, a na crvenoj novčanici od sto dinara je portret Konavljanke s primorskim pejzažom u pozadini. Na reversu je prikazivan privredni razvoj zemlje, pa otud na stodinarki Dubrovnik kao simbol turizma, poljoprivredni pejzaž je na petstodinarki, panorama Željezare Zenica na hiljadarki i zgrada Savezne skupštine na petohiljadarki.

Nova četiri apoena s datumom 1. maj 1963. godine, objavljena zato što je promenjen naziv države u Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija, imala su iste motive koje je Miodrag Petrović kreirao za novčanice iz 1955. godine. Isti likovi su zadržani i na novčanicama iz 1965. godine, ali su promenjene nominalne vrednosti. Isto se ponovilo i prilikom štampanja novih novčanica 1968. godine.

Poznatim likovima je dodat nov tek 1970. godine na novčanici od 500 dinara tamnomaslinaste i zelene boje sa crtežom detalja skulpture Nikola Tesla, hrvatskog umetnika Frana Kršinića. Autor novčanice je Miodrag Petrović. Zatim se 1974. godine na apoenu od 1000 dinara sivkasto-plave boje pojavio crtež seljanke sa maramom (pričalo se da je slikar Andrija Milenković nacrtao svoju suprugu), i apoen od 20 dinara ljubičaste boje, sa motivom broda u luci, koji je nacrtao Nusret Hrvanović.

Prva novčanica s Titovim likom objavljena je 1985. godine, pet godina nakon njegove smrti. Vredela je 5000 dinara. Autor idejnog rešenja je akademski slikar Dragiša Andrić, tadašnji šef umetničkog studija ZIN-a, autor portreta je slikar Nusret Hrvanović – ime mu je odšampano na levom Titovom ramenu, a graveri su Dragiša Andrić i Trento Cionini, Italijan. Ova novčanica će ostati upamćena i po grešci: na novčanicama sa slovnim oznakama AA i ZA piše da je godina Titove smrti 1930, a ne 1980.

Zatim su od 1987. do 1989. godine objavljene novčanice od 20.000, 50.000 i od 100.000 dinara. Novčanica od 10.000 dinara nije objavljena, zato što se sve republike nisu složile sa predlogom da na njoj bude Vuk Karadžić. Novčanica sa drugim motivom, iako je kliše postojao, nije izrađena zato što ju je prevazišla inflacija. Da se taj slučaj ne bi ponovio, na ostalim novčanicama su crtani izmišljeni likovi: rudar na 20.000 dinara, mlada žena na 50.000, a devojčica na novčanici od 100.000 dinara. Zna se da su zelenu novčanicu od 50.000 dinara turisti nosili kao suvenir zato što je na njenom reversu bio crtež Dubrovnika. Autori novčanica su Dragiša Andrić i Nusret Hrvanović. Za dve sledeće novčanice šestocifrene vrednosti, izabrani su partizanski spomenici podignuti posle Drugog svetskog rata, a za apoen od milion dinara iz 1989. godine, Dragiša Andrić je izabrao crtež seljanke sa maramom – pričalo se da je na njemu autorova supruga.

Vlada premijera Ante Markovića postigla je devalvaciju nacionalne valute, pa su 1990. godine puštene u promet dve serije novčanica, prvo od 50 i 200 dinara, a zatim od 10, 50, 100, 500 i 1000 dinara. Uveden je red u novčani promet: veći dinarski apoeni imali su veći format, dizajn novčanica je ujednačen (autor svih je Dragiša Andrić), svaki apoen je imao karakterističnu boju, novčanice su izrađene na papiru sa vodenim žigom i zaštitnom niti, dubokom štampom, i prvi put u istoriji NBJ-a bile su opremljene znacima koje slepim licima olakšavaju upotrebu. Na njima su bili poznati izmišljeni likovi devojčice, dečaka, seljanke sa maramom i mladićem, izuzev novčanice od 1000 dinara na kojoj je bio lik Nikole Tesle na aversu i visokofrekventni transformator na reversu.

POSLEDNJA JUGOSLAVIJA

Zatim su, 1991. godine štampane novčanice istih motiva, ali u drugim bojama i sa natpisom Jugoslavija umesto SFR Jugoslavija. Dodat im je apoen od 5000 dinara sa likom Ive Andrića na aversu i Višegradom na reversu. Dve godine kasnije autori ZIN-a će morati da novčanicama dodaju nule – „Tesli“ najviše: 10.000.000.000 dinara, ali zatim, zbog denominacije u toj istoj godini, i da ih smanje za šest. Decembra 1993. godine zabeležena je završna faza inflacije: 11. decembra je izdat apoen od pet milijardi dinara, četiri dana kasnije od 50 milijardi, i 23. decembra od 500 milijardi dinara. Na novčanicama ovih nominalnih vrednosti bili su portreti Đure Jakšića, Miloša Obrenovića i Jovana Jovanovića Zmaja.

Istog dana kad je puštena u promet novčanica od 500 milijardi sa Zmajevim likom, objavljena je treća denominacija u istoriji SR Jugoslavije, u odnosu jedan prema milijardu. Objavljeno je sedam novih apoena, od kojih je samo desetodinarka imala novi motiv: lik naučnika Josifa Pančića sa crtežom planinskog predela sa četiri stabla četinara na reversu.

Na novim dinarima, uvedenim nakon 24. januara 1994. godine kada su Dragoslav Avramović i njegov tim programom monetarne rekonstrukcije nakon 25 meseci zaustavili hiperinflaciju, bili su stari likovi: Josif Pančić, Tesla, Njegoš, Đura Jakšić, Miloš Obrenović, i Dositej Obradović. Autori svih novčanica su Dragiša Andrić i tim ZIN-a.

POSLE JUGOSLAVIJA

S novim vekom došao je i novi dizajn novčanica, i danas aktuelan. Trenutno koristimo novčanice čiji je izgled promovisan 2000. i 2001. godine, i naknadno doterivan. Na licu novčanice od 10 dinara je portret mladog Vuka Karadžića, odnosno sedeća figura starog na njenom naličju. Na njoj piše da je objavljena 2000. godine, a Odluka guvernera o izdavanju ove desetodinarke je doneta 2001. godine, što formalno predstavlja propust. Zatim, na dvadesetici je portret Petra Petrovića Njegoša u monaškoj odeždi sa kamilavkom, na pedesetici je portet Stevana Stojanovića Mokranjca, na novčanici od 100 dinara je portret Nikole Tesle, Nadežda Petrović je na novčanici od 200 dinara, Jovan Cvijić – na 500 dinara, na novčanici od hiljadu dinara je Đorđe Vajfert, na dve hiljade je Milutin Milanković, i na apoenu od pet hiljada dinara je Slobodan Jovanović.

Dvestodinarka je prva naša novčanica na kojoj je crtež poznatog ženskog lika, čak je i Švajcarska tek pre 18 godina ustanovila novčanicu sa poznatom ženom. Takođe, to je prva naša novčanica sa pokretnom slikom, hologramom, posebnom vrstom zaštite: u zavisnosti od ugla gledanja i ugla pod kojim svetlost pada na hologram, formiraju se slike koje se prelivaju jedna u drugu menjajući boje.

Nakon što su ove novčanice prvi put objavljene, na njima su menjani potpisi guvernera, grb države (umesto SR Jugoslavije je srpski grb), i naziv emitenta – umesto Narodna banka Jugoslavije piše Narodna banka Srbije. Nedavno je puštena u opticaj novčanica od 200 dinara sa potpisom sadašnje guvernerke Jorgovanke Tabaković. Osim novčanica od 50, 1000 i 5000 dinara, sve ostale imaju njen potpis.

Na sajtu Narodne banke Srbije piše da je „31. decembra 2007. godine objavila javni poziv za izradu idejnih likovnih rešenja za novu seriju novčanica – apoena od 10, 20, 50, 100, 200, 500, 1000, 2000 i 5000 dinara.

Rok za podnošenje idejnih rešenja bio je 30. jun 2008.“ S motivom da unapredi dizajn novčanica i tehniku izrade, ali je „odaziv na javni poziv bio je neočekivano mali, a ponuđena idejna likovna rešenja ni približno na nivou želja i namere Narodne banke Srbije. Iz tog razloga, do daljnjeg ostaje u opticaju postojeća serija novčanica izdanja Narodne banke Srbije, apoena od 10, 20 50, 100, 200, 500, 1000 i 5000 dinara.“

(Ovaj tekst je napisan zahvaljujući knjigama Novac Srbije 1868–1918 i Novac Jugoslavije 1918–1941 Jovana Hadži-Pešića, Novčanice narodne banke 1884–2004 i Papirni novac Jugoslavije 1929–1994 Željka Stojanovića, i zahvaljujući pomoći Zorana Ilića i Pavla Šaponje iz Numizmatičkog društva Srbije.)
Izvor: vreme.co.rs

Slični članci