četvrtak, 23. novembar 2017. - 17:30

Smrtonosna faraonova kletva koju niko do danas nije objasnio!

Kad su nedavno arheolozi pomoću kompjutera rekonstruisali glavu faraona Tutankamona i javno je pokazali tačno 80 godina nakon otkrivanja njegove grobnice, mnogi su posumnjali da će to razbuktati prokletstvo koje je usmrtilo sve one što su uznemirili san faraona.

U dvorištu engleske seoske kuće usred noći odjednom je počeo da laje i zavija pas. Dugo i tužno cvilenje probudilo je usnule ukućane, ali uznemirenu životinju nisu mogli da umire. Pas je nastavio žalosno da zavija sve dok se nakon nekoliko sati teško dašćući nije srušio na zemlju i uginuo!

Ovaj neobičan događaj desio se u kući poznatog arheologa amatera, 57-godišnjeg lorda Carnarvona u Hampshireu. U trenutku kada je pas počeo da zavija i sam Carnarvon je drhtao u samrtnoj groznici u hiljadama milja udaljenoj sobi hotela “Continental” u Kairu i nije dočekao jutro!

Bile su to prve žrtve Tutankamonovog prokletstva, kako je kasnije nazvana čudna slučajnost da su neočekivano umrli mnogi ljudi različitih profesija koji su došli u bilo kakvu vezu sa faraonovom grobnicom.

Upozorenje

Strastveni istraživač egipatskih piramida, lord Carnarvon je pre svog najvažnijeg otkrića bio upozoren da bi moglo da se dogodi zlo. U vreme kad je tek planirao tu najveću ekspediciju u potrazi za basnoslovnim blagom u grobnici Tutankamona, primio je upozorenje od poznatog mistika tog doba, grofa Hamona.

Poruka je glasila: ”Lord Carnarvon ne sme da ulazi u grobnicu. Opasnost preti ako ne posluša. Razboleće se i neće ozdraviti. Smrt će ga stići u Egiptu.” Carnarvon se zabrinuo zbog upozorenja pa je za mišljenje pitao još neke mistike i medije tog doba. Svi su mu rekli isto – ako pođe, čeka ga brza smrt pod tajanstvenim okolnostima.

Lord Carnarvon ipak nije poslušao upozorenje i uskoro je krenuo na put predvodeći ekspediciju koja je trebala da mu donese slavu i bogatstvo. Stigavši u Egipat, razmetao se hrabrošću i ismejavao je prokletstvo u koje su slepo verovali uplašeni domoroci koji su pod njegovim rukovodstvom radili na iskopavanju kod mesta zvanog Luxor.

Poruka

Carnarvon i njegova ekipa 17. februara 1923.  godine napokon su pronašli put do posmrtne odaje faraona Tutankamona. Ugledali su blago kakvo niko dotad nije video – zlato, drago kamenje i kovčeg od čistog zlata u kome je ležalo balsamovano Tutankamonovo telo. Iznad grobnice bila je poruka «Smrt će naći onoga ko uznemirava san faraona.»

Dva meseca kasnije, sada već u celom svetu slavan i hvaljen lord Carnarvon probudio se usred noći u hotelskoj sobi u Kairu rekavši: ”Osećam se kao u paklu!” Kad je ubrzo stigao njegov sin, Carnarvon je već bio u komi. Umro je iste noći. U trenutku kada je Carnarvon izdahnuo, njegov sin je zabeležio – a to se kasnije i proverilo – da je odjednom u celom gradu nestalo svetla!

Lekari su ustvrdili da je za Carnarvonovu smrt kriv zaražen komarac. Od njegovog uboda u obraz lord je navodno oslabio i dobio upalu pluća. Danas takva dijagnoza izgleda vrlo neuverljiva, kao i čudni simptomi i iznenadna groznica u vreme smrti.

Legenda

Legendu o prokletstvu nije pokrenula lordova iznenadna smrt nego činjenica da je na balzamovanom telu Tutankamona bio  ožiljak na levom obrazu, tačno na mestu uboda komarca od kog je stradao nesretni arheolog! Mediji i mistici jedva su dočekali i drugu iznenadnu smrt. U hotelu «Continental» ubrzo nakon svog kolege umro je i drugi član ekspedicije koja je pronašla Tutankamona, američki arheolog Arthur Mace. Žalio se na iznenadnu slabost, odjednom je pao u komu, a umro je pre nego što su lekari mogli da postave dijagnozu.

Čudne smrti nizale su se kao u lošem krimiću. Carnarvonov prijatelj George Gould došao je u Egipat nakon njegove smrti. Pregledao je faraonovu grobnicu, sledećeg dana dobio jaku groznicu i umro nakon 12 sati! Radiolog Archibald Reid, koji je zračenjem ispitivao Tutankamonovo telo, zbog iscrpljenosti se vratio u Englesku i vrlo brzo umro bez prave dijagnoze. Carnarvonov lični sekretar u ekspediciji Richard Bethell pronađen je u svom krevetu mrtav, kažu, od srčanog udara.

Šest godina nakon otkrića Tutankamonove grobnice umrlo je 12 ljudi koji su tome prisustvovali, a nakon sedam godina samo su još dvojica iz Carnarvonove ekspedicije bili živi. Iznenada i u vrlo čudnim okolnostima umrle su 22 osobe koje su na neki način bile povezane sa ekspedicijom, a među njima su bili Carnarvonova supruga i polubrat.

Treći pokušaj

Zaboravili bismo tu tragediju da se zagonetne smrti ne događaju i nakon toga. Direktor Egipatskog muzeja iz Kaira Muhamed Ibrahim trebao je 1966. godine da organizuje izložbu Tutankamonovog blaga u Parizu, ali je u strahu zbog prokletstva odbio taj predlog svoje vlade. Kad se vraćao sa sastanka na kom su ga nagovarali da ipak organizuje izložbu, automobil ga je oborio i usmrtio.

Često se govorilo da su sve te ljude ubili članovi neke muslimanske verske sekte, ali malo je verovatno da su u ono vreme fundamentalisti mogli da proganjaju svoje protivnike po celom svetu. Zbog toga je zaista neverojatna sudbina Richarda Adamsona, jedinog preživelog člana ekspedicije koja je otkrila Tutankamonovu grobnicu.

Taj gospodin je krajem šezdesetih godina u interviju britanskoj televiziji izjavio da ni jednog trenutka nije verovao u prokletstvo faraona. Ali kad se iste večeri vraćao kući iz televizijskog studija, taksi sa kojim se vozio sudario se, a on je ispao na ulicu. U istom trenutku neki kamion je prošao samo nekoliko centimetara od njegove glave.

Bila je to već treća Adamsonova nesreća. Dan nakon što je prvi put progovorio o Tutankamonovom prokletstvu umrla mu je supruga. Kad je sedeći put spomenuo faraona, njegov sin je teško ozledio kičmu u avionskoj nesreći. Nakon treće nesreće Adamson je, oporavljajući se u bolnici od teških ozeda, sa žaljenjem izjavio da napokon veruje da prokletstvo faraona ima veze sa nesrećama njegove porodicei.

Nije verovao

Godine 1972. Tutankamonova zlatna maska pažljivo je zapakovana da bi se poslala na izložbu u Britanski muzej u Londonu. Sve je to organizovao dr. Gamal Mehrez, koji je kao direktor Egipatskog muzeja nasledio pokojnog Muhameda Ibrahima. On nije verovao u prokletstvo, pa je izjavio: ”Više nego iko na svetu povezan sam sa grobnicama i mumijama faraona, pa ipak sam živ. Ja sam dokaz da su sve tragedije bile slučajne, prokletstvo ne postoji.”

Jedne večeri nakon pakovanja blaga za izložbu, direktor muzeja vratio se u svoj dom u Kairu i umro! Kad su ga pronašli, lekari su rekli da je to bio kolaps. Bez mnogo buke nastavili su posao i poslali dragocenosti u London avionom Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva. Nakon nekoliko godina svih šest članova posade koji su bili u tom avionu iznenada su umrli.

Pukovnik Rick Laurie, glavni pilot, i mehaničar Ken Parkinson bili su savršeno telesno pripremljeni i zdravi ljudi, ali obojica su ubrzo umrli. Parkinsonova supruga je otkrila javnosti da joj je muž patio od srčanih smetnji svake godine posle tog leta i to uvek u isto vreme. Nakon poslednjeg srčanog udara umro je 1978. godine u 45. godini života. Pilot Laurie umro je dve godine pre njega, takođe od srčanog udara, kad je imao 40 godina.

Tokom leta, tehničar Jan Landsdown je u šali udario nogom kutiju sa Tutankamonovom posmrtnom maskom, rekavši: ”Udario sam najskuplju stvar na svetu.” Noga mu je poslije toga bila pet meseci u gipsu, pošto su se na neobjašnjiv način srušile merdevine na kojima je stajao. Ostali članovi posade su doživeli različite nesreće: paralizu, smrt žene i dece, požar kuće…

Otrovi, zračenje…

Postoji li neko logično objašnjenje za tolike tajanstvene smrti i nesreće ljudi koji su bili u direktnoj vezi sa Tutankamonovim blagom? Novinar Philip Vanderberg je godinama proučavao legendu o faraonovom prokletstvu, pa u knjizi “Prokletstvo faraona” tvrdi da su grobnice u piramidama savršena podloga za razne vrste bakterija koje su se razvile tokom vekova i danas su smrtonosne.

On takođe podseća da su stari Egipćani bili stručnjaci za otrove, a neki od njih se i ne moraju progutati da bi ubili čoveka – smrtonosni su ako samo dodirnu kožu. Kako su u to vreme za slike na zidovima korišćene otrovne boje, kasniji pljačkaši bi prvo probušili zidove hermetički zatvorenih grobnica da bi napravili promaju, a tek bi onda ušli u grobnicu. Arheolozi iz Engleske to nisu znali pa su stradali, kaže Vanderberg.

Najčudnije objašnjenje prokletstva faraona objavio je 1949. godine atomski fizičar Louis Bulgarini, koji je rekao da su možda stari Egipćani koristili atomsko zračenje da bi zaštitili svoja sveta mesta. Podovi grobnica su mogli da budu prekriveni uranom, a moguće je da su grobnice i pokrivene radioaktivnim kamenjem. Naime, u Egiptu se pre 3.000 godina kopala ruda u kojoj je bilo zlato i uran, a radijacija iz te rude mogla bi da ubije čoveka i danas prenosi ”Altertv”.

Sva ta objašnjenja su zanimljiva, ali nito do danas nije objasnio kakve to veze ima sa uginućem Carnarvonova psa, Adamsonovim saobraćajnom nesrećama i infarktom članova posade spomenutog aviona.

Slični članci