Srbin koji je prvi zapretio Hitleru

Penzionisani sreski načelnik iz Paraćina Svetolik Dragačevac je prvi Srbin koji se javno suprotstavio Adolfu Hitleru šaljući mu 25. marta 1941. godine telegram i pismo oštre sadržine. Svoju hrabrost i patriotizam platio je glavom.

Pismo Hitleru
Pismo Hitleru

Nemački vojnici 9. aprila 1941. godine, posle ulaska u Paraćin, uhapsili su Dragačevca, koga je potkazao lokalni folksdojčer, i otpremile u zloglasni logor Mauthauzen, gde je ubijen 1942. godine. Dragačevac je 25. marta 1941. godine, na dan potpisivanja sporazuma o pristupanju Trojnom paktu, Hitleru poslao telegram veoma oštre sadržine, ali i pismo. Telegram u Berlin stiže 1. aprila i to je protumačeno kao dodatni gest izrugivanja i izazivanja Firera, posle 27. marta i obaranja vlade Dragiše Cvetkovića.

Nemački vojnici su 9. aprila 1941. godine ušli u Paraćin, Dragačevac je bio spreman, nije hteo da beži iz grada na Crnici, odmah je uhapšen i sproveden u Grac, pa u Mauthauzen.

Tekst pisma na srpskom jeziku
Tekst pisma na srpskom jeziku

– U dokumentima sačuvanim u Zavičajnom muzeju Paraćina stoji da je Dragačevac uz muziku proslavio slanje pisma. Muzikanti su mu svirali marš muziku i ponavljali refren „Hitler obrao bostan”. Za to vreme u Berlin je stigla vest o svrgavanju vlade i odbacivanju Trojnog pakta. Firer je naredio napad na Jugoslaviju – priča kustos arheolog Aleksandar Srndaković.

Kada je Dragačevac želeo da pošalje telegram Hitleru, službenik paraćinske pošte, kada je video adresu “Berlin – Adolf Hitler”, te pročitao sadržaj, odbio je da ga primi. Dragačevac je insistirao da se pošalje telegram, što je službenik na kraju prihvatio. Pored telegrama, Dragačevac je napisao i pismo Hitleru i poslao ga u Berlin, jer nije verovao službeniku pošte.

Dokument: Arheolog Aleksandar Srndaković sa slikom Svetolika Dragačevca
Dokument: Arheolog Aleksandar Srndaković sa slikom Svetolika Dragačevca

– Dragačevac je bio prvi uhapšeni Paraćinac 9. aprila, i to po naređenju centrale nacističke stranke NSDAP u Berlinu. Folksdojčer Jozef Paulus, koji je u to vreme imao tkačku radionicu i koji je postavljen za gradonačelnika Paraćina, potkazao je Dragačevca – kaže Srndaković.

Zvanična nemačka beleška dokumentuje da je Dragačevac 9. jula 1942. godine u Mauthauzenu umro od zapaljenja trbušne maramice i da je leš kremiran.

Potomci porodice Dragačevac danas žive u Požegi, odakle je na službu u Paraćin došao i Svetolik.

Film i ulica

Paraćinci su po svom hrabrom sugrađaninu nazvali jednu ulicu, zapravo sokak bez brojeva, dok je njegova kuća zapuštena. Povodom 130 godina od rođenja Dragačevca, pre dve godine snimljen je igrano-dokumentarni film. Reditelj je Slobodan Ćirić, scenarista Žarko Stanković, a glume glumci paraćinskog i varvarinskog pozorišta.

(Blic)

Slični članci