Gimnazijum – gimnastička škola u antičko doba

U antičkoj Grčkoj velika pažnja se posvećivala gimnastici, odnosno fizičkom vaspitanju. Heleni su zbog toga gradili javne institucije gde bi deca i omladina mogla da vežbaju, kao i da se pripremaju za javne igre poput Olimpijskih igara. Te institucije nazivali su Gimnazijum.

Palestra gimnazijuma u Pompeji.
Palestra gimnazijuma u Pompeji.

Reč gimnazijum je latinizovani oblik grčke reči γυμνάσιον što u prevodu znači vežbanje tj. vežbalište i može se prevesti kao gimnastičke škole.

Gimnazijumi su bili pod zaštitom bogova Herakla i Hermesa, dok je u Atini to bio Tezej. Svaki gimnazijum je imao palestru. Palestra je predstavljala jednozatvoreno dvorište kvadratnog oblika. U gimnaziju se takođe nalazio i deo sa trkačkim stazama, žrtvenik, svlačionice, kupatila.

Kupatila su se satojala od redova niskih kadica, gde su kupači sedeli jedan do drugog u vodi, koju bi dogrevali robovi. Kupatila su često bila kružnog oblika, tako da su kupači mogli da razgovaraju jedan sa drugim u toku kupanja. Grci većinom nisu imali gde kod kuće da se okupaju, pa su na kupanja odlazili ovde.

Gimnazijum je takođe imao šetališta, pomoćne zgrade i vrtove, gde su se okupljali filozofi i učeni ljudi i njihovi učenici. U vrtovima je vladala stroga geometrijska organizacija, kao simbol jednostavnosti. Obavezno se nalazio i veći deo sa alejama drvaća ( uglavnom su to bile vrste Platanus, Cupressus, Quercus, Acer..). Pored drveća nalazile su se i druge biljke kao što su: ruža, narcis, ruzmarin, zumbul, lovor. Drveće je bilo poređano u više redova i na jednakim rastojanjima. Staze su uglavnom bile od lomljenog kamena ili utabane zemlje, što je zavisilo od značaja gimnazijuma i njegove posećenosti.

Gimnazijume su vodila službena lica zvana gimnazijarsi, koji su birani iz redova imućnijih građana. Očekivalo se da to budu ljudi koji će imati dovoljno sredstava da plati sve što treba gimnazijumu. Čast je bila služiti kao gimnazijarh. Pre vežbanja Heleni bi svoja naga tela natrljali maslinovim uljem i prašinom. Tako bi, s jedne strane, sačuvali telesnu toplotu, a s druge, otežali posao suparniku, kome nije bilo lako da ih dohvati. Posle rada u gimnazijumu, s tela bi ulje i prljavštinu sljuštili bronzanom alatkom koju su nazivali strigil.

Strijil, Grčka 350-290 pre Hrista
Strigil, Grčka 350-290 pre Hrista

U anatičko vreme sportom su se bavili uglavnom radi takmičenja. Od svih Grčkih polisa najviše se razlikovalo obrazovanje u Sparti, gde su dečaci još od svoje sedme godine počinjali da se uvežbavaju da postanu ratnici. U Sparti se fizičko vaspitanje jako cenilo i kroz njega su morali da prolaze i žene. Skoro svaki polis je imao svoj gimnazijum, pa je u jednom trenutku procenjuje da ih je bilo preko 200.

Slični članci