Kada su ih britanski arheolozi u Fajumu i Tebtunisu prvi put iskopali rimske mumije, bili su zapanjeni naprednošću rimske slikarske tehnike – videli su „renesansni“ portret nastao 1.500 godina pre renesanse
Egipatske mumije iz rimske ere prvi put su otkopane pre nešto više od 100 godina, ali tek sada naučnici i istoričari umetnosti spoznaju tajne iza njihove izrade. Kombinacijom nauke i kompleksnih novih tehnologija, istraživači su uspeli da proniknu u njihove tajne.
Ovi neverovatno realni portreti, koji su nastali između 100. i 300. godine, naslikani su na drvenim panelima koji su zakačeni za mumije. Kada su ih britanski arheolozi u Fajumu i Tebtunisu prvi put iskopali rimske mumije, bili su zapanjeni naprednošću rimske slikarske tehnike – videli su renesansni portret nastao 1.500 godina pre renesanse.
Poslednje dve godine, istraživanje panela povereno je naučnicima sa Univerziteta Nortvestern koji su hajtek kamerama i mikročipovima proučavali 15 panela. Uz pomoć složenih algoritama, izračunato je koje su merne jedinice korišćene, kakav je bio alat i pokreti četkice. Takođe otkriveno je koji su pogmenti korišćeni i odakle su došli.
Za tri panela se veruje da ih je izradio isti umetnik, dok su ostale radili sve napredniji vizantijski slikari.
„Pronašli smo gvozdeno-zemljani pigment sa Keosa u Grčkoj, crveni iz Španije, substrat drveta iz srednje Evrope, i plavi pigment iz Egipta“, rekao je Mark Volton koji je predvodio studiju.
Od skoro 1.000 portreta koji su preživeli većina je ovekovečila sveštenike, elitu i trgovce iz više klase. Iako paneli nisu ni blizu bogati i dekorisani kao Tutankamonova posmrtna maska, za Egipćane, Helene i Rimljane koji nisu imali status božanstva, bila je to sledeća najbolja stvar u ponudi.
(Newsweek.rs/AO)
