U istorijskim knjigama odavno je zapisano kako su Kinezi u 15. veku vuklu 100 i više tona teška kamenja i po nekoliko desetaka kilometara. Konačan cilj je bio da se izgradi Zabranjeni grad, a poznato je i da su u tu svrhu izgradili i nekoliko puteva.
Ali, naučnici sa Princetona i sa pekingškog Univerziteta poželeli su da saznaju nešto više o ovom neobičnom načinu transporta velikih kamenih gromada. Već od ranije su znali da su svakih 500 metara bušili rupe u potrazi za vodom, a sad, 600 godina nakon što su ovi neobični putevi izgrađeni, naučnici konačno imaju odgovor čemu su ove bušotine služile.
Naučnici su izračunali da su temperature u okolini Pekinga u vreme izgradnje puteva bile prilično niske i stari Kinezi su iskoristili ovu činjenicu kako bi tokom većeg dela godine transportni put održavali zaleđen. Kao što je poznato, trenje na ledu gotovo da ne postoji i guranje kamenih gromada u takvim okolnostima mnogo je lakše. Naučnici procenjuju da je otprilike 340 ljudi moralo da upregne snagu kako bi pomakli kamen težak 123 tone. A onda su se Kinezi dosetili još boljeg rešenja. Zaleđen put polivali su vodom. Na taj način dodatno su smanjili trenje pa je za pomeranje kamena bilo dovoljno ”samo” 46 ljudi.
Budući da je veliko kamenje bilo zaista dragoceno, arhitekte Zabranjenog grada nisu želele da rizikuju i da dopuste da ih magarci i mule vuku. Za posao su bili nužni ljudi. Mnoštvo onih koji su kamenja vukli i nekolicina koja je pronašla način da im znatno olakša posao.
