Naučnici tvrde da su dve mumije u Vatikanskom muzeju lažne

Dve minijaturne mumije za koje se verovalo da pripadaju deci, životinjama ili čak sokolima možda predstavljaju falsifikate.

Naučnici koji su proučavali mumije smeštene u Vatikanskom muzeju kažu da su otkrili da su dve mumije lažne. „Te mumije su važan dokaz fenomena falsifikovanja koje je uspevalo da zavara kolekcionare, a ponekad i naučnike“, kaže Alesija Amenta, egiptološkinja i kustos odeljenja za antikvitete Egipta i Bliskog istoka Vatikanskog muzeja.

Naučnici u dijagnostičkoj laboratoriji za konzervaciju i restauraciju Vatikanskog muzeja analizirali su dva falsifikata mumije godinu dana i konačno mogu da otkriju tehnike koju su šarlatani koristili da bi ispale tako realne. Svoje istraživanje predstavili su u Rimu, konačno rešavajući mit o ovim mini mumijama, za koje se verovalo da su deca, životinje ili čak sokoli.

Dva falsifikata među devet potpuno mumificiranih tela i 18 čiji su delovi tela mumificirani nalaze se u kolekciji Vatikanskog muzeja. Naučnici su pokrenuli projekat Vatican Mummy 2007. kako bi katalogizovali, proučili i sačuvali ljudske uzorke, koji zahtevaju poseban sistem kontrole klime kako bi se usporio proces truljenja i zaštitila dragocena DNK koja može baciti novo svetlo na genetsku evoluciju današnjih bolesti.

Tretman mumifikacije i uvijanje leša kako bi se večno sačuvalo telo, praktikovan je u drevnom Egiptu skoro 4.000 godina. Mnoge mumije su uspele da prežive netaknute do danas, ali takođe postoji na desetine lažnih koje datiraju iz ere „pomame za mumijama“ koja je eksplodirala nakon Napoleonove ekspedicije u Egiptu 1798. godine. U Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji javna odvijanja drevnih ostataka bila su naročito popularni spektakli, gde su gledaoci ponekad plaćali pozamašne sume samo da bi zavireli da vide šta je unutra.

Kada su vatikanski istraživači počeli sopstvena „odvijanja“ ove dve 60 centimetara duge mumije, otkrili su da zavoji datiraju iz drevnog Egipta, ali da je to otprilike sve iz tog doba. Trodimenzionalni obojeni pokrovi od gipsa i trake od posteljine – kartonaži – imali su žućkastu smolu za koju naučnici kažu da je jedinstvena za Evropu sredinom XIX veka i koja je često korišćena u Britaniji kako bi se antikvitetima dao pozlaćen premaz.

3D skeniranje otkrilo je da se unutar zavoja krije ljudska golenjača, tibia odrasle osobe iz srednjeg veka. Rendgenski zraci, kompjuterizovana tomografija, DNK analize i druga dijagnostika urađena je nekoliko puta na drugim pravim mumijama u Vatikanu, čime je otkriveno više fascinantnih detalja o životima osoba koje su obložene. Jedna je imala mali tumor na skalpu, dok je druga, za koju se dugo verovalo da je ženska, zapravo bila muškarac.

(nationalgeographic)

Slični članci