Gladijatorke

Gladijatorke su bile žene koje su se borile u areni u starom Rimu. Iako su bile retka pojava, one su zaista postojale, a za to ima dokaza kako u arheologiji, tako i u književnosti. Sve do 3. veka žene su se borile prerušene u legendarne Amazonke, kada ih je zabranio Septimije Sever.

Larinskim dekretom Tiberije je senatorskim ćerkama, unukama i praunukama i „bilo kojoj ženi čiji muž ili otac ili deda, bilo s očeve ili majčine strane, ili brat, jeste ili je ikad bio vlasnik mesta u senatu rezervisano za viteza“ zabranio da treniraju ili da se pojavljuju za platu kao gladijatorke.

Ovaj dekret međutim, ne potvrđuje da je do tada i bilo žena koje su se borile u areni. Domicijan nije bio prvi koji je koristio žene u areni. Međutim, u literaturi se najviše pominju baš gladijatorske borbe koje je on organizovao, a u kojima su učestvovale žene. Pominje se u delima Svetonija, Marcijala i Stacija. Gladijatorke su se prvi put pojavile u doba rimskog imperatora Nerona, na igrama organizovanim u čast jermenskog kralja, Tiridata I.

Petronije, u svom Satirikonu pominje ženu esedijarijusa (gladijatorka koja se bori iz dvokolice u keltskom stilu). Svetonije u svom delu Dvanaest rimskih careva govori o tome kako je imperator Domicijan voleo da gleda borbe između žena i patuljaka. Sa slika i mozaika se može zaključiti da su se borile obnaženih grudi i da su retko nosile šlemove, bez obzira kom tipu gladijatora pripadale. Prema izvorima, izgleda da su se žene borile uglavnom noću. S obzirom da je noć bilo vreme za glavne i veoma važne događaje gladijatorskih igri, može se zaključiti da su borbe u kojima su učestvovale žene bile važne i da su predstavljale retkost.

Većina modernih naučnika smatra pojavu gladijatorki novinom s obzirom da se pisalo o njima, a činjenica da ih antički istoričari često spominju ukazuje da su gladijatorke bile mnogo rasprostranjenije nego što to direktni dokazi ukazuju.

Dion Kasije pominje ne samo žene, već i decu koja su se borila na gladijatorskim igrama koje je 66. godine organizovao Neron. Takođe je poznato da je Neron prisiljavao žene nekih poznatih rimskih senatora da se bore u areni. U delima Juvenala nailazimo na oštre osude ženskih gladijatorskih borbi. U svojim Satirama, Juvenal govori kako su gladijatorke poticale uglavnom iz viših klasa i uglednih porodica.

Mark Vesli, istoričar, kaže da gladijatorske škole verovatno nisu bile najpogonija mesta za obuku žena i da su njih verovatno podučavali privatni tutori u školi za mlade. Te škole su služile takođe i za obuku uglednih muškaraca starijih od 14 godina u borilačkim veštinama. Vesli je našao tri reference u kojima se pominje da je bilo žena u tim školama.

Reljef nađen u Halikarnasu.
Reljef nađen u Halikarnasu.

Na jednom reljefu iz 1. ili 2. veka iz Halikarnasusa može se videti borba žena obučenih u teške oklope. Na samom reljefu postoji natpis „Amazonka“ i „Ahilija“ i da su se obe časno povukle iz arene uprkos tome što su se borile jedna protiv druge. Reljef se danas nalazi u Londonskom muzeju.

Veruje se da je ženski skelet iz rimskog doba iskopan u Sadarku (London) 2001. godine pripadao gladijatorki. Do tog zaključka se došlo jer je sahranjena van glavnog groblja iako je grob bio bogato opremljen — sadržao je glinene lampe Anubis (lampe na kojima je bio naslikan upokojeni gladijator) i posude sa spaljenim šišarkama bora. Jedini borovi te vrste u Britaniji u to vreme bili su borovi zasađeni pored londonskog amfiteatra i šišarke ovih borova su se tradicionalno spaljivale tokom gladijatorskih igara. Većina stručnjaka smatra ovu identifikaciju pogrešnom, međutim Londonski muzej, u kome se nalaze kosti, tvrdi da „postoji 70 % verovatnoće da je žena iz ulice Grejt Dover bila gladijator“. Hedli Svejn, direktor odseka za ranu istoriju u Muzeju kaže: „Nema ni jednog jedinog dokaza koji bi izričito tvrdio da je ona bila gladijatorka. Međutim, drugi dokazi navode na ovu zagonetnu pretpostavku.“ Danas se ona nalazi izložena u Londonskom muzeju na kraju sekcije Rimskog Londona.

Antička skulptura Gladijatorke. Nedavno otkrivena(2012), bronzana skulptura, verovatno predstavlja rimsku gladijatorku. Ona je prikazana u pobedničkoj poziciji, a njen pogled je usmeren prema dole, verovatno prema protivniku.
Antička skulptura Gladijatorke.
Nedavno otkrivena(2012), bronzana skulptura, verovatno predstavlja rimsku gladijatorku. Ona je prikazana u pobedničkoj poziciji, a njen pogled je usmeren prema dole, verovatno prema protivniku.

Slični članci