Crkvenoslovensko pismo

U ruskom jeziku upotrebljavaju se termini: cerkovno-slavjanskijj, staro-slavjanskijj, drevne-cerkovnoslavjanskijj, novo-cerkovnoslavjanskijj i sovremennyjj cerkovno-slavjanskijj jazyki (pishe se i sa crticom i zajedno: nekog strogog pravila nema). Na srpskom jeziku, to bi zvučalo otprilike kao: crkvenoslovenski, staroslovenski, drevno-crkvenoslovenski, novo-crkvenoslovenski i savremeni crkvenoslovenski jezici. Na zapadu, izučava se uglavnom Church-Slavonic mada se termin Old Church-Slavonic isto često sreće / upotrebljava. Cilj ovog rada nije sveobuhvatnost ili analiza istorije razvoja crkvenslovenskog jezika i svih njegovih reformi i vremenskih granica (9. vek; 14. vek; 18-19. vek itd.) nego prezentacija jednog prelepog pisma tako da ću se ja zaustaviti na terminu „crkvenoslovenski”.

Crkvenoslovenska azbuka

Таблица црквенословенског писма са преводом на српски

Слово	Руски (српски)	Писање	Т.(*) / Енглески (Eng.)
	Аз		Az / I
	Буки		Buky / The God
	Веди		Vedy / know
	Глагол		Glagol / word
	Добро		Dobro / well (adverb)
	Есть (јесте, јесам)		Yest / is
	Живете [живјоте, живите]		Zhivyote / you live
	Зело (чита се „з” („дз”))		Dzelo / very much
	Земля (земља)		Zemlya / earth
	Иже		Izhe / who
	И		I / and
	Иже краткое (кратко „и”)		Izhe / –
	Како		Kako / how
	Люди (људи)		Lyudi / people
	Мыслите (мислите)		Mislite / you think
	Наш		Nash / our
	Он		On / he
	О широкое (широко „о”)		O
	Омега (чита се „о”)		Omega / –
	Оле		Ole /
	Покой (покој)		Pokoy / rest
	Рцы (реци)		Rtsi / say/td>
	Слово		Slovo / word
	Твердо (тврдо)		Tverdo / strong
	Ук		Uk / science, learning
	Ук, оник		Uk, onik / – “ –
	Ферт		Fert / –
	Хер		Her / across
	От (од)		Ot / from
	Цы (ци)		Tsi / –
	Червь (черв, црв)		Cherv / moth, worm
	Ша		Sha / –
	Ща (ша)		Shcha / –
	Ер		Er / –
	Еры (ери)		Eri / –
	Ерь (ер(ј))		Er / –
	Ять (јат)		Yat / –
	Ю (ју)		Yu / –
	Я (ја)		Ya / me
	Малый юс (мали јус. чита се „ја”)		Maliy yus (ya) / –
	Кси (чита се „кс”)		Ksi (ks) / –
	Пси (чита се „пс”)		Psi (ps) / –
	Фита (чита се „ф”)		Fita (f) / –
	Ижица (чита се „и” а са акцентом „в”)		Izhitsa (i, v) / –

Kao i u srpskom jeziku, veliko slovo može da se koristi:

Slovo veliko jus  sreće se vrlo retko: za neka mesta u računanju vremena Pashe i to uglavnom, samo veliko. Slovo  (ik), u crkvenoslovenskoj numeraciji, koristi se za obeležavanje broja 400.

Nadslovni znaci u crkvenoslovenskom pismu

Osim osnovnih slova, crkvenoslovenski jezik je jako bogat moćnim sistemom nadslovnih znakova koji su podeljeni u dve grupe: akcenti i znaci skraćivanja pisma.

Akcenti u crkvenoslovenskom pismu

1.  — Ostroe udarenie (oksi˙) [srp: (oštri akcenat — oksija)]
2.  — T˙želoe udarenie (vari˙) [srp: (teški akcenat — varija)]
3.  — Oblečennoe udarenie (kamora) [srp: (laki akcenat)]
4.  — Pridűhanie (zvatelüco) [srp: (pridihanje (zvateljco))]
5.  — Pridűhanie s ostrűm udareniem (iso) [srp: (pridihanje sa oštrim akcentom)]
6.  — Pridűhanie s t˙želűm udareniem (apostrof) [srp: (pridihanje sa teškim akcentom)]
7.  — Dve čertočki dl˙ ižicű [srp: (primen˙ţts˙ tolüko nad ižiceé dl˙ oboznačeni˙ ee glasnosti) (dve crtice za ižicu — koristi se samo nad ižicom za označavanje njene glasnosti: „i” ili „v”)]

U crkvenoslovenskom jeziku, nadslovni znaci mogu da se stavljaju samo nad samoglasnicima. Reč može da sadrži samo jedan akcenat. Nadslovnik koji sadrži pridihanje, može da se stavlja samo iznad prvog slova u reči (ako je ono samoglasnik). I obrnuto: ako je prvo slovo u reči samoglasnik, nad njim se obavezno stavlja akcenat sa pridihanjem.

Znaci skraćivanja pisma

1.  — Paerok [srp: (pajerok)]
2.  — Prostoe titlo [srp: (prosti titl)] i još mnogo slovo-titlova.

Pajerok zamenjuje tvrdi znak (er) i koristi se kako na kraju reči, tako i u sredini nad suglasnicima. Upotreba titla je mnogo komplikovanija i u jeziku koji se koristi danas, vrlo konkretizovana. Nekada se koristio mnogo više tako da je maltene imao status dodatnog slova. U crkvenoslovenskom jeziku primenjuju se sledeći slovo-titlovi: v, g, d, ž, z, n, o, r, s, h, č. Nazivaju se oni po imenu slova iz azbuke s dodatkom reči -titlo (slovo-titlo, dobro-titlo …). Evo kako oni izgledaju:

Tablica crkvenoslovenskih titlova

U principu, pajerok  se isto odnosi ka grupi titlova (er-titl). Titlovi , , ,  i  primenjuju se često (posebno  i ) a ostali relativno retko.

Crkvenoslovenska numeracija

Brojevi su od velike važnosti za crkvenoslovenski jezik i sreću se jako često. U pisanim službama, njima se obeležavaju veze na glave, stranice i određene citate, brojevi glasova, količina ponavljanja itd. U crkvenoslovenskim tekstovima, brojevi se pišu slovima. Brojčane vrednosti 30 slova azbuke su sledeći:

Таблица црквенословенске нумерације

1	2	3	4	5	6	7	8	9
10	20	30	40	50	60	70	80	90
100	200	300	400	500	600	700	800	900

Prvo se pišu slova stotine, zatim desetine i na kraju jedinice. Da bi mogli da razlikujemo brojeve od reči, nad brojevima se stavlja prosti titl . Ako se broj piše sa nekoliko slova, onda se titl stavlja nad drugim slovom. Spisak reči u kojima se isto koristi prosti titl, postrojen je na taj način da se one nikada ne presecaju sa brojevima(!). Ako dvocifren (dvoslovni) broj ima vrednost od 11 do 19,  se stavlja na kraj broja. Brojevi veći od 1000 pišu se istim ovim slovima samo se pred njih dodaje tzv. ćirilični znak za hiljadu . Analogično tome, postoje još dva znaka za pisanje velikih brojeva: za 100 hiljada  i za milion: .

P. II P. Nѣgošú: „Gorskié vienacú”

Sada je mnogo lakše razumeti na kakvom je to pismu Njegoš napisao Gorski vijenac. Neki to zovu sla(o)venosrpski, neko srpskosla(o)venski neko čak „slavjanica” (to naravno, nije slavjanica). Ja bih ga nazvao jednostavno „ćirilicom”. Ono ima 37 slova i to su:

ABVGDĐEŞŽZIIÉJKLMNOPRSTĆUFHCČDžŠÚŰÜѢŢß
abvgdđeşžziiéjklmnoprstćufhcčdžšúűüѣţ˙

Osim Đ, Ş, I, Ć, Dž i Ѣ, sva ova slova su i danas zastupljena u ruskom jeziku. Jako lepo pismo i nisam siguran da je tu išta trebalo dirati, osim možda:

i ne udaljavati nas od ostalog slovenskog sveta sa ciljem (kroz istoriju dokazanim kao apsurdan) da se približimo zapadu preko pisma koje će biti uprošćeno i ličiti na latinicu (na istok treba da gledamo, poručio nam je Tvorac). Tj. nikakvih Lj i Nj i šta ti ja znam.

Zašto izbaciti E ili vratit staro A? Sve je to jako jednostavno: evo kako izgledaju velika i mala slova ćirilice i latiničnog alfabeta:

Aa Bb Vv Gg Dd Đđ Ee Şş Žž Zz Ii Ii Éé Jj Kk Ll Mm Nn Oo Pp Rr Ss Tt Ćć Uu Ff Hh Cc Čč Dždž Šš Úú Űű Üü Ѣѣ Ţţ ß˙

Aa Bb Cc Dd Ee Ff Gg Hh Ii Jj Kk Ll Mm Nn Oo Pp Qq Rr Ss Tt Uu Vv Ww Xx Yy Zz

Jasno se vidi da su sva mala ćirilična slova napisana isto kao i velika što je, i logično i pravilno i silno(!) a to nije slučaj sa latiničkim alfabetom. U ćirilici jedini „tuđinci” su A, B i E. B se izuzima iz diskusije jer je ono unikalno i jedinstveno i znači Bog. Neka jedinstvenim i ostane. Ali, staro A je izgledalo ovako  a izbačeno je još Svetim Klementijem; verovatno mu je isuviše ličilo na grčku alfu.