Naučnici sve bliži otkriću znakovnog vokabulara Inka

Kada su arheolozi iskopali 30 “govorećih čvorova” ili khipua, u arheološkom kompleksu Incahuasi u Peruu 2014. godine, 400 godina stare iskopine bile su specifične po tome što su se do tada takvi čvorovi pronalazili samo u grobovima.

Khipu ili govoreći čvorovi Inka
Khipu ili govoreći čvorovi Inka

Ti pronalasci su do tada zbunjivali naučnike jer nisu znali čemu su služili osim za osnovne matematičke operacije koje su se mogle izvoditi pomoću čvorova na špagi napravljenoj od pamuka ili vune.

Ali čvorovi pronađeni među iskopinama u Incahuasiu pronađeni su zajedno sa hranom, što navodi da su se koristili za pravljenje popisa i čuvanje podataka.

Arheološki konzervator Patricia Landa pažljivo je čistila i te alate Inka u nadi da će kontekst u kome su pronađeni pomoći naučnicima u detaljnijem rasvetljavanju zagonetke.

Patricia Landa
Patricia Landa

Khipu se sastoji od više komada špage, ponekad i do 2.000, koji vise na komadu užeta, tipično napravljenog od dlaka lame ili alpake, sa čvorovima određenih stilova i na određenim lokacijama. Čak i sama špaga može da bude različite boje, a postavljena je na osnovi broja 10 što stvara izrazito kompleksan sistem za čuvanje podataka.

Zapravo, pomoću khipua se može prikazati preko 1.500 jedinica informacija, dok recimo pomoću egipatskih hijeroglifa manje od 800.

Smatra se da su zapisi korišćeni za beleženje raznih stvari potrebnih za upravljanje državom, od prikupljanja poreza do vojne organizacije.

Khipu u boji
Khipu u boji

“Možemo videti da se khipu za čili razlikuje od onog za kikiriki, ili za kukuriz na temelju boje i drugih karakteristika. Pomoću toga onda možemo da složimo znakovan vokabular koji su koristili da bi označili različite stvari u svom svetu”, izjavio je vodeći stručnjak za khipue Gary Urton, koji je osnovao bazu podataka za svih 870 do sada poznatih khipua i koji je pomagao pri pravljenju informacija o oko dve trećine istih, od konfiguracija i boja do numeričkih indikatora.

 

Slični članci