Mač Vikinga „Ulfberht“ napravljen tehnologijom „iz budućnosti“: Bio je 1.000 godina ispred svog vremena

Arheologija je prepuna misterija koju nauka teško može da objasni, jedna od takvih nepoznanica su takozvani Ulfberhts mačevi iz  vremena od 800. do 1000. godine nove ere, napravljeni metalurškom tehnologijom koja je „otkrivena“ tek u vreme industrijske revolucije.

Ulfberht mačevi napravljeni od najmodernijeg čelika.

170 primeraka vikinških mačeva sa potpisom kovačnice Ulfberhts prestavljaju pravu poslasticu za sve ljubitelje misterija iz prošlosti. Ovi mačevi su nekad sekli kosti, drvo i oklope poput papira, njihove oštrice se skoro nikad nisu tupile, dok im je savitljivost bila gotovo legendarna, naime mogli su bez problema da se saviju do 10 stepeni bočno bez pucanja.

Svi ovi mačevi napravljeni su u kovačnici od koje je ostalo samo ime, naime ovi mačevi na sebi imaju ime ispisano kiselinom, a njihov metalurški sastav liči na najmodernije čelike koji se dobijaju na temperaturi od 1648,9 stepeni Celzijusa. Prastari vikinški kovači Ulfberhtsa su znali kako da iz gvožđa izvuku gotovo sve nečistoće, nešto što danas mogu da urade samo neke visokospecijalizovane livnice i to pod kontrolom nekoliko najbolje obučenih metalurga.

Zvanična nauka smatra da srednjovekovni metalurzi nisu mogli da prave takve vrste metala, jer jednostavno rečeno, nisu imali livnice i tehnologiju sa kojom bi se napravila tako moderna legura čelika.

Zapravo izvlačenje nečistoća iz rude gvožđa predstavlja samo jedan od koraka stvaranja Ulfberhts mačeva, druga nepoznanica je dodavanje 1,5% ugljenika u gvožđe, zatim proces stvaranja takozvanog snažnog ugljeničnog čelika.

Što je više ugljenika u gvožđu to ono postaje tvrđe, gvožđe sa visokih 1,0 do 2,0% ugljenika se zapravo naziva ultra visokougljenični čelik. Čelik, takođe,  postaje tvrđi i sa smanjivanjem nečistoća bakra, magnezijuma i silicijuma.

Ulfberhts mačevi u sebi imaju tri puta više ugljenika od svih do tada poznatih legura, a ta vrsta čelika je zapravo „izmišljena“ tek tokom IX veka. Pitanje je kako su Vikinzi mogli da stvore ultra visokougljenični čelik bez industrijske tehnologije?

Interesantno je napomenuti da su se prvi Ulfberhts mačevi pojavili nakon što su Vikinzi osnovali prva naselja u regionu oko reke Volge i nakon što su stvorili jake trgovačke veze sa Bliskim Istokom, naročito sa kovačima iz Damaska koji su bili poznati po stvaranju takozvanog čelika iz Damaska, koji je na sebi imao prepoznatljiv „drveni“ uzorak tačnije uzorak koji je vidljiv na tkanini damast.

Tipičan izgled famoznog „damask“ čelika.

 

Iako nema istorijskih dokaza o mešanju ove dve tehnologije, teško je da se ne primetiti očigledna podudarnost u izradi i kvalitetu legure.

Dr. Alan Williams – arheolog metalurg, je ispitao četrdeset primeraka mačeva Ulfberhts i nije uspeo do kraja da objasni kako su Vikinzi stvorili tehnologiju koja nikako ne pripada njihovom vremenu, a naročito kako su takve primerke mačeva ponovili u više od sto identičnih artefakata.

Hoće li nauka uspeti da dokuči tajne prastarih metalurga?
Hoće li nauka uspeti da dokuči tajne prastarih metalurga?

Williams je na raspolaganje dobio primerke Ulfberhts mačeva od privatnog kolekcionara koji ih je marljivo skupljao. Nakon metalurških analiza u najpoznatijim laboratorijima Velike Britanije i uz pomoć saradnje tri univerziteta, otkriveno je da su Ulfberhts mačevi rađeni gotovo na način kako su stvarani najbolji mačevi iz Japana. Naime severnjaci su metal oblikovali u stotinama slojeva koje su grejali, oblikovali sa laganim kovačkim čekićima, pa je naglo hladili vodom, ponavljajući proces sve do trenutka dok kovač nije bio zadovoljan stanjem metala.

Ulfberhts mačevi su nestali sa tržišta jednako naglo kao što su i nastali, čim su Ruska plemena blokirala trgovačku rutu sa Bliskim Istokom nestala je proizvodnja najubojitijeg oružja Evrope ondašnjeg vremena.

Interesantno je napomenuti da je većina famoznih Ulfberhts mačeva pronađena u rekama, dok su njihove jeftine kopije pronađene unutar grobova vikinških velikana.

Čini se da su Vikinzi svoje najbolje mačeve koristili za ritualne žrtve – darivanje rekama, pa ipak ostaje pitanje zašto su to radili.

Naknadna istraživanja su pokazala da je većina primeraka Ulfberhts mačeva iz poznatih muzeja zapravo jeftina kopija iz grobnih humaki, dok samo nekolicina privatnih kolekcionara imaju originale neprocenjive vrednosti.

Slični članci