Otkriće koje će rasvetliti važan deo istorije Evrope

Kada je Ament Toman iz francuskog Nacionalnog instituta za preventivna arheološka istraživanja (INRAP) u leto 2014. počela da radi u Sen Oben de Šan u regionu Donje Normandije, nije očekivala da će sa svojim timom za svega četiri meseca iskopavanja pronaći gotovo 400 grobova.

Grobovi potiču iz perioda od sredine četvrtog do kraja sedmog veka, perioda velikih političkih, društvenih i verskih promena.

Kada je Hilderik I porazio Vizigote, Saksonce i Alemane sredinom petog veka, nova dinastija – Merovinzi, kontrolisala je veliku teritoriju koju su činile rimske provincije Galija, Retija, Germanija Superior i delovi Germanije Magne.

Merovinzi, nazvani po Hilderikovom ocu Merovehu, vladali su gotovo 300 godina, do 752. kada je poslednjeg merovinškog kralja Hilderiha III zbacio Pipin Mali, prvi kralj dinastije Karolinga.

Sin Hilderika I, Hlodoveh/Klovis primio je hrišćanstvo i ujedinio većinu Galije pod merovinškom vlašću. I pored snage i dugovečnosti njihovog kraljevstva, malo merovinških nalazišta je otkriveno, a naročito u na severu Francuske. A nijedno nije toliko potpuno kao groblje u Evresiju, niti puno toliko važnih artefakata.

„Ovo je veoma uzbudljivo nalazište“, rekla je Toman. „Mogućnost iskopavanja celog groblja je ono što je interesantno. Odmah smo znali da radimo na nalazištu koje će postati referenca za ovaj period u severnoj Francuskoj“.

Dok INRAP-ov tim nije počeo sa radom, groblje je bilo nepoznato. Ni arheolozi ni lokalni farmeri ga nikada nisu pominjali a u oblasti je tek nedavno počelo više da se gradi. Preliminarni rezultati pokazuju da je groblje najverovatnije pripadalo obližnjem selu. U 393 groba koliko je iskopano, nalaze se ostaci muškaraca, žena i dece. Iako je rad na posmrtnim ostacima tek počeo, Toman se nada da će dalje analize baciti svetlo na ishranu seljana, njihovo zdravlje, sanitarne uslove ali i eventualno poreklo. Mnogo toga može da se nauči od različitih predmeta koji su pronađeni, rekla je Toman i dodala da je nalazište pružilo stručnjacima „blago“ u vidu oružja, kozmetike, nakita, posuđa…

Iako su predmeti pronađeni u grobovima iz svih perioda, bogatiji grobovi potiču iz sredine četvrtog i petog veka, na samom kraju Rimskog carstva. Nekoliko grobova možda je čak pripadalo i vojnoj eliti koja se ovde doselila budući da su u njima pronađene perle kakve se mogu naći u Aziji i igle za kosu i odeću koje su germanskog porekla. Ti predmeti su u oštrom kontrastu sa skromnim komadima pronađenim kod lokalnog stanovništva.

„Interesantno je i da neki od grobova iz petog veka imaju starije posude ukrašene krstom. Verujemo da je ovo znak hristijanizacije barem dela populacije. Iako su materijali i pogreni običaji rimski, već vidimo neke znakove hrišćanstva“, rekla je Toman.

Za arheologe, grobna mesta su među najčistijim pokazateljima neke kulture. Netaknut grob nudi stručnjacima šansu da „uđu“ u odgovarajući period u prošlosti. Otkriće jednog groba može da promeni naše razumevanje nalazišta. A otkriće celog groblja može da promeni naš stav o celom narodu. Za period kakav je bio prelaz iz Rimskog carstva u dinastiju Merovinga, kada se kompletno društveno, versko i kulturno uređenje menjalo, nalazište poput Evresija je od neprocenjive vrednosti, rekla je ona.

„Već znamo da će na kraju studije biti više pitanja nego odgovora. Ali znanje koje će nam ovo nalazište dati i koje se tiče relativno nepoznatog perioda u istoriji, pomoćiće nam da razumemo istoriju i ovog regiona i šire“, kaže Toman.

(TANJUG)

Slični članci