Ko je to bacao koplja pre modernog čoveka?

Najstariji kameni vrhovi koplja dosad pronađeni toliko su drevni da prednjače pred najstarijim znanim fosilom naše vrste za otprilike 85 000 godina. Ovo otkriće objavljeno je u časopisu PLOS ONE i opisuje sveže identifikovan, obrađen kameni vrh koplja za koji se procenjuje da datira više od 280 000 godina u prošlost. Obrađeni vrhovi koplja pronađeni su u Etiopiji na lokalitetu iz kamenog doba u Gademotti.

Postoje dve moguće implikacije i obe su neverovatne. Prva implikacija ukazuje da je naša vrsta mnogo starija nego što se dosad mislilo, čime se menja postojeće ljudsko porodično stablo. A druga, verovatnija, implikacija kaže da su humanoidne vrste koje su prethodile našoj bile izuzetno vešte i pametne, kai i da su mogle da izrađuju profinjene predmete davno pre pojave Homo sapiensa.

Homo heidelbergensis, poznatiji kao Heidelberški čovek koji je živeo u Africi, Evropi i zapadnoj Aziji pre 600 000 godina, smatra se odgovornim za ove vrhove koplja. Pripadnici te vrste očigledno su bili snalažljivi pa mnogi smatraju da je ova vrsta i direktan predak Homo sapiensa u Africi i neandertalaca u Evropi.

Sahle, postdoktorand na Univerzitetu Kalifornija i njegov tim za istraživanje evolucije ljudi sproveli su analizu oružja. Ustanovili su da su koplja napravljena od opsidijana kojeg ima blizu nalazišta. Izrađivači tog oružja morali su da budu vrlo vešti u izraditi drški i šiljatih vrhova koplja. Zatim su morali da pričvrste vrh koplja za dršku, vrlo čvrsto i stabilno. Čak bi i danas ceo ovaj postupak zahtevao izuzetnu veštinu, koncentraciju i slojevitost.

Da li je moguće da je neki inovator, među Heidelberškim ljudima, došao na tu korisnu ideju? „Moguće je“, kaže Sahle. „Tehnološki napredak nije nužno povezan sa anatomskim promenama (unutar Homo vrsta). Napredak je možda započeo ranije.“ Međutim, inteligencija koja je potrebna da bi se osmislilo takvo oružje verovatno prethodi i našem sadašnjem obliku tela. Prema replikama Heilderberškog muškarca i žene koje su nam poznate, oni su bili vrlo slični modernim ljudima – nama, samo poprilično visoki i mišićavi.

Pa, postavlja se zanimljivo pitanje: „Zašto su inovativna oruđa iz tog razdoblja pronađena jedino na toj lokaciji u Etiopiji?“ Sahle iznosi svoju teoriju: „Prvo, visokokvalitetni materijal je bio blizu, pa im je bilo omogućeno potpuno izražavanje tehnoloških veština. Drugo, u tom području je živela veća populacija.“ U društvu sa više pojedinaca veća je mogućnost za širenjem inovativnih ideja. Ako je u to vreme i postojao neki inovator, mogao je da utiče na više pojedinaca, a možda čak da kreira i nešto što bismo mogli da nazovemo praistorijski rad na pokretnoj traci u izrađivanju koplja. „Treće, postojalo je mega jezero na tom području“, nastavlja Sahle. „ Moguće je da je ono privlačilo stanovništvo i da je na njegovim obalama postojao neki oblik stalne, starosedelačke zajednice, pa i ekonomije i delatnosti, što je samo doprinelo daljem tehnološkom razvoju.“

Nije jasno jesu li naši praistorijski preci lovili tim kopljima. Na vrhovima koplja pronađena je životinjska mešavina tkiva, ali naučnici još nisu uspeli da ih razdvoje. Jasno je da su koplja bacana iz daljine na mogući plen, a mogla su da se koriste i za probadanje plena iz blizine, kao što je bio običaj kod neandertalaca.

Slični članci