četvrtak, 19. oktobar 2017. - 14:57

Izmišljeno robotsko ronilačko odelo za traženje antičkog računara

Najnaprednije robotsko ronilačko odelo testira se za misiju traženja ostataka najstarijeg svetskog računara. Odelo, nazvano Exosuit, ima krut metalni oblik sa potisnicima koji omogućava sigurno ronjenje do 300 metara dubine.

Iako je odelo dizajnirano za ronjenje u njujorškim postrojenjima za pročišćavanje vode, letos su započela prva testiranja odela u slanoj vodi oceanografskog instituta u Massachussetsu. Testovi su osmišljeni da odelo pripreme za iskopavanje rimske olupine u vodama grčkog ostrva Antikitere. Pre 115 godina ronioci su iz olupine izvukli najstariji računar na svetu, koji je kasnije dobio ime po mestu pronalaska. Naučnicii se nadaju kako će u septembru ove godine, kada je misija planirana, pronaći i drugi mehanizam.

Pomorski arheolozi uobičajeno nose ronilačka odela kada istražuju nalazišta, ali takva istraživanja su ograničena zbog opasnosti od dekompresijske bolesti. Za dublja nalazišta istraživači koriste podmornice na daljinsko upravljanje sa kamerama i sonarom, te velike i skupe podmornice kao što je ona koja je istraživala olupinu Titanika 1986. godine.

Cena ovog odela je 1,5 miliona dolara. „To je u osnovi podmornica koju možete obući“, navodi Phil Short, ronilac koji će učestvovati u misiji. Pritisak u odelu nije ništa drugačiji od onog u podmornici ili na kopnu, tako da ronilac na dnu mora može provesti i 5 sati, nakon čega se vraća na površinu bez potrebe za dekompresijom.

Odelo je izrađeno od aluminijumske legure sa zglobovima koji omogućavaju slobodu rada nogu i ruku. Odelo je sa brodom spojeno pomoću cevi kojom se prenosi vazduh, struja, podaci kao i audio i video signal. U slučaju nužde baterija može napajati sve sisteme osim potisnika. Nožnim pedalama unutar odela kontrolišu se potisnici pomoću kojeg se kreće u vodi. Ako je ronilac zauzet sa složenim zadatkom, kontrolor sa broda može preko veze upravljati potisnicima i tako odelo držati stabilnim. U slučaju nezgode kontrolor može preuzeti kompletnu kontrolu i vratiti odelo na površinu.

Za ovu misiju odelo je potrebno iz dva razloga: dubina na kojoj je olupina (do 120 metara) i krhkost nalaza koji se možda nalaze u njoj. Kada su grčki sakupljači sunđera otkrili olupinu 1900. godine, imali su samo 5 minuta pre nego što bi morali da se vrate na površinu. O opasnosti govori i činjenica da je nekoliko ronioca ostalo paralizovano dok je jedan preminuo od dekompresijske bolesti. 1976. godine olupinu je istraživao Jacques Cousteau, ali i tada su ronioci mogli na dnu da budu samo 10 minuta. Kako bi povećali učinak, istraživači su koristili vakumske pumpe koje su usisavale talog oko olupine. Taj način pokazao se kao štetan zbog opasnosti od uništenja krhkih nalaza.

Nova ekspedicija neće biti ograničena kao pre. „Ronilac će u odelu moći da provede više sati i vraćaće se na površinu samo kad priroda pozove“, navodi Brendan Foley, jedan od rukovodilaca projekta.

Uprkos ograničenjima sa kojima su bili suočeni pređašnji istraživači, nalazi koji su izvađeni iz olupine predstavljaju neke od najlepših grčkih i rimskih nalaza. Nalazi govore o rimskom brodu koji se nasukao na stenovite obale ostrva oko 60. godine pr. nove ere. Brod je bio prepun luksuznog materijala, uključujući bronzane i mermerne skulpture, nakit, novac, stakleno i keramičko posuđe, kao i ostatke neobične sprave sa zupčanicima koja je u početku zanemarena. Tek su 50-ih godina naučnici primetili da se metalni ostaci mogu sastaviti u sofisticiran analogni računar za predviđanje astronomskih kretanja.

Zanimljivo je da je upravo slana voda odgovorna za očuvanje pronađenih dobara. Mnogi predmeti od plemenitih metala kroz godine su topljeni. Od 10 glavnih bronzanih skulptura u atinskom Nacionalnom arheološkom muzeju, 9 dolazi sa ove olupine.

Foley veruje da olupina skriva još mnoge tajne. Preliminarna istraživanja prošle godine pokazala su da su nalazi raštrkani na oko 500 m², a uz prvu olupinu otkrivena je još jedna. Iako olupina sadrži mnoge vredne nalaze, najintrigantniji su ipak oni vezani za mehanizam.

Ronioc će umesto ruku koristiti hvataljke u obliku klešta kojima će istraživati kroz naslage mulja, bilja i različitih nanosa. Kako bi postao vešt u rukovanju, ronioc mora proći niz testova od kojih je jedan otvaranje i sklapanje sklopivog noža pomoću hvataljki.

Ali, kako je odelo u vlasništvu privatne firmr, istraživanja ove godine će trajati samo mesec dana, dok će odelo biti pozajmljeno samo dve nedelje. Foley napominje da korištćenje odela nije bez rizika. „To je tek eksperimentalno odelo. Moramo shvatiti njegove sposobnosti i iskoristiti ga na najbolji mogući način“, priznaje.

Slični članci