četvrtak, 14. decembar 2017. - 19:50

Iza Angkora: Kako su laseri otkrili izgubljeni grad

Duboko u kambodžanskoj džungli leže ostaci velikog srednjovekovnog grada. Skriven je vekovima, ali nove arheološke tehnike sada otkrivaju njegove tajne – uključujući razrađenu mrežu hram i bulevara kao i nekih drugih sofisticiranih građevina.

U aprilu 1858. mladi francuski istraživač Anri Muo je plovio od Londona do jugoistočne Azije. Naredne tri godine je mnogo putovao istražujući insekte iz džungle koji i danas nose njegovo ime.

Danas  bi bio zaboravljen da nije bilo njegovih dnevnika, objavljenih 1863., dve godine nakon što je umro od groznice u Laosu, sa samo 35 godina.

Muoovi opisi su zaintrigirali javnost, ali ne zbog buba i paukova što ih je otkrio. Čitaoci su bili opčinjeni živim opisima velikih hramova koje je progutala džungla. Muo je svet upoznao sa izgubljenim gradom Angkorom u Kambodži i sa njegovim sjajem koji uliva strahopoštovanje.

“Jedan od ovih hramova, suparnik onog Solomonovog, projektovan od  nekog drevnog Mikelanđela, mogao bi da uzme časno mesto pored najlepših građevina. Veličanstveniji od svega što su nam ostavili Rim ili Grčka”, pisao je on.

Njegovi opisi su učvrstili u popularnoj kulturi očaravajuću fantaziranje o neustrašivim herojima-istraživačima koji pronalaze izgubljene hramove.

Danas je Kambodža poznata po tim građevinama. Najveći Angkor Vat, izgrađen oko 1150te, i danas je najveći religijski kompleks na svetu, jer pokriva  prostor četiri puta veći od Vatikana.

Godišnje privlači dva miliona turista i zauzima ponosno mesto na kambodžanskoj zastavi.

Ali 1860., Angkor Vat je bukvalno bio nepoznat svima osim lokalnim monasima i obližnjim seljanima. Ideja da je veliki hram nekada bio okružen gradom od skoro milion ljudi bila je sasvim nepoznata.

Trebalo je da prođe preko jednog veka napornih arheoloških iskopavanja da bi se popunila mapa. Izgubljeni grad Angkor je polako počeo da se ponovo pojavljuje, ulicu po ulicu. Ali i dalje su znatne praznine postojale.

Sve do prošle godine, kada su arheolozi objavili serije novih otkrića – o Angkoru i o još starijem gradu skrivenom duboko u džungli. Međunarodni tim koji je predvodio dr Demijen Evans sa Univerziteta u Sidneju mapirao je 370 kvadratnih kilometara oko Angkora za manje od dve sedmice uprkos minama preostalim iz kambodžanskog građanskog rata. Njihova tajna?

Lidar – sofisticirana senzorska tehnologija koja je unela revoluciju u arheologiju, pogotovo u tropima.

Montiran na helikopter koji je preletao područje uređaj sa tom tehnologijom je ispaljivao milion laserskih zraka svake četiri sekunde kroz prekrivač džungle beležeći najsitnije varijacije u površinskoj topografiji. Ono što su našli je bilo zapanjujuće.

Naučnici su pronašli nedokumentovani horizont grada ugraviran u površinu šume, sa hramovima, putevima i razrađenim vodovodnim kanalima koji se šire tim područjem.

Ova nova otkrića su duboko promenila naše shvatanje Angkora, najvećeg srednjovekovnog grada na zemlji. Na svom vrhuncu, u kasnom 12. veku, Angkor je bio metropola koja je pokrivala 1.000 kvadratnih kilometara. London će tek za 700 godina dostići te dimenzije.

Angkog je bio prestonica moćnog kmerskog carstva koje je predvođeno ratničkim kraljevima dominiralo tom regiom vekovima pokrivajući čitavu površinu današnje Kambodže i veliki deo Vijetnama, Laosa, Tajlanda i Mjanmara. Ali njegovi počeci su prekrivani velom misterije.

Najfascinantnije od tog novootkrivenog grada je detaljno razrađen sistem vodosnabdijevanja koji je postao svojevrsni pečat kmerskog carstva.  Kad se kraljevska  prestonica pomerila južno u Angkor pri kraju devetog veka, kmerski inžinjeri su imali jak sistem distribuisanja velikih količina dragocene monsunske vode koristeći kompleksnu mrežu velikih kanala i rezervoara.

Iskorišćavanje monsuna im je donelo sigurnost po pitanju hrane i učinilo elite fantastično bogatim. Tokom naredna tri veka kanalisali su svoje bogatstvo u najveću koncentraciju hramova na svetu. Jedan od hramova Prea Kan, izgrađen 1191, sadržao je 60 tona zlata. Njegova današnja vrednost bila bi 3,3 milijarde dolara. Ali uprkos beskrajnom bogatstvu grada, nevolja se spremala.

Na vrhuncu gradnje hramova hidraulični sistem je počeo da se kvari – u najgorem mogućem trenutku. Pri kraju srednjovekovnog perioda jugoistočna Azija se suočila sa dramatičnim klimatskim promenama.

Mapa laserskih snimanja je pokazala strahovite štete od poplava na vitalnim gradskim kanalima vodosnabdijevanja.

Sa tako uništenim vodosnabdijevanjem Angkor je ušao u period vrtoglavog pada od kojeg se nikad nije oporavio.

U 15. veku kmerski kraljevi su napustili ovaj grad i pomerili se na obalu. Izgradili su  Pnom Pen, novi grad i današnju prestonicu Kambodže. Život u Angkoru se polako gasio.

Kada je Muo došao našao je samo velike kamene hramove, od kojih su mnogi bili u stanju raspada. Skoro sve drugo – od običnih kuća do kraljevskih palata, koje su sve bile napravljene od drveta – bilo je trulo.

Ogromnu metropolu koja je nekada okruživala grad progutala je džungla.

Izvor: BBC

Slični članci