četvrtak, 19. oktobar 2017. - 08:58

Arheolozi pomeraju „rođendan“ Bude u VI vek p.n.e.

Ostaci drvenog hrama, pronađeni ispod hrama Maja Devi u Lumbiniju, Nepal, mogli bi da nateraju istoričare religije da datum Budinog rođenja promene na 6. vek pre nove ere.

Hram se nalazi na mestu koje se tradicionalno smatra rodnim mestom Bude – njegova majka Maja Devi rodila je Sidartu držeći se za granu.

Arheolozi koji rade na Maja Devi hramu, koji se nalazi na Uneskovoj listi svetskog nasleđa, pronašli su ostatke do sada nepoznate drvene strukture iz šestog veka pre nove ere koja se nalazila ispod hrama od cigli, koji im je takođe bio nepoznat.

Tlocrt drvene strukture istovetan je hramu iznad, a u sredini se nalazi otvoren prostor koji arheolozi povezuju sa pričom o Budinom rođenju.

Ovo je prvi arheološki, materijalni dokaz koji povezuje Budu, njegov život i budizam sa određenim vekom. Do sada, najstariji arheološki dokazi budizma poticali su iz trećeg veka pre nove ere kada je car Asoka proširio budizam iz današnjeg Avganistana do Bangladeša.

„Malo toga se zna o Budinom životu. Sve što znamo potiče iz pisanih izvora i usmene tradicije“, rekao je arheolog Robin Koningam sa Daram univerziteta, koji je i jedan od vođa studije. „Sada, prvi put, imamo arheološki dokaz u Lumbiniju da je ovde postojala građevina još u šestom veku pre nove ere“.

Tačan datum Budinog rođenja još uvek nije utvrđen. U Nepalu se smatra da je on rođen 623. pre nove ere dok je drugde 400. godina pre nove ere prihvaćena kao datum njegovog rođenja, prenose elektronski mediji.

Prvi precizan datum koji povezuje Lumbini sa Budom je 249. pre nove ere kada je car Ašoka postavio stub koji ovo mesto čini svetim. Izgubljen u džungli, Lumbini je ponovo otkriven 1896. i identifikovan kao rodno mesto Bude na osnovu stuba od peščara iz trećeg veka pre nove ere. Stub, koji još uvek postoji, ima natpis o poseti Ašoke mestu Budinog rođenja kao i ime mesta – Lumbini.

Međunarodni tim arheologa, na čelu sa Koningamom i Košom Prasadom Ačarijom  iz Nepala kaže da će novo otkriće doprineti boljem razumevanju razvoja budizma ali i duhovnog značaja Lumbinija.

Koningam i njegove kolege smatraju da se na otvorenom delu hrama najverovatnije nalazilo drvo, a da je hram od cigle kasnije izgrađen iznad drvenog prateći konture starijeg hrama i ostavivši centralni deo nepokriven.

Lumbini je jedno od ključnih mesta vezanih za Budin život. Druga su Bod Gaja gde je postao Buda, odnoso prosvećen, i Sarnat gde je prvi put propovedao i Kusinagara gde je preminuo.

Kada je umro u 80. godini zabeleženo je da je Buda preporučio svim budistima da posete Lumbini.

Svetilište je bilo popularno do sredine prvog milenijuma nove ere, a kineski hodočasnici zabeležili su da je pored hrama postojalo drvo.

Autor: Tanjug

Slični članci