Arheolozi u Izraelu pronašli vinski podrum star 3.700 godina

U severnom Izraelu arheolozi su u ruševinama palate Kananite (Canaanite) pronašli vinski podrum koji je star 3.700 godina.

Arheolozi su u Tel Kabriju otkrili 40 netaknutih posuda za vino
Arheolozi su u Tel Kabriju otkrili 40 netaknutih posuda za vino

Arheolozi su saopštili da su otkrili 3.700 godina star vinski podrum u Izraelu, nalaz koji nudi uvid u same početke vinarstva, piše “Vol strit džurnal”. Veliki vinski podrum iskopan je u ruševinama palate u hananskom gradu na severu Izraela, Tel Kabriju, nedaleko od modernih izraelskih vinarija. Iskopavanjem je otkriveno 40 posuda metar visokih, koje su čuvane u prostoru koji izgleda kao vinski podrum.

Nikakav tečni sadržaj nije mogao da preživi milenijume. Ali, analiza organskog ostatka zarobljenog u porama posuda sugeriše da je u njima čuvano vino napravljeno od grožđa. Drevno alkoholno piće verovatno je bilo slatko, jako i lekovito.

„Mi smo bili apsolutno iznenađeni“, rekao je Erik Klajn, arheolog sa Univerziteta Džordž Vašington, koji je deo tima uključenog u iskopavanja . „Mislili smo da da kopamo izvan zidina palate, kada su se pojavile posude“.

Rezultati su predstavljeni u petak u Baltimoru na godišnjem sastanku američkih katedri za orijentalna istraživanja. Naučnici još nisu objavili svoje otkriće u stručnom časopisu sa recenzijom; neki arheolozi misle da je teško suditi o valjanosti njihovih tvrdnji.

Najstariji poznati vinski podrum imao je oko 700 posuda i otkriven je u grobnici faraona Škorpiona I u Egiptu, koja potiče oko 3.000 godina pre nove ere. Ali, s obzirom na činjenicu da nije bilo divljeg grožđa u Egiptu, postavlja se pitanje odakle su Egipćani dobili vino? Naučnici smatraju da su ga verovatno uvezli od Hananaca, a tu tvrdnju podržava nedavno otkriće.

Pre više od 5000 godina, „Hananci su bili ti koji su zaista razvili kulturu pravljenja vina i odneli je u Egipat „, izjavio je Patrik Mekgovern, stručnjak za drevna vina na Univerzitetu u Pensilvaniji, koji nije bio uključen u iskopavanja u Kabriju.

Kasnije, hananski vinari mogli su da prenesu svoje znanje na sever, stvarajući uslove za razvoj vinarstva u Grčkoj, Italiji i drugim delovima Evrope.

„Hananci su imali brodove – njima su prenosili svoju vinsku kulturu“, rekao je dr Mekgovern.

Istoričari malo znaju o vladarima Kabrija, grada koji datira još od 1700 godina pre nove ere. Ali, znaju da je grad pod nazivom Hazor, oko 50 milja dalje, negde u to vreme imao kontakt sa Mesopotamijom, regijom koja obuhvata savremeni Irak, pod upravom Hamurabija.

„Komponente vina odgovaraju tekstualnim opisima vina u Mesopotamiji“, izjavio je dr Klajn.

Potraga da se razume kakvog je ukusa bilo drevno vino zahteva neki prefinjen detektivski rad u laboratoriji. Naučnici su usmerili napore na fragmente blizu dna vinskih posuda koje su mogle biti u kontaktu sa pohranjenim vinom i apsorbovati nešto od toga. Oni su izolovali organske ostatke zarobljene u porama posuda i podvrgli ih hemijskoj analizi.

Endru Koh, arheolog sa Univerziteta Brendis, otkrio je nagovještaj vinske kiseline, ključne komponente grožđa. On je, takođe, pronašao tragove spojeva koji govore da su ostali sastojci mogli biti dodati vinu, uključujući i med, mentu i lekovito bilje. To je recept sličan onom za lekovita vina koja su ispijana 2000 godina u drevnom Egiptu.

Vina koja su čuvana u podrumu u Kabriju bila su bela i crvena, saopštili su istraživači.

Nekoliko dana pre nego što su iskopavanja ovog leta završena, arheolozi su otkrili dvoja vrata koja vode van podruma. Ako ona vode do drugih skladišnih prostora sa više vinskih posuda, možda je moguće da se još bolje precizira kakvo je to vino bilo. Sa dovoljno podataka, kažu istraživači, bili bi čak u mogućnosti da ponovno ožive ukus vina starog 3.700 godina.

Ko su bili Hananci

Hanan ili Kanan je drevno ime regiona na Bliskom istoku koji odgovara teritoriji bliskoistočnog dela mediteranske obale i neposredne unutrašnjosti, oko 150 kilometara u dubinu.

Ova zona ima veoma dugu istoriju koja datira još od neolita i sadrži veoma važna arheološka nalazišta, kao što su Jerihon, Ugarit, Jerusalim, Tir, Sidon, Biblos, Damask ili Gaza.

Nastanjivali su ga različiti narodi: Hananci, Hiksi, Amorejci, Feničani, Hebreji i njihovi potomci, Jevreji.

Odgovarajući vremenski okvir za korišćenje termina Hanan za ovu zonu bio bi od najdrevnijih vremena do vremena kada su ovu teritoriju osvojili Rimljani, mada postoje i drugi nazivi iste teritorije u istom periodu: Palestina, Izrael, Judeja, Fenikija, Aram, Sirija, Sveta Zemlja itd.

Danas na ovoj teritoriji nalaze se države Jordan, Sirija, Liban i Izrael.

Slični članci