četvrtak, 14. decembar 2017. - 19:47

Arheolozi pokušavau da sačuvaju drevne ruševine Gaze

Gaza je jedno od najnaseljenijih mesta na svetu i brzo širenje naseobina ugrožava ovu teritoriju čija istorija obuhvata 4.500 godina, od bronzanog doba

SVETI ILARION- Ruševine drevnog kompleksa izviruju iz dine pored mora, svetovima daleko od gužve Gaze. Na nebu, ptice sa obližnje farme se takmiče za mesto sa dečjim zmajevima.

Manastir svetog Ilariona, podsetnik na vreme kada je hrišćanstvo bila dominantna vera u današnjem Pojasu Gaze, jedno je od brojnih arheoloških blaga raštrkanih širom obe priobalne teritorije.

Gaza je međutim jedno od najnaseljenijih mesta na svetu i brzo širenje naseobina ugrožava ovu teritoriju čija istorija obuhvata 4.500 godina, od bronzanog doba, do vremena Vizantije koje se vidi u živopisnim mozaicima.

Arheolozi, suočeni sa manjkom para i obučenog osoblja, kažu da sa mukom pronalaze i štite spomenike. Mnogi su ostavljeni vremenskim prilikama, druge ugrožavaju novi građevinski projekti.

„Arheologije u Gazi ima svugde“, rekao je AP-u francuski arheolog Žan Batist Umber koji je na teritoriji radio od 1995. do 2005. On kaže da je ovo nekada bila „bogata oaza sa baštama, gradovima, tvrđavama, naseobinama svuda“.

Pojas zemlje duž Mediterana, „uglavljen“ između Izraela i Egipta danas je izolovan ali je nekada bio užurbano raskršće Afrike, Levanta i Azije. Danas oko 1,7 miliona Palestinaca živi na 360 kvadratnih kilometara.

Potreba za životnim prostorom u Gazi mnogo je veća od potrebe da se sačuvaju drevni artefakti, kaže Umber koji radi u Ekol biblik, francuskoj akademskoj instituciji u Jerusalimu.

Ne samo da teritorija beleži visoku stopu nataliteta već, od kada je islamistička grupa Hamas zauzela Gazu 2007. godine, izgradnju često prekidaju nestašice građevinskog materijala zbog graničnih blokada Izraela i Egipta.

Ruševine Ilariona oko 10 kilometara jugozapadno od grada Gaze pokazuju izazove sa kojima su suočeni stručnjaci koji pokušavaju da očuvaju drevna blaga Gaze,

Manastirski kompleks koji se prostire na dva hektara poznat je pod arapskim imenom Tel Um Amer i veruje se da je rodno mesto svetog Ilariona, hrišćanskog monaha iz četvrtog veka koji je bio jedan od osnivača manastira u Svetoj zemlji. Na nalazištu se i dalje vide zidovi i temelji dve crkve, groblje, kupatila, dvorane za krštenja i pločnici popločani mozaikom.

Ruševine su otkrivene 1999. godine, kaže Nabila Maliha, arheolog u Ministarstvu turizma i antikviteta Gaze. Lokalne vlasti sada se muče sa očuvanjem lokaliteta. „Nedostaju nam podrška, sposoban kadar i odgovarajući materijali“, rekla je ona.

Ekol biblik, Unesko i studenti sa Islamskog univerziteta u Gazi pokušali su da pomognu. Mozaici su prekrivei slojem peska, zidovi koji se ruše ojačani su vrećama sa peskom a korov je počupan.

Veliki problem je nedostatak obučenog lokalnog kadra.

Pošto je Hamas preuzeo Gazu od svog političkog rivala, palestinskog lidera Mahmuda Abasa, većina činovnika su tada otišli sa svojih radnih mesta.

Oni koji su u ministarstvu antikviteta zaposleni posle 2007. nemaju dovoljno iskustva, naročito ako se ima u vidu da su neka arheološka mesta u Gazi u „veoma lošem stanju“, kaže zamenik ministra Mohamed Kela.

Kao rezultat zatvorenih granica, lokalno osoblje teško odlazi na obuku van Gaze.

Čak ni strana pomoć nije dovoljna a za očuvanje manastira svetog Ilariona potrebno je najmanje 35.000 evra godišnje. Unesko je dao nešto novca ali su neophodna sredstva za krizne mere poput obezbeđivanja nalazišta, kaže Junaid Soroš Vail iz kancelarije Uneska u Ramali koja je zadužena za radove u Gazi.

Još jedno nalazište,. Džebalija, nalazi se svega 100 metara ispred istoimenog izbegličkog kapa, najvećeg od osam kampova u Gazi.

Ovde Umber pokušava da zaštiti vizantijske mozaike iz šestog veka ali betonska ograda koja bi ih štitila od vremenskih prilika košta 75.000 dolara a tih para areolozi nemaju.

Mozaici u DZzebaliji deo su vizantijske crkve koja se nekada nalazila na putu od Gaze ka Jersalimu.

Vremenske prilike najveća su pretnja i nalazištu Tel Es Sakan u centranoj Gazi koje je su francuski arheolozi iskopali 2000. i u kome se nalazi najstari bedem na Bliskom istoku, star 3.500 godina. Ccim su otkrivene, cigle iz zida počele su zbog kiša da propadaju.

Najveću pretnju Tel Es Sakanu predstavlja izgradnja ogranka Palestiskog univerziteta koja je 2008. dovela do uništenja četvrtine nalazišta, kaže Umber.

Zvaničnici sa univerziteta tvrde da su dobili odobrenje vlasti pre izgradnje i da je lokalna vlast nadgledala radove.

I pored ovih izazova, lokalni arheolozi sprovode svoja istraživanja u Tel Rafi duž granice za Egiptom gde su pronađeni rimski novčići, posude, oruđe i ostaci životinja.

Umber procenjuje da je na desetine drugih nalazišta i dalje „zakopano ispod peska“ Gaze. Nova otkrića projavljuju se svakodnevno sa izgradnjom zgrada ali ih stanovnici retko prijavljuju vlastima.

Gaza ima svega nekoliko muzeja. Ministarstvo vodi javni Kasr al Baša muzej, dok građevinska kompanija Džavdat Kundari vodi privatni muzej.

Za sada, kaže Umer, svaki arheolog u Gazi „trči kao ludak i procenjuje stepen uništenja“.

Izvor: Novosti.rs

Slični članci