četvrtak, 19. oktobar 2017. - 09:08

Albanci otimaju srpsku baštinu

Albanski političari traže da se na Kosmet vrati deo kulturnog blaga koje je izmešteno u užu Srbiju. Srpska država se brani od lažnih optužbi iz Prištine, umesto da se ponaša onako kako nalažu međunarodne konvencije.

Manastir Gračanica
Manastir Gračanica

ALBANCI nemaju nikakvo pravo na srpsko kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji, niti na eksponate koji su bili sastavni deo postavke Narodnog muzeja u Prištini, koje sada potražuju. Oni su, inače, naročito zainteresovani za arheološke iskopine, jer preko njih, falsifikatima, projektuju politički potrebnu činjenicu „o vekovnoj prisutnosti na ovim prostorima“.

Ovako stručnjaci i kulturni poslenici tumače izjavu Memlija Krasnićija, ministra kulture u tzv. vladi Kosova, u kojoj on poručuje da će se od Srbije tražiti da „vrati više od 1.000 rukotvorina Kosovu uzetih 1999. godine“.

Srbija je u vreme rata 1999. godine evakuisala arheološko blago iz Narodnog muzeja u Prištini, kako bi ga spasla i zaštitila. Ali, Albanci nemaju nikakvo pravo na to blago. Ono je iskopavano na nalazištima na Kosmetu, dakle na teritoriji Srbije, i ono što smo mi iskopali naše je – kaže za Nikola Kusovac, istoričar umetnosti.

On ocenjuje da Albanci nemaju nikakvo kulturno nasleđe osim etno-nasleđa koje je manufaktura albanskog stanovništva. Kusovac smatra da je, u ovom slučaju, najbolje pridržavati se reči patrijarha: „Kad se vrate Srbi, vratićemo kulturno blago.

Da nikakve kulturne rukotvorine nisu uzete, kaže nam i Branko Jokić, direktor Narodnog muzeja u Prištini koji kontinuirano radi sa sedištem izmeštenim u Beograd.

Za izložbe organizovane tokom 1998. i 1999. godine, korišćen je mali deo materijala muzeja u Prištini. To su izložbe „Arheološko blago Kosova i Metohije“ i „Nakit i zlatovez KiM“. Prva je organizovana u Galeriji SANU, a druga u muzejima širom Srbije, Crne Gore, ali i u inostranstvu. Izložbe su bile deo redovnog programa muzeja u Prištini, a u realizaciji su učestvovale i kolege Albanci, pa je, tako, komesar izložbe o arheologiji bio arheolog Kemal Ljuci. Za potrebe ove dve izložbe korišćeno je nekoliko stotina eksponata iz muzejskog fonda – kaže Jokić.- Brižno, legalno i zakonski, čuvamo ovaj tek mali deo srpskog blaga – kostime, nošnju i nakit, koje je nosilo srpsko stanovništvo sa KiM. Taj deo muzejskih zbirki pohranjen je u Etnografskom muzeju u Beogradu, gde i stručnjaci muzeja rade punih 13 godina, dok je arheolopški materijal smešten u depoe Narodnog muzeja u Beogradu.

Jokić ocenjuje da Albanci dugi niz godina imaju isključiv pristup srpskom kulturnom blagu i identitetu na KiM.

Zbog očigledno prisutnog falsifikovanja istorijskih činjenica o kulturi i kulturnoj baštini Srba na KiM, prisvajanja preistorijskih artefakata od strane albanskih kolega, političara i javnosti u cilju tobož potvrđivanja albanskog kulturnog identiteta i prisutnosti na prostoru ove srpske pokrajine – oprez je preko potreban, ali i ozbiljan rad – upozorava Jokić.

Zato je, naglašava on, izuzetno važno stalno se pozivati na međunarodne konvencije i preporuke Saveta Evrope iz domena zaštite kulturnog nasleđa.

Po važećim međunarodnim konvencijama tzv. država Kosovo nije članica UN niti SE, te ništa ne može ni da traži, niti je princip restitucije primenljiv – kaže Jokić.

Naš sagovornik pita šta je sa dragocenostima koje su ostale na Kosmetu. Šta je sa trideset hiljada eksponata koji su ostali u depoima muzeja? Šta je sa veoma vrednim umetničkim slikama po kancelarijama državnih institucija? Šta je sa materijalom ostalih regionalnih muzeja na KiM?

Mi treba da tražimo i zahtevamo da nam se sva uskraćena prava na očuvanje vlastite baštine vrate, a ne da se branimo od lažnih optužbi. Srpska kulturna baština na KiM danas je najugroženije nasleđe u Evropi. O ovom izuzetno brojnom i značajnom kulturnom blagu država Srbija se decenijama odgovorno brinula, a danas je Albanci svojataju, prekrajaju, kradu i trajno uništavaju – naglašava Jokić.

Da su Albanci ozbiljni u namerama da se u pokrajinu vrati kulturno nasleđe potvrđuje i činjenica da je to bila jedna od tema pregovora u Beču između 2005. i 2007. godine.

Slobodan Samardžić, jedan od pregovarača, potvrdio nam je da je jedan od zahteva albanske strane bio i povratak oko hiljadu eksponata.

Mi smo rekli da nema problema, ali najpre mora da se reguliše status. Ovako, da Kosovo proglasi nezavisnost, a da mi vratimo kulturno blago, ne dolazi u obzir. Država po ovom pitanju mora da bude rezolutna – kaže Samardžić.

On, takođe, navodi da je 1999. za vreme bombardovanja, sa Kosova povučen jedan deo eksponata koji su pronađeni na arheološkom nalazištu „Ulpijana“ kod Prištine.

Povučene su i neke crkvene dragocenosti i relikvije iz manastira, kao i katastarske i matične knjige.

Sve to je učinjeno u strahu od pohare terorista. Srbija to ne može vraćati dok se ne reši status, to mora biti tema razgovora – kaže Samardžić.

Inače, Memli Krasnići navodi da im je nedavno vraćeno sedam artefakata iz Esena iz Nemačke i da bi Srbija trebalo da se povede za tim primerom. Kako su ti arheološki artefakti dospele u Esen, nije poznato, a realno je prepostaviti i da su ukradeni.

Branko Jokić podseća da je zgrada Muzeja u Prištini u junu 1999. godine nasilno obijena:

Nas su silom isterali iz Muzeja 1999. sa puškama na gotovs, kako bi se „uselio“ ratni štab albanske ilegalne paravojske, a potom, i na dugi niz godina, Evropska agencija za rekonstrukciju. To je period u kome su arheološki predmeti mogli i nestati.

ČOVIĆEVA GREŠKA

NIKOLA Kusovac kaže da je Srbija napravila veliku grešku kada je iz kulturne zaostavštine koju je uspela da skloni u Beograd, Albancima dala neolitsku skulpturu koja je iskopana 1955. na lokalitetu kod Prištine.

Nebojša Čović je statuetu dao tadašnjem predstavniku međunarodne zajednice Mihaelu Štajneru, a uz blagoslov tadašnjeg direktora Narodnog muzeja Nikole Tasića. Nije reč o tome što smo mi to uradili kao znak dobre volje da nešto od kosovskog blaga vratimo tamo, nego kako je ta statueta dočekana u Prištini. A ona je dočekana kao potvrda da su Albanci nosioci kulturnog identiteta Kosova. I tu je početak proglašavanja našeg spomeničkog nasleđa kosovskim. Ovo isto tako treba da potvrdi da su Albanci nosioci kulturnog identiteta, kao i da se izbriše odrednica „srpsko“ i nasleđe ostane lokalno – kaže Kusovac.

BLAGO NA KOSOVU SLABO ZAŠTIĆENO

MERKUR sa Plutosom, amfora iz neolita, vinčanske figurine, koplje iz gvozdenog doba, srednjovekovni mač, foto-dokumentacija s kraja 19. veka, slike starih majstora, redak nakit… Sve je to deo ogromnog srpskog blaga na KiM, koje je posle prisilnog napuštanja matične zgrade 1999. ostalo u depoima Muzeja u Prištini. Reč je o 30.000 predmeta, među kojima su i dela neprocenjive nacionalne i umetničke vrednosti, od kojih se neka „krčme“ na „crnom“ tržištu umetnina širom Evrope.

U Narodnoj i Univerzitetskoj biblioteci „Ivo Andrić“, u Prištini, ostalo je milion srpskih naslova, sa neutvrđenim brojem starih i retkih knjiga! U Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, kao i u gradskim i regionalnim zavodima u Prištini i Prizrenu ostala je tehnička dokumentacija sa neutvrđenim brojem ikona koje su u postupku konzervacije. Najbogatija umetnička grupa sakralne arhitekture, koju je Evropa nasledila od hrišćanskog istoka, nalazi se na teritoriji KiM.

Izvor: Večernje Novosti

Slični članci