Srbija na stazi mamuta

Pronalazak novog fosila ogromnog mamuta na arheološkom nalazištu Viminacijum izazvao je ogromu pažnju stručnjaka celog sveta i javnosti. Skelet preistorijskog pretka slona otkriven je na lokalitetu Nosak, na sredini strme litice koju je napravio bager koji širi površinski kop uglja „Drmno“ u Kostolcu.

Istraživači na kopovima

Odmah po otkriću, predstavnici Termoelektrane „Kostolac“ zaustavili su i premestili mehanizaciju, da bi arheolozi mogli da istražuju.

– Održan je hitan sastanak sa zaposlenima iz EPS koji su pokazali izuzetno razumevanje i zaustavili rad mašina na delu kopa gde je pronađen novi mamut – kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog projekta Viminacijum. – Imaćemo mnogo posla, jer je lokalitet Nosak pravo čudo. Do sada smo na njemu nalazili tragove naselja Kelta i Rimljana, čak i naseobine iz srednjeg veka, a vrhunac je otkriće novog mamuta i, možda, celog groblja ovih preistorijskih divova.

Rep mamutaNa sastanku elektroenergetičara i arheologa odlučeno je da počnu finalne pripreme za naučno-inženjerski poduhvat veka, seobu mamutice Vike zajedno s tlom na kome počiva. Trenutno se najstariji skelet mamuta pronađen u Evropi nalazi usred kopa, na ivici ponora koji su prokopali bageri da bi došli do dragocenih naslaga uglja.

Počela je izrada elaborata i rampi kojima će ogromnim rudarskim dizalicama Vika, zajedno s „krevetom“ teškim nekoliko desetina tona, biti transportovana do tridesetak metara višeg platoa – kaže profesor Korać.

Zatim će biti prenesena do nove kuće, kod naučnoistraživačkog centra „Domus scijentarijum Viminacijum“.

Stručnjaci Arheološkog instituta SANU trenutno kao alpinisti rade na jedva metar širokom i oko šest metara dugom useku u litici iz koje vire gigantska kljova i kost duga 1,4 metra.

Do ponedeljka moramo da nivelišemo teren i napravimo dovoljno širok prostor za rad, a zatim ćemo da kopamo u dubinu litice da otkrijemo ceo skelet – kaže mr Nemanja Mrđić, koji s radnicima doslovno balansira kopajući na ivici ponora. – Do sada otkrivena dužina skeleta prelazi 10 metara, što ukazuje na to da je ovaj mamut bio gotovo dvostruko veći od Vike.

Kraj radnika, kao ogroman insekt leti optokopter, bespilotna letelica s kamerom, koja snima iz svih uglova nepristupačni teren, da bi otkrila nove tragove fosila.

Arheolozi podsećaju da je čak i u vreme ledenih doba prostor Srbije ostao topla oaza u kojoj se očuvao život, a da je posle otopljavanja na mestu Viminacijuma bila ogromna rečna delta nalik današnjoj dunavskoj, gde se preistorijska reka ulivala u Panonsko more. Upravo zbog toga moguće je da će upravo na ovom prostoru biti pronađeno prvo svetsko groblje mamuta, smatraju stručnjaci.

Utvrdili smo da je Vika stradala tako što je potonula u glib močvare koji ju je balsamovao – kaže geolog Vlada Miletić iz Centra za nove tehnologije, koji georadarom snima unutrašnjost tla Viminacijuma. – Moguće je da je na sličan način stradao i ovaj ogromni mamut, ali to tek treba utvrditi, jer je pronađen na nekadašnjem bregu deset metara višem od kote gde je 2009. otkrivena Vika, koja je udaljena oko kilometar.

[su_note]

Mamutica Vika

MAMUTICA IZ VIMINACIJUMA (VIKA)

Vika najstariji pronađeni mamut u Evropi, otkriven početkom juna nadomak arheološkog lokaliteta Viminacijum , jedan je od tropskih južnih mamuta koji su pre više miliona godina iz Severne Afrike prešli u Evropu. Ovo otkriće zasigurno slovi za pronalazak veka Srbije.

Ovaj eksponat je svedok zbivanja od pre pet miliona godina i njegovo otkriće je značajno za celokupnu evropsku i svetsku nauku, jer su na drugim lokalitetima do sada pronađeni samo delovi skeleta ove vrste mamuta. Do sada ima dvadesetak mamuta koji su sačuvani a od toga osamnaest je nađeno u okolini Firence i jedan u okolini Pariza, ali svi su iskopani pre 100 godina.

Za razliku od ovih koji se nalaze u raznim muzejima, naša Vika ostaje na mestu gde je nađena i na prostoru od pre pet miliona godina, a to nikakva simulacija koja se danas tehnološki postiže u pojedinim muzejima, ne može da nadoknadi, ističe director arheološkog parka ‘’Viminacijum’’ prof. dr Miomir Korać.[/su_note]

Izvor: Večernje novosti

Slični članci