DALAS – Precizno utvrđivanje starosti arheoloških predmeta nije ni lako ni bezopasno kao što se čini.
Najčešći metod je radiokarbonsko datiranje koje podrazumeva da se deo organskog predmeta uništi – najpre opere u jakoj kiselini i bazi na visokim temperaturama kako bi se uklonile nečistoće, a potom zapali, piše stručni časopis “Arheologija“.
Tom prilikom karbon dioksid se ispušta u akcelerator koji meri opadanje nivoa radioaktivnog ugljenika 14, poznatijeg kao C14. Što više opada nivo ugljenika, to je predmet stariji.
Proteklih 20 godina, hemičar Marin Rou sa Univerziteta u Teksasu razvija neinvazivan metod utvrđivanja starosti predmeta.
Njegovim metodom, predmet se stavlja u vakuumiranu prostoriju u koju se ispušta hibridni gas. Rov potom stavlja plazmu – “električno jonizovani gas“ – iznad predmeta koja selektivno skida uzorke ugljenika sa predmeta.
“To je kao da polako sagorevate uzorak kako bi samo malo oksidirali površinu da bi prikupili taj karbon dioksid“, objasnio je Rou.
On je krajem prošle godine dodatno poboljšao metod tako da može da radi i na predmetima poput egipatskih gaza za mumificiranje.
Do sada, radio je sa drvetom, ugljem, životinjskom kožom, kostima mumije i školjkama.
“Sve što smo do sada podvrgli nedestruktivnoj metodi statistički se podudaralo da regularnim datiranjem, a nikakva promena na uzorcima nije viđena“, rekao je on.
Stručnjak za radiokarbon na Univerzitetu Kalifornije, R.E. Tejlor smatra da Rouova tehnika ima ograničenja jer će predmeti stariji od 10.000 godina imati nečistoće koje neće moći da se očiste.
Arheolozi, u međuvremenu, pozdravljaju ovo otkriće kao jedno od najvažnijih otkrića decenije, naročito za rad na ljudskim ostacima američkih Indijanaca koji ne dozvoljavaju da ostaci njihovih predaka budu oštećeni.
Izvor ‚‚Glas javnosti“
