Naši preci rudničkog kraja bili su kosmopolite, trgovci, poliglote. Živeli su u gradu koji su želeli mnogi, a koji je knez Lazar čuvao sve do pogibije na Kosovu.
Da srednji vek nije mračna epoha o kojoj malo šta znamo, a preteranih zanimljivosti i ne nudi, arheolozi nam dokazuju iz dana u dan. Iznenadi nas uređenost života nekada, a poseban vidik otvara se kada pod oko arheologa dođu oni koji su naseljavali krajeve kojima danas hodimo. Rekonstrukcija života naših predaka prerasta u arhetipsko interesovanje – kakvi su bili, šta su radili, kako su živeli…
IMUĆNI DOMAĆINI
Naši preci rudničkog kraja bili su radni, religiozni, u mreži važnih saobraćajnica, što je od njih iznedrilo kosmopolite, izuzetne trgovce i moderne poliglote. Javni život grada bio je koncentrisan oko srednjovekovnog trga kao administrativnog centra, a naučnike je posebno zainteresovao privatni život stanovnika.
– Istražujemo stambene objekte, pokušavamo da dođemo do svakodnevnog inventara, da vidimo kako su oni bili građeni i ukrašeni. I imamo iznenađujuće rezultate, neki od njih su reprezentativni za svoje vreme – kaže dr Dejan Radičević, docent na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Privatna kuća na dva nivoa na lokalitetu Drenje otkriva dom imućnog domaćina. Donji sprat je služio kao radni prostor, a gornji sprat za stanovanje. Živopisni nadvratak sa fresko dekoracijom ukazuje da su građani imali jak osećaj za estetiku, ali i da su mogli da priušte vrhunske živopisce. U ovom domu otkrivena je i ikona, dokument o srpskoj slavi.
Uređena naselja građena su po strogim pravilima urbanizma, dovoljno daleko od rudarskih okana. Bogata trgovačka i privredna sredina bila je dom Srbima, Sasima, Dubrovčanima, primorcima, Ugrima. Crkve koje su pripadale domaćem pravoslavnom i novopridošlom katoličkom stanovništvu ukazuju na živu multikulturalnu zajednicu u 14. i 15. veku.
– Rudarski cehovi bili su rasuti po celoj planini i tamo su radili rudari. U samom gradu, trgovačkom sedištu, gde je bio trg, delovali su trgovci, prvenstveno Dubrovčani, a s vremenom se formirao i domaći trgovački sloj. Vlastela se delila na nisku i visoku, koja je imala svoje rudokope – objašnjava naš sagovornik.
PRVI DINAR
Grad je imao administraciju, carinu, konzula koji se bavio samo problemima Dubrovčana. Bio je dobro uređen sistem, za svoje vreme moderan, pravno regulisan grad. Na tvrđavi je imao vojni garnizon sa zapovednikom, predstavnikom najviše vojne vlasti.
Aktuelni vladari posećivali su grad i borili se za njega. Svako je želeo važan ekonomski centar u kome je iskovan prvi srpski dinar s ćiriličnim natpisom, grad koji je bio dostojan rezidencije Đurđa Brankovića i u kome je nađen pečatnjak kneza Lazara. Odolevao napadima Ugara, ali turska osvajanja donose novo doba.
– Nemamo tragove života na ovim prostorima posle osvajanja Turaka. Neposredno pre pada Smedereva 1459. godine pao je Rudnik. Turci su novo naselje zasnovali na drugom kraju planine – kaže dr Radičević.
Autor: Olgica Kravljača
Izvor: Blic
