Živeo je kad i prvi ljudi: Evo šta sve znamo o sibirskom jednorogu (FOTO)

Prostranstva Sibira, pre nekoliko hiljada godina, bila su dom jednoroga koji, na razočarenje mnogih, nisu ličili na simpatična bića iz dečijih bajki, već na kosmate nosoroge.

Već nekoliko nedelja svetski mediji posvećuju pažnju sibirskim jednorozima. Ranije se mislilo da su ta bića izumrla pre 350 hiljada godina. Nedavno se, međutim, ispostavilo da su jednorozi živeli na našoj planeti pre samo 29 hiljada godina. To znači da je razumni čovek „zatekao” na Zemlji zagonetnu životinju „iz bajke”. Do ovog otkrića su došli ruski naučnici iz Tomskog državnog univerziteta metodom radioaktivnog ugljenika, piše Ruska Reč.

Treba reći da su jednorozi više ličili na kosmate nosoroge nego na rasne konje. Šta nam je još poznato o tim drevnim bićima?

Ilustracija: Sibirski jednorog
Ilustracija: Sibirski jednorog

Sibirski jednorog je držao veoma čudnu „dijetu”. I pored ogromne veličine (mogao je biti dugačak 5-6 metara i težak preko pet tona), hranio se uglavnom krtolama i lukovicama biljaka. Jednorog je mogao da kopa zemlju i da otud izvlači jestivo korenje. Nije imao sekutiće i kljove, i zato je zemlju kopao otvrdlim usnama. Sada naučnici pokušavaju da odgovore na pitanje kako to da je ova vrsta opstala duže od pećinskih lavova ili mamuta. Možda je u tome izvesnu ulogu odigrao način ishrane?

 Ilustracija: Sibirski jednorog
Ilustracija: Sibirski jednorog

U doba jednoroga u Sibiru je bilo toplo. Ostaci ovih životinja otkriveni su u jugoistočnom delu Zapadnosibirske nizije. Jednorozi su voleli toplu klimu i ranije se smatralo da uopšte nisu zalazili na ovu teritoriju. Novo otkriće navodi na zaključak da klima na Uralu i u Sibiru možda uopšte nije bila onakva kako se ranije mislilo. Po mišljenju naučnika, jednorozi su mogli da migriraju i da samo jedan deo godine provode u južnijim krajevima.

 Ilustracija: Sibirski jednorog
Ilustracija: Sibirski jednorog

Drevni ljudi su najverovatnije zaista videli sibirske jednoroge uživo. To znači da životinje nacrtane na stenama nisu bile samo plod fantazije naših dalekih predaka. Sasvim je moguće da su prvobitni lovci i prouzrokovali odumiranje ovih životinja, s obzirom da su jednorozi prethodno preživeli četiri ili pet ledenih doba. U svakom slučaju, razlog njihovog odumiranja je i dalje pod velom tajne. Teško da ih je uništio novi ledeni period. Ranije su naučnici iznosili hipotezu da su mamuti postepeno potisnuli jednoroge.

Ilustracija: Sibirski jednorog
Ilustracija: Sibirski jednorog

Treba reći da rog ove drevne životinje, kao i čitav njen izgled, nema ničeg zajedničkog sa bićem iz bajki. Sibirski jednorog je na čelu imao koštanu izraslinu u obliku kupole, dugu oko 35 cm i visoku oko 15 cm. Ta izraslina je bila veoma čvrsta i služila je kao osnova za veliki rog. Unutra, u toj „kupoli”, je bilo smešteno čulo mirisa. To znači da je sibirski jednorog imao oštar njuh. Rog se nalazio na čelu, a ne na nosu, kao kod jednorogog indijskog nosoroga. Naučnici različito procenjuju dužinu roga. Pojedini smatraju da je mogao biti dužine 1-2 metra.

 Ilustracija: Sibirski jednorog
Ilustracija: Sibirski jednorog

Možda je ova životinja pored glavnog roga imala još jedan. Naučnici od 19. veka pokušavaju da rekonstruišu izgled sibirskog jednoroga. Na primer, profesor zoologije Aleksandar Brant je obratio pažnju na manju hrapavost na prednjem kraju nosne kosti i pretpostavio da je tu bio drugi rog. Po njegovom mišljenju, taj rog se nalazio na vrhu njuške i imao je oblik omanje rožne pločice. Međutim, zasada u iskopinama nije pronađen nijedan rog ove životinje. Rogovi se sastoje od keratina, kao naša kosa i nokti, i gotovo nikada se ne očuvaju. Paleontolozi su na osnovu strukture lobanje došli do zaključka da je rog postojao.

(Newsweek)

Slični članci