četvrtak, 18. oktobar 2018. - 05:59

Kakav je nakit nosio doterani Neandertalac?

Evo nečeg što verovatno znate: Neandertalci nisu kupovali u Tiffanyu, a evo nečeg što verovatno ne znate: oni su ipak imali impresivan ukus za nakit – činjenica je koja ih čini malo inteligentnijim nego što smo mislili – a ljude malo manje posebnim.

Pre 30 000 – 40 000 godina Neandertalci – nespretna “glupava” vrsta sa kojom smo u bliskom srodstvu – nestala je sa zemlje, ostavljajući nas kao poslednje ljude. Niko sa sigurnošću ne zna šta im se dogodilo. Možda smo ih mi poubijali. Možda smo ih pobedili u borbi za ono malo hrane tokom loših decenija zadnjeg ledenog doba. Ili smo se možda – iako je ovo jako neizvesno – jednostavno parili s njima, što bi značilo da svi imamo nešto neandertalsko u sebi.

Šta god da ih je istrebilo, iako rasprava o tome godinama traje, razlog tome nije bio što su Neandertalci bili neinteligentni. Njihovi mozgovi su bili jednako veliki kao naši, a već ceo vek znamo da su sahranjivali svoje mrtve, baš kao što i mi činimo; takođe su izrađivali kamene alate, koji su pronađeni zajedno sa školjkama i drugim ukrasnim predmetima. Ali možda je postojala suptilna razlika u našim mozgovima. Neki paleontolozi su tvrdili da je sposobnost naših predaka da izrade nakit odražavala sposobnost simboličkog razmišljanja – da je kićenje odražavalo ličnost ili status. Ako su Neandertalci stvarno to radili, prema ovoj ideji, samo su imitirali moderne ljude sa kojima su u isto vreme živeli u Evropi, nešto poput dečjeg oponašanja.

Ali rad, objavljen u Proceedings of the National Academy of Science čini taj argument vrlo teško održivim. Joao Zilhao sa Bristolskog Univerziteta, zajedno sa nekoliko kolega, otkrio je Neandertalski nakit u dve pećine u južnoj Španiji koji datira od pre otprilike 50 000 godina. “Nakit potiče”, kaže Zilhao, “10 000 godina pre dolaska modernih ljudi – nema sumnje da su ga izradili Neandertalci.”

Ovi predmeti su uglavnom školjke; neke od njih su probušene, sa komadićima pigmenata na sebi. Uvek postoji mogućnost da je pigment bio prisutan u tlu u kojem su školjke završile, ali onda bi očekivali da boja bude rasprostranjena. A ustvari, specifična je za određene školjke. Osim toga, neke školjke sadrže različite pigmente koji su, očito, namerno pomešani. U nekim slučajevima korišćena je vrsta pigmenta za koju se zna da se koristila samo za oslikavanje tela (u starom Egiptu, npr., gde imamo stvarne beleške). “Postoje stručnjaci”, kaže Zilhao “koji su bili podsticajno skeptični prema našem radu u prošlosti. Ali u ovom slučaju problem oko datiranja ne postoji.”

Nisu nakit, oslikavanje tela i sahranjivanje mrtvih jedini dokazi o inteligenciji Neandertalaca. Pre nekoliko godina nemački naučnici su objavili studiju u kojoj kažu da su Neandertalci pravili spoj sličan katranu, od smole sa drveća, koji su zatim koristili kako bi pričvrstili kamene šiljke na drvene motke. “Ovo nije lako napraviti”, kaže Zilhao, “to zahteva nekoliko sati obrade na 400 stepeni. Oni su pravili prvi veštački sirovi materijal u istoriji čovečanstva.”

Ovo povlači pitanje kako su Neandertalci stekli reputaciju da su glupi na prvom mestu. “Izvorna ideja o gluposti Neandertalaca,” kaže Erik Trinkhaus, paleoantropolog  na Washingtonskom Univerzitetu u St. Louisu, “rodila se na prelazu prošlog veka.Tadašnji ljudi su verovali da su moderni ljudi vrhunac evolucije, a pošto su Neandertalci očito bili fizički drugačiji, morali su da budu inferiorni.” Novi rad Zilhaoa i njegovih kolega”, kaže Trinkhaus, “je samo još jedan važan deo u ovoj slagalici koja nam kaže da su Neandertalci možda izgledali drugačije, ali se bihevioralno, kognitivno i socijalno, nisu baš mnogo razlikovali od mene ili vas.” To uključuje i njihov ukus za malo “sjaja”.

Slični članci