Drevni računar je starije nego što se to ranije mislilo

Novo istraživanje pokazuje da je neverovatan Antikitera mehanizam još stariji nego što se to ranije mislilo. Zapravo je 1800 godina ispred svog vremena, a ne 1500.

Antikitera mehanizam
Antikitera mehanizam

Mehanizam je pronađen 1901. godine u olupini broda koji je potonuo u Egejskom moru oko 60 god. pre nove ere. Iako mu je poreklo nepoznato, može da se koristiti za izračunavanje astronomskih kretanja, što ga čini svojevrsnom pretečom računara. Čuva se u atinskom Nacionalnom arheološkom muzeju.

Fina sofistikacija uređaja čini ga misterioznim jer je to najnapredniji uređaj za svoje doba, ali i za mnoge vekove posle. Iako su neki delovi izgubljeni nakon što je uređaj proveo toliko vremena na dnu mora, imao je 30 zupčanika. Antikitera mehanizam za mnoge predstavlja vrhunac tehnologije antičkog sveta i svega što je izgubljeno tokom Srednjeg veka.

Šema Antikitera mehanizma
Šema Antikitera mehanizma

Da su uređaji poput ovog preživeli do današnjih dana, Kepleru bi možda bilo puno lakše da objasni orbite planeta. Iako inovatori ovog uređaja verovatno nisu razumeli zašto Mesec usporava i ubrzava u svojoj orbiti, bili su vrlo svesni tog fenomena. Zapravo, mehanizam vrlo precizno pokazuje te promene u brzini. Mehanizam je trebao da predviđa i pomrčenje, pa su naučnoci proučavanjem mehanizma ustanovili da za podlogu svojih predviđanja ima kalendar koji započinje 205. god. pre nove ere.

Procena godine proizvodnje bazirana je na godini kada je uređaj potonuo. Bio je uskladišten u kutiji, čiji natpis varira između 80. i 90. pre nove ere, ali način pisanja više se podudara sa načinom pisanja između 100. i 150. god. pre nove ere.

Međutim, u časopisu The Archive of History of Exact Science dr. Christian Carman sa argentinskog Univerziteta Quilmes i dr. James Evans sa argentinskog Univerziteta Puget Sound, veruju da su identifikovali pomračenje Sunca koja se odvilo u 13. mesecu kalendara mehanizma. Ako je to točno, početak rada mehanizma prebacuje se na maj, 205. pre nove ere.

Carmen i Evans dodaju: „Istražili smo neke mogućnosti za teoriju koja ističe pomračenje prema Saros brojčaniku i dokazuje da bi se aritmetička šema, slična vavilonskom stilu, a obuhvata jednačine srednjih i dnevnih brzina, slagala sa upisanim danima na mehanizmu. Zaista, aritmetička šema za izračunavanje pomračenja Sunca slaže se sa pronađenim dokazima na mehanizmu bolje nego trigonometrijski model.”

Iako je mehanizam mogao da bude napravljen sa startnim datumom koji datira mnogo ranije od datuma konstrukcije, to bi smanjilo njegovu korist. Zbog preciznosti uređaja, greške bi se samo nakupljale, što bi smanjilo tačnost uređaja, a to nam govori da stvaraoci ovog uređaja nisu hteli da stave početni datum  predaleko u prošlost.

Rasprave oko porekla uređaja često se fokusiraju na Arhimeda, ako ne kao pronalazača samog uređaja, onda kao naučnika čiji je rad inspirisao pronalazača uređaja. Međutim, novopronađeni vavilonski uticaji to osporavaju, usprkos tome što je početni datum stavljen samo sedam godina nakon njegovog opustošenja.

Model Antikitera mehanizma iz 2007. godine
Model Antikitera mehanizma iz 2007. godine

Kako biste shvatilii nešto o kompleksnosti Antikitera uređaja, pogledajte ovaj video.

Slični članci