„Vaskrslo“ praistorijsko selo Pločnik

Arheološko nalazište Pločnik kod Prokuplja, koje datira iz perioda vinčanske civilizacije, uskoro će biti jedna od zanimljivijih turističkih destinacija u Srbiji. U toku su završni radovi na projektu „Pločnik, prošlost uživo“, koji obuhvata zaštitu kuća sagrađenih od drveta, blata i slame u „selu iz doba neolita“.

Na arheološkom nalazištu Pločnik kod Prokuplja koji datira iz perioda vinčanske civilizacije, u toku su završni radovi koji obuhvataju prepokrivanje i zaštitu kuća sagrađenih od drveta, blata i slame, kao iz doba neolita, navodi Tanjug.

Deo kompleksa Pločnik
Deo kompleksa Pločnik

Projekat „Pločnik, prošlost uživo“ podržalo je Ministarstvo kulture i finansira ga sa 600. 000 dinara.

Direktorka prokupačkog muzeja, arheolog Julka Kuzmanović Cvetković kaže da će završetak ovih radova značiti i kraj ovogodišnje kampanje radova na najznačajnijem nalazištu koje datira iz 7.500 godina pre nove ere.

„Ova godina je bila veoma uspešna za arheologe koji su radili na iskopavanju Pločnika. Radovi koji su počeli avgusta a nastavljeni septembra i trajali su šest nedelja su u stvari nastavak projekta ‘Razvoj metalurgije u Evroaziji’. Radi se o projektu koji sa 500.000 funti finansira britanska vlada i ovo je druga od tri godine, koliko traje čitava realizacija projekta“, rekla je Kuzmanović Cvetković.

Naglašava da je najznačajnije arheološko otkriće tokom ove godine bakarni prsten koji će kada stignu rezultati analize dati odgovore na mnoga pitanja, među kojima je od kakvog je metala rađen, od koje rude, kako je liven, kojom vrstom tehnologije.

„Osim bakarnog prstena, pronađeno je i mnogo keramike, izuzetno kvalitetno rađene, lepe, različite. Na osnovu tog materijala vidimo u stvari kako se živelo, odnosno koji je nivo života bio. Kruna našeg iskopavanja u ovoj godini bio je eksperiment topljenja bakarne rude. Eksperiment je prvi put ovako ciljano izveden, od sitnjenja rude pa do livenja predmeta. Čitav tehnološki proces je sproveden onako kako se to radilo u neolitu, na osnovu rezultata istraživanja“, objasnila je Kuzmanović Cvetković.

Projekat „Razvoj metalurgije u Evroaziji“ traje od 2012. do 2014. godine. Idejni tvorac projekta je doktor arheologije Miljana Radivojević, koja je i doktorirala na metalurgiji Vinčanske kulture.

Nakit iz Pločnika
Nakit iz Pločnika

„Za kraj ovog projekta, tokom 2014. godine planirana je prezentacija rezultata i izrada publikacija. Hoćemo da Pločnik približimo posetiocima i turistima. U saradnji sa turističkim organizacijama imaćemo nastupe na sajmovima turizma, a u tu svrhu otvorićemo i postavku stalne izložbe na samom lokalitetu, u zgradi koju nam je ustupila na korišćenje železnica. Predstojeće godine nas očekuje nastup i prezentacija na Evropskoj radionici u Istambulu gde ćemo kolegama prezentovati rezultate dosadašnjih istraživanja“, najavljuje direktorka prokupačkog muzeja i nosioc iskopavanja u Pločniku.

Ove godine, arheološko nalazište Pločnik pored velikog broja turista, posetili su i VIP gosti iz Amerike koji obilaze najznačajnije svetske destinacije, kao i studenti i profesori arheologije iz Hrvatske.

Za njih je ponovljen eksperiment topljenja metala, a ova poseta znači i početak zajedničke saradnje arheologa iz nekada jedne zemlje, kroz projekte vezane za istraživanja Vinčanske kulture.

Tokom 2014. godine mogu se očekivati i konačni rezultati analiza svih uzoraka koji su prikupljeni tokom godine. Analize rezultata koji treba da stignu iz Londona i Nemačke, u mnogome će doprineti da se saznaju jasni datumi kada se šta dešavalo na ovom prostoru.

„Ono što i dalje ne znamo, a što može da bude zanimljivo je kako su izgledali Vinčanci. Još uvek nismo našli nijedan grob, i o njima sudimo samo na osnovu predstava na statuetama“, navodi Julka Kuzmanović Cvetković.

Neolitsko nalazište Pločnik slučajno je otkriveno prilikom radova na izgradnji pruge Niš – Priština još 1927. godine.

Iskopavanja su nastavljena 1996. godine, u saradnji sa Narodnim muzejom u Beogradu i Narodnim muzejom „Toplice“ u Prokuplju, a radovima rukovode magistar Dušan Sljivar i Julka Kuzmanović Cvetković.

Izvor: RTS

Slični članci