Antička umetnost inspiriše naučnike

Sedamnaest vekova stari rimski artefakt inspiracija je za istraživače Univerziteta u Adelejdu u njihovoj potrazi za novim načinima iskorišćavanja nanočestica i njihovog reagovanja sa staklom.

Istraživači sa Univerziteta u Adelejdu istražuju načine kako najbolje ugraditi nanočestice u staklo.

Menja boje zavisno od svetla
Menja boje zavisno od svetla

„Nanočestice i nanokristali su u fokusu istraživanja širom sveta zbog njihovih jedinstvenih svojstava koja imaju potencijal da donesu velike napretke u područjima medicine, optike i elektronike“, kaže vanredni profesor i stručnjak za nanotehnologiju Hejke Ebendorf-Hajdeprim.

Prema njegovim rečima, proces uspešne ugradnje nanočestica u staklo će otvoriti put njihovoj upotrebi kao niskoenergetskih izvora svetla, učinkovitijih solarnih ćelija i naprednih senzora koji mogu da prodru u mozak živog čoveka.

Likurgov pehar, artefakt iz četvrtog veka, koji se trenutno nalazi u Britanskom muzeju u Londonu, napravljen je od stakla koje menja boju od crvene do zelene zavisno od toga da li svetlo prolazi kroz pehar ili se reflektuje od njega. Za ovo svojstvo zaslužne su zlatne i srebrne nanočestice ugrađene u staklo pehara.

„Likurgov pehar je predivan artefakt kod kojeg je svojstvo nanočestica, sasvim slučajno, iskorišćeno u dekorativne svrhe“, kaže profesor Ebendorf-Hajdeprim, dodajući da oni žele da koriste iste principe kako bi mogli da iskoriste nanočestice za razne nove napredne tehnologije.

Nanočestice se moraju držati u nekoj vrsti rastvora. „Staklo je zamrznuta tečnost i ugradnjom nanočestica u staklo one su učvršćene u kalup koji mi sada možemo iskoristiti“, objašnjava profesor.

On vodi trogodišnji istraživački projekat istraživanja najboljih načina za ugradnju nanočestica u staklo i otkrio kako reaguju na promenu temperature ili vrste stakla i, na kraju, kako se te čestice mogu kontrolisati i menjati.

„Došli smo do otkrića čistom slučajnošću. Slučajno smo našli pravi tip stakla i prave uslove za ugradnju nanodijamanata u staklo, stvarajući pritom jedan fotonski izvor u obliku vlakna. Sada moramo da pronađemo prave uslove za druge nanočestice i druga stakla“, kaže Ebendorf-Hajdeprim.

Artefakt obavijen velom tajne

Baron Lajonel de Rotšild kupio je 60-tih godina 19. veka antički pehar za svoju probranu zbirku. On je pripadao veoma retkoj vrsti posuda koje se zbog načina raskošne izrade nazivaju diatrete, odnosno mrežasti pehari.

Unutrašnji deo je gladak i načinjen od sjajnog, neprozirnog materijala. Spoljašnji deo, duborez u obliku koša ili kaveza, vešto je krhkim nožicama povezan sa unutrašnjim delom.

Istorija ovog predmeta obavijena je velom tajne. Pretpostavlja se da je pehar bio proizvod carske radionice u Rimu, dok pojedini arheolozi nagađaju da je napravljen u Aleksandriji.

Izvor: RTS

Slični članci