Iskopavanje groblja starog više od hiljadu godina otkrilo je grobnice moćnih ratnika optočenih zlatom. Kao jedno od najvrednijih otkrića u sve tri Amerike u poslednjih nekoliko decenija, ovaj lokalitet baca novo svetlo na malo poznatu kulturu.
Usred Paname, na livadi okopneloj od sunca, zlato kulja iz zemlje toliko brzo da je arheolog Hulija Majo umalo vrisnula: „Stani, stani!” Godinama je radila iščekujući ovaj trenutak, ali sada je zatečena. U čvrstoj nameri da otkriju nove dokaze o drevnoj zajednici koju je proučavala još otkako je diplomirala na fakultetu, ona i njen tim otpočeli su geofizička ispitivanja još 2005. godine na lokalitetu El Kanjo, nazvanom po istoimenom vodopadu na jednoj od mnogih reka u ovom području. Otkrili su kružni niz davno zaboravljenih grobova. Do 2010. godine ona i njen tim su iskopali jamu duboku 5 metara i otkrili ostatke ratnog poglavice optočene zlatom – dva reljefno ukrašena grudna oklopa, četiri zlatne grivne, narukvicu od zvončića, pojas od šupljih, okruglih zlatnih perli velikih poput maslinki, više od 2.000 sićušnih kuglica tako poređanih kao da su nekada bile prišivene za pojas, kao i stotine valjkastih perlica nanizanih cikcak ispod kolena ratnika. Samo to bi bilo životno otkriće, ali to je bio samo početak. Majo je naišla na riznicu zlata.
Tim se 2010. godine vratio na lokalitet tokom sušne sezone koja traje od januara do aprila i iskopao još jedno podjednako vredno otkriće. Sa svoja dva zlatna grudna oklopa spreda i dva pozadi, četiri grivne i svetlucavim smaragdom, pokojnik je sigurno bio još jedan veliki vođa. Do njega je ležala beba, takođe ukrašena zlatom, najverovatnije njegov sin. Ispod ta dva skeleta nalazio se još čitav splet kostura, možda žrtvovanih robova ili ratnih zarobljenika. Analiza pomoću radioaktivnog ugljenika pokazala je da skeleti datiraju iz 900. godine – doba kada je civilizacija Maja, koja se nalazila na oko 1.290 km ka severozapadu, već počela da se raspada.
Majo je jedva stigla da popiše nove nalaze kad je njena ekipa otkrila još zlata. Svetlucajući sa zidova jame, artefakti su označavali rubove četiri nove grobnice. Dok je posmatrala ovaj prizor, bila je zapanjena. „Ostala sam bez reči – fascinirana, ali i zabrinuta”, priseća se ona. Kiše su već bile počele, pa je žurila da izvadi svo blago pre nego što obližnja reka poplavi lokalitet. Takođe, znala je da će se sigurno pojaviti i pljačkaši ukoliko se vest o otkriću raširi. Zavetovala je svoj tim na ćutanje i molila se da nebo bude vedro.
Ovo nije bilo prvi put da se u Panami pronađe arheološki zlatni rudnik. Manje od tri kilometra od lokaliteta na kome radi Majo, u Sitio Konteu – lokalitetu nazvanom po vlasnicima zemlje – iskopana je jedna od najspektakularnijih zbirki artefakata na čitavoj zapadnoj hemisferi. Ta riznica je otkrivena početkom XX veka kada je rečna bujica nadošla od kiše odronila pašnjak. Zlatni grudni oklopi, medaljoni i slične dragocenosti doslovno su se iskotrljale iz grobnica i valjale duž obale reke.
Privučeni vestima o drevnom groblju, timovi istraživača sa Harvarda, a kasnije sa Pensilvanijskog univerziteta putovali su po šest dana parobrodom od Njujorka do Panama Sitija, a zatim na konjima, volovskim zapregama ili u izdubljenim kanuima odlazili do Sitio Kontea. U četiri sezonska terenska istraživanja, kopajući na temperaturama koje su često premašivale 37 stepeni Celzijusa, istraživači su otvorili više od 90 grobnica od kojih je u mnogima bilo po više tela ukrašenih zlatom i rukotvorina izuzetno umešnih zanatlija; znalački oslikana keramika, izrezbarene kitove kosti posute zlatnim prahom, ogrlice od ajkulinih zuba, ukrasi od brušenog serpentina i ahata.
U svom izveštaju iz 1937. godine harvardski arheolog Semjuel Lotrop identifikuje narod iz Sitio Kontea kao jednu od domorodačkih grupa na koju su naišli Španci kada su osvajali Panamu početkom XVI veka. Dok su marširali preko zemljouza, konkvistadori su vodili detaljne beleške o svojim osvajanjima. U oblasti Sitio Konte zatekli su male, ratoborne domorodačke zajednice koje su se borile za kontrolu nad savanama, šumama, rekama i morskom priobalju. Njihove ratne poglavice odevale su se u zlato da bi istakle svoj položaj, a ratovale su i međusobno i protiv Španaca. Pobeđujući jednog poglavicu za drugim, konkvistadori su nakupili pravo bogatstvo za kraljevske riznice u Sevilji. Samo iz jedne grobnice opljačkali su 160 kilograma zlata,pri čemu su otkinuli i sav nakit sa trojice poglavica koji su poginuli u ratu, a čija su tela mumificirana dimljenjem.
