Bazilika izgrađena pre 17 vekova, u četvrtom veku, nađena je na budućoj trasi koridora 10 u blizini Bele Palanke. Arheolozi još proučavaju ovu ranohrišćansku bogomolju, pa nije izvesno da li će ona biti zatrpana ili će je trasa autoputa zaobići.
Mirjana Blagojević, arheolog i rukovodilac istraživanja u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture, kaže da je u bazilici nađeno kameno ležište za časnu trpezu i ostaci temelja za oltarsku pregradu.
– Zidovi crkve su bili oslikani što potvrđuju nalazi maltera sa bojenim površinama. Pronađena je velika količina stakla od prozora kao i fragmenti staklenih kandila. Arhitektonski ostaci kao i nalazi bronzanog novca ukazuju na postojanje starijeg objekta koji je verovatno podignut u drugoj polovini 4. veka, a dograđen je i obnavljan u 6. veku u vreme cara Justinijana. U zapadnom delu izvan objekta pronađen je kompleks prostorija čija namena za sada nije definisana – kaže Blagojevićeva.
Direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Nišu Elena Vasić Petrović kaže da je još prošle godine registrovan antički objekat, ali se nije znalo o kakvom je objektu reč.
– Nadzor na tim arheološkim radovima vodio je Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije. Na njihov zahtev smo izdali rešenje o zabrani radova na Koridoru kako bi se objekat arheološki istražio. Odluku o sudbini bazilike doneće naš zavod, ali još nemamo nikakvu informaciju o toku i rezulatima istraživanja – kaže Elena Vasić Petrović.
Pomoćnik direktora Zavoda za zaštiti spomenika kulture Srbije Ivana Ranković kaže da je obaveza ove ustanove, koja obavlja arheološka istraživanja, da po završetku radova izda hitne mere tehničke zaštite.
– Lokalitet će biti zatrpan peskom radi zaštite, dok niški zavod, koji je nadležan, ne odluči šta će biti s njim – rekla je Rankovićeva.
Iz „Koridora Srbije“ navode da će postupiti u skladu sa odlukom stručne komisije Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije koja će utvrditi značaj nalazišta i doneti plan zaštite.
Značaj
Ova bazilika bila je važan religijski centar ranog hrišćanstva. Među brojnim monumentalnim bazilikama na trasi rimskog puta Naisus–Serdika (Sofija), ova skromnija bazilika značajna je ne samo što je u blizini istovremene monumentalne bazilike Remesijane, danas u centru Bele Palanke, koja je bila sedište episkopije, već ukazuje na značaj hrišćanskog obreda u ovoj oblasti u ranom vizantijskom periodu – kaže Mirjana Blagojević.
Izvor: Blic
