četvrtak, 14. decembar 2017. - 19:49

Misterija Turovićeve „igle“ – Najčistije gvožđe na svetu

Nauka nema valjano objašnjenje kako su naši preci u 14. veku pre naše ere dobili potpuno čisto gvožđe, bez ikakvih primesa, što je i sa današnjom tehnologijom nemoguće postići

Turovićeva igla, žezlo od čistog, nerđajućeg gvožđa iz 14. veka pre naše ere, koje je 1999. godine nađeno na leskovačkom brdu Hisar, svojevrsno je tehnološko čudo, jer moderna metalurgija još nije dostigla stepen razvoja da može da proizvede gvožđe takve čistoće. Osim što je zamislilo naučnike, ovo otkriće podstaklo je i pristalice alternativnih teorija, poput one da su na Zemlji u dalekoj prošlosti postojale civilizacije razvijenije od naše.

Nerđajuća „igla“, dužine 64,5 centimetara, stara oko 33 veka, koja se danas čuva u sefu Arheološkog instituta u Beogradu, dobila je naziv po arheologu amateru Šćepanu Turoviću, koji ju je slučajno našao na dnu jedne jame.

Kada je ovaj neobičan predmet očišćen od zemlje, na njemu nije bilo ni traga korozije, a analize u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“ i laboratoriji smederevske železare „Sartid“ pokazale su da je izrađen od čistog gvožđa, bez primesa drugih metala, što je čini izuzetnom u svetskim razmerama. Pritom, isključena je mogućnost da je reč o meteoritskom gvožđu, koje sadrži nikl, a ovde ga nema, ili takozvanom prirodnom gvožđu, jer u prirodi nije pronađeno gvožđe tolike čistoće.

– Da bismo proverili rezultate dobijene u Vinči, nabavili smo američki etalon gvožđa, polugu od elementarnog gvožđa sa atestom, i testirali je pod istim uslovima kao i „iglu“. Na naše iznenađenje, ispostavilo se da američko čisto gvožđe, za razliku od predmeta iz Leskovca, sadrži i tragove drugih metala. Novi šok usledio je kada smo ultramodernim rendgenom u „Sartidu“ utvrdili da je „igla“ napravljena od kompaktnog gvožđa, bez tragova korozije i šupljina, kojih ima i kod predmeta izrađenih pod pritiskom od nekoliko hiljada tona. Pokušajte da zamislite kakvu bi revoluciju izazvalo otkriće formule trajne zaštite od korozije. Dobili bismo večiti metal, poput zlata i platine, koji može da se beskonačno reciklira, što bi imalo dalekosežne pozitivne posledice, od ekonomskih do ekoloških – objašnjava profesor doktor Milorad Stojić iz Arheološkog instituta u Beogradu, koji je nekoliko godina rukovodio istraživanjima na Hisaru.

Žezlo moći

Iako su naučnici testirali većinu gvozdenih predmeta nađenih na ovom lokalitetu, među kojima i jednu sličnu iglu, nijedan od njih ni približno nije bio kvalitetan kao onaj koji je pronašao Turović. Prema Stojićevim rečima, takozvana nerđajuća „igla“ najverovatnije je korišćena kao žezlo moći, statusni simbol koji je ukazivao na veliko dostojanstvo njegovog vlasnika.

– Potrebne su decenije rada da bi se čekićem iskovao takav nerđajući predmet, a stari metalurzi sigurno nisu uložili toliki trud da bi napravili nekakvu ukrasnu iglu. Tim pre što je u to vreme gvožđe vredelo više od zlata, imajući u vidu njegovu retkost i težinu dobijanja.

Arheološka istraživanja na Hisaru započeta su 1999. godine, malo pre nego što je Šćepan Turović pronašao nerđajuću „iglu“. Tada su na ovom brdu otkriveni ostaci velikog naselja brnjičke kulturne grupe, za koje je kasnije utvrđeno da je najstariji centar crne metalurgije u Evropi i jedan od najstarijih u svetu.

Brnjička kultura se inače, razvijala od 1350. do oko 1050 g. p. n. e na prostoru od jugozapadne Srbije, na Kosovu, i u basenu južne Morave, do istočnih delova današnje Bugarske, a nazvana je tako prema prvom pronađenom lokalitetu na Kosovu.

– Jedan od prvih naroda koji je razvio i jedno vreme držao monopol na metalurgiji gvožđa bili su Hetiti. To hetitsko gvožđe označavano je kao kraljevski metal, jer je ekskluzivno pravo na proizvodnju i distribuciju imao dvor, a vredelo je koliko i zlato. Iako je i pre otkrića na Hisaru bilo onih koji su verovali da je u to vreme u Evropi postojala metalurgija gvožđa nezavisna od hetitske, za to nije bilo dokaza. Pronađeno je, doduše, nekoliko gvozdenih predmeta, ali ne i dokaz o lokalnoj proizvodnji gvožđa. Međutim, na Hisaru imamo zaokružen metalurški ciklus proizvodnje gvožđa – komade rude gvožđa, stotine žrvnjeva za njeno sitanjenje, jame za prozvodnju ćumura, keramičke delove višecevnih duvaljki za podsticanje vatre, do polufinalnih i finalnih proizvoda, što je otkriće svetskog značaja – kaže Stojić.

Sudeći po dostupnoj arheološkoj građi, na ovom lokaltetu se nalazilo jedno od glavnih naselja brnjičke kulture. Zaštićeno zidovima, kontrolisalo je najvažnije puteve i imalo privilegiju da se snabdeva egzotičnom robom kao što su pistaći, a najverovatnije i vinom, maslinovim uljem i slično.

Naučnici pretpostavljaju da je ova moćna kultura poslužila kao etnokulturna osnova za razvoj Dardanaca, jednog od starobalkanskih naroda, a ima indicija i da su nosioci Brnjičke kulture podstakli ili direktno učestvovali u Dorskoj seobi, koja je za rezultat imala formiranje populacije iz koje su potekli antički Grci.

Iako je svojevremeno planirano da se ovaj deo Hisara preuredi u Etnoarheoloki park, taj projekat još nije ostvaren, a Šćepan Turović, osim što je nerđajuće žezlo po njemu nazvano, nije dobio nikakvo priznanje za svoje otkriće.

Slični članci