četvrtak, 19. oktobar 2017. - 14:55

Sve boje dinosaurusa

Dosadašnje pretpostavke da su dinosaurusi bili tamnosivi pale su u vodu zahvaljujući detaljnoj analizi fosilnih ostataka pernatog stvorenja starog 125 miliona godina. Zaključak britanskih stručnjaka: belu kožu Sinasauropteriksa prekrivalo je žuto-crveno perje!

Naučnici britanskog Kraljevskog društva uspeli su da pomoću mikroskopskog proučavanja fosilnih ostataka odrede tačnu boju kože dinosaurusa i tvrde da su napravili veoma precizne ilustracije.

Na godišnjoj izložbi, britanski stručnjaci objasnili su i kako je tekao ceo proces otkrića. Na 125 miliona godina starom fosilu pernatog dinosaurusa Sinasauropteriksa pronađen je „ključ“ koji je pomogao naučnicima da odgonetnu ovu „kolor“ misteriju.

Fosil star 125 miliona godina pružio je nove informacije o izgledu  životinja koje su nekada hodale Zemljom
Fosil star 125 miliona godina pružio je nove informacije o izgledu
životinja koje su nekada hodale Zemljom

Naime, fosil tog dinosaurusa sadržao je očuvane melanozome, koji predstavljaju mikroskopske granule pigmenta melanina.

Melanozomi
Melanozomi

„Mogu biti duguljastog ili loptastog oblika, a obično su dužine jednog mikrona, što bi bilo jednako jednoj stotinki debljine ljudske vlasi kose“, objasnila je doktorka Marija Meknamara sa Univerziteta „Bristol“.

Mikroskopsko skeniranje otkrilo je i da postoje razlike između melanozoma drevnih i modernih životinja.

Do sada su naučnici pretpostavke o izgledu dinosaurusa zasnivali na izgledu savremenih ptica i gmizavaca. Britanski tim otkrio je da su  Sinasauropteriksa krasila žuta i crvenkasta perca
Do sada su naučnici pretpostavke o izgledu dinosaurusa zasnivali na
izgledu savremenih ptica i gmizavaca. Britanski tim otkrio je da su
Sinasauropteriksa krasila žuta i crvenkasta perca

Naučnici su tako uspeli da iz fosila precizno utvrde boju Sinasauropteriksa. Prema rečima stručnjaka, taj dinosaurus bio je bele boje, a prekrivalo ga je žućkasto-crvenkasto perje.

Na nekim fosilima može i golim okom da se vidi boja kože, što pokazuje primer plavkastog 49 miliona godina starog fosila žiška iskopanog u Nemačkoj. Međutim, ekstremna toplota i pritisak koji dovode do fosilizacije mogu da izmene originalni izgled.

Sjajne boje insekata nastaju zahvaljujući finim slojevima pigmenta, koji reflektuju svetlost. Tokom procesa fosilizacije ti slojevi se sabijaju i zbog toga drugačije prelamaju zrake, što dovodi do promene u njihovom izgledu.

Izvor: RTS

Slični članci