ponedeljak, 20. novembar 2017. - 22:20

Otkrića iz Vinče uskoro u javnosti

Izuzetna otkrića posle jednog veka uskoro ponovo pred očima naše javnosti. Zahvaljujući Vasićevim nalazima, blesnuli smo na međunarodnoj kulturnoj pozornici.

Ministarstvo kulture izdvojilo je sredstva da se posle skoro jednog veka u Arheološkoj zbirci Filozofskog fakulteta napravi stalna izložba eksponata sa svetski poznatog lokaliteta – Belog brda u Vinči, saznaju „Novosti“.

„Nalazi koji imaju najvišu, „nultu“ kategoriju, na jesen će najzad izaći iz depoa. Zahvaljujući upravo tim otkrićima akademika Miloja Vasića Srbija je blesnula na međunarodnoj kulturnoj pozornici između dva svetska rata“, ističe dr Mira Ružić, upravnik Arheološke zbirke Filozofskog fakulteta.

„O tome svedoče naslovne strane tadašnje štampe i činjenica da je svetska nauka po Vinči nazvala najveću preistorijsku kulturu Evrope.“

Arheolozi podsećaju da je Vinča od prvog dana bila senzacija, pa je iskopavanja pre Prvog svetskog rata većim delom finansirao Ruski carski arheološki institut u Carigradu, a posle rata ser Čarls Hajd, britanski novinski magnat. On je sponzorstvo uslovio stvaranjem arheološke zbirke na Filozofskom fakultetu, koja je trebalo da služi pre svega studentima. Trenutno se hiljade vinčanskih figura i dokumentacija akademika Vasića nalaze u stotinama kutija u depou zbirke.

„Nažalost, ni studenti ni javnost od Drugog svetskog rata nisu u mogućnosti da vide Vasićeve nalaze i pisanu zaostavštinu“, kaže arheolog dr Dubravka Nikolić, koja brine o Vasićevoj zbirci.

„Zaista je bizarno da je država ulagala desetine hiljada evra u klimatizovanu kutiju za jednu mumiju, a da svoju Vinču nije prezentovala ni srpskoj, a kamoli stranoj javnosti. Nemamo čak ni suvenir sa Vinče za turiste.“

Arheolozi podećaju da već dugo nije moguće videti nijedan eksponat s lokaliteta Belo brdo i drugih nalazišta koja je istraživao profesor Vasić. Ni njegova legendarna knjiga o Vinči, napisana još tridesetih godina 20. veka, ni brojna druga dela nikada nisu doštampavani.

„Institucije koje čuvaju zaostavštinu mog pradede Miloja su ili zatvorene ili nemaju izložbeni prostor“, konstatuje arheolog dr Milica Tapavički Ilić, praunuka profesora Vasića.

„Muzej na lokalitetu je zatvoren jer prokišnjava, Narodni muzej ne radi duže od decenije, Muzej grada Beograda nema zgradu, a Arheološka zbirka nema prostor.“

Sagovornica „Novosti“ smatra da bi se od profesora Vasića moglo učiti i o patriotizmu i brizi za zaštitu kulturne baštine.

„Pradedu je naredba o mobilizaciji 1914. zatekla na lokalitetu u Vinči, i on se odmah vratio u Beograd i javio komandi“, otkriva dr Milica Tapavički Ilić.

„Pod artiljerijskom vatrom je spasavao blago Narodnog muzeja, a kasnije ga je evakuisao iz prestonice. Nekoliko sanduka je, prema pričama, nosio tokom povlačenja preko Albanije.“

Ratni deo biografije profesora Vasića je najmisteriozniji deo njegovog života o kome je ostavio kratko sećanje u knjizi o Vinči.

„Prvi neprijateljski meci iz topova s monitora na Dunavu upućeni su na zgrade Univerziteta i Narodnog muzeja. Rušenje i požar prouzrokovani eksplozijama upropastili su mnoge dragocene objekte. Žalosna bežanija muzejskih zbirki u Niš, zatim u Skoplje i u Kosovsku Mitrovicu u 1914. i 1915. godini ostavila je tragove i na predmetima iz Vinče“, zapisao je profesor Vasić.

Mnogi od dragocenih eksponata nestali su tokom rata. Neki su uništeni, a neke su pokrali okupatori. Među arheolozima, naročito amaterima, prepričava se legenda da je Vasić nekoliko sanduka s nalazima sakrio u nekoj pećini. Da legenda možda ima osnovu ukazuju do sada nepoznate fotografije koje je otkrio Veljko Ilić, fotograf Narodnog muzeja.

„Pradeda je snimljen u proleće ili leto 1915. u pratnji oficira, u nekom kamenolomu. Za nas je to zagonetka jer ni u porodičnom predanju nema objašnjenja šta je tamo radio usred rata“, kaže dr Milica Tapavički Ilić.

Profesor Vasić je posle Prvog svetskog rata nastavio istraživanja Vinče, koja mu je donela svetsku slavu, ali i mnoge protivnike.

„Nalazi iz Vinče potpuno su potirali tvrdnje germanske ili nordijske škole istorije da je evropska civilizacija nastala na severu kontinenta. Zanimljivo je da u Srbiji napadi na Vasićevo delo traju do danas, iako ceo svet priznaje da je Evropa rođena u Vinči“, ukazuje prof. dr Milorad Stojić, iz Arheološkog instituta SANU.

Arheolozi kažu da je profesor Vasić pogrešno datirao nalaze na Vinči, smatrajući da je reč o kulturi koja je na Dunav stigla s obala Jonskog mora. Moderna ispitivanja pokazala su da je Vinčanska kultura mnogo starija i da se civilizacija širila u suprotnom smeru.

„Kada je otkrivena, Vinča jednostavno nije imala s čime da se uporedi. Vasić je bio zadivljen lepotom predmeta kakvi nigde nisu viđeni i povezao ih je s jedinim postojećim reperom, kulturama s obala Jonskog mora i Grčke. Time je došao u sukob s takozvanom nordijskom školom, na kojoj su insistirali tada već moćni nacisti i stekao velike neprijatelje. Vasićevo uporno dokazivanje mediteranskog porekla evropske civilizacije bila je borba protiv nacističkog zla koje je i kroz nauku nametalo svoje teorije“, smatra arheolog Dragan Janković.

Sudbinska veza sa Vinčom

Sudbina porodice i potomaka akademika Miloja Vasića neodvojiva je od arheologije.

„Ja sam deo tima na Viminacijumu koji je moj pradeda istraživao još pre nego što je otkrio Vinču. Moja baka, njegova kći, radila je u arheološkoj ekipi na Vinči, kao i moja mama. Od rođenja sam bila predodređena za arheologa“, kaže dr Milica Tapavički Ilić.

Izvor: Novosti

Slični članci