Руси на корак до клонирања мамута

Проналазак очуваног леша женке вунастог мамута у Арктичком океану, задивио је руске научнике који су зачуђени очуваношћу мишићног ткива и крви упркос старости од 10.000 до 15.000 година. То повећава шансе за клонирања ове праисторијске животиње, које би наводно требало да изврши контроверзни генетичар Хванг Ву Сук.

Руски научници објавили су да су пронашли крв у лешу мамута извађеном из залеђеног арктичког тла, истичући да то умногоме повећава шансе за клонирање ове праисторијске животиње.

mamut

Током недавне експедиције, стручњаци Руског географског друштва и Североисточног федералног универзитета проучили су добро очувани леш женке вунастог мамута, који је откривен прошлог августа на острву Мали Лиаковски, у руском Арктичком океану.

Шеф експедиције Семен Григоријев изјавио је за АФП да је животиња, стара око 60 година, умрла пре 10.000 до 15.000 година.

Mишићно ткиво вуненог мамута
Mишићно ткиво вуненог мамута

„У Русији, сада готово сваке године откривамо мамуте, али је ова експедиција омогућила да први пут наиђемо на женку у изванредно очуваном стању“, каже Григоријев.

Посматрањем залеђеног леша дошло се до још невероватнијег открића – у њему су пронађени очувано мишићно ткиво и крв.

„Када смо пробили лед испод стомака мамута, исцурела је јако тамна крв. То је најчуднији случај који сам икада видео“, додаје Григоријев.

Крв мамута
Крв мамута

„Како је крв могла да остане у течном стању? Стара је барем 10.000 година. А мишићно ткиво је било црвено, боје свежег меса“, објашњава Семен.

Руски научници наводе да су за ово откриће заслужни изузетни услови, у којима се трупло женке мамута налазило хиљадама година.

„Упала је у рупу са водом или у мочвару, вероватно до половине тела. Ту се њено тело заледило у води“, навео је Григоријев, напоменувши да је горњи део леша био оштећен највероватније јер су га јели тадашњи предатори.

mamut

„Ово откриће нам даје реалну шансу да пронађемо живе ћелије, помоћу којих је могуће реализовати клонирање мамута“, објаснио је руски научник.

За овај пројекат, руски стручњаци потписали су прошле године споразум са контроверзним генетичаром Хвангом Вуом Суком из јужнокорејске Фондације за биотехнолошка истраживања „Суам“, који је 2005. године први успео да клонира пса.

У случају успеха, ДНК мамута ће бити уграђен у јајне ћелије слонице која би, као најближи преживели рођак мамута, након 22 месеца родила младунче давно изумрле врсте.

Извор: РТС

Slični članci