Taman što su meštani Ostre malo odahnuli od nedavne najezde tragača za blagom sa nekadašnjeg dvora srpskog velmože Đurđa Brankovića, u smiraj proteklog žarkog leta po selu je počelo da se priča, kako kaže Dragan Anđelić, predsednik Saveta mesne zajednice, o novim neobičnim događanjima oko Sokolice.
– Dok na sve strane u našem kraju plamte šumski požari, nadomak pećine i krsta, koji smo podigli na drugi dan Uskrsa, iz nedara planine zažuborio je izvor bistre i hladne vode. Pre nekoliko dana krenem da pogledam kako su radnici mrčajevačkog Moravca očistili od rastinja okolinu pećine,kad tamo žubori potočić – veli Anđelić.
Zaista, tamo gde se u dalekoj prošlosti nalazila crkva, ispod zidina srednjevekovnog utvrđenja, nadomak tajanstvene pećine oko koje se odvajkada pletu neverovatne priče, iz utrobe zemlje, na nadmorskoj visini od oko 400 metara, pojavio se izvor britko hladne,od mešatan već krštene – kremen vode!
Da jedno čudo nikad ne dolazi samo, uverila se na Veliku Gospojinu grupica izletnika iz obližnjih Mrčajevaca. Na zidinama Sokolice opazili su veliku guju i prisetili se predanja o džinovskoj zmiji, čuvaru podzemnih odaja u kojima su davno pohranjene dragocenosti sa nekadašnjeg srpskog dvora.
Radoslav Ignjatović iz Ilijaka (na slici), koji je tog dana krenuo sa porodicom u Mojsinje na slavu crkve, priča kako ga je nešto, po ko zna koji put,odvukao do Sokolice: „Sa prijateljem Zoranom Savićem, vlasnikom poljoprivredne apoteke u Mrčajevcima i njegovom suprugom, moja žena Mara i ja smo tog jutra pili kafu i pričali o svemu i svačemu, pomenuli Sokolicu i njene tajne, pa smo odlučili da svratimo. Traktorom smo stigli do podnožja i nastavili pešice do visa sa koga puca pogled nadaleko. Žena krenula da prošeta unaokolo, kad začusmo njen vrisak. Potrčimo, kad ispod tek očišćenih zidina ogromna zmija svetlo braon boje, ukrašena šarama u obliku pravilnih trouglova, krupne glave, po mojoj proceni duga skoro šest metara. Stajali smo kao zanemeli, a zmija je uvijajući repom zamakla u jednu šupljinu.“
Prisetio se Radoslav i priča svog pokojnog oca Dragiše, u koju mlađi nisu verovali, da je jedno takvo čudo video kod Ilijaka, na Pekića brdu i predanja starijih „kako se jedna zmijurina, po nalogu tajanstvenog kaluđera Teodosija, koji kao samotnjak živi u pećinama Sokolice, ponekad spusti niz potok da osmotri da li neko traga za sakrivenim blagom.
U dugim letnjim noćima ispredaju se nove priče. Meštani iz obližnjih kuća u Ostri ali i obližnjih Vujetinaca, kažu da i dalje viđaju tragače za zlatom i drugim dvorskim dragocenostima. Ekskurzije đaka nalazii su naokolo odbačene pijuke, lopate i krampove, ali i komade grnčarije i drugih predmeta, ko zna iz koga doba.
– Dolaze sa svih strana, iz pravca Kragujevca, preko Borče i Vujetinaca, od Beograda, preko Rudnika i Gornje Trepče. Jednog dana sam video nekoga kako kopa oko ulaza u donju pećinu, a posle kraj velike stene ugledao barice vode. Videćemo da skoro uredimo, očistimo i obzidamo novi izvor. Ostra inače kuburi sa vodom, pogotovo kada je godina sušna kao ovakad su i bunari osegnuli ili presušili – dodaje Dragan Anđelić.
Meštani koje smo zatekli u seoskoj prodavnici, dok su pričali o nnovim čudima oko Sokolice, nadaju se da će nadležni, konačno, pokrenuti širu akciju na uređenju ovog i turistički zanimljivog područja i vrednog istorijskog lokaliteta. Osim priča o raznim čudima i kremen vodi, Ostrovci namernicima nude i svoju čuvenu prepečenicu, uz tradicionalno gostoprimstvo.
Autor ove reportaže objavio je prošle godine i drugo izdanje svoje knjige „Gde se dede Nemanjića blago“ u kojoj je ova lokcija označena kao mesto na kome je možda sakriveno blago sa dvora despota Đurđa Brankovića.
Dragan Todorović
