četvrtak, 19. oktobar 2017. - 09:17

Arena krije tragove gladijatora i zveri

Viminacijum, gde je posle 1.700 godina izronio i antički amfiteatar trenutno najatraktivnije arheološko nalazište u svetu. U pesku borilišta otkrivene kosti mrkih medveda

 

Arena je veličine Beogradske

Viminacijum i lesni breg Nosak ovog leta su sigurno najatraktivnija i najživlja arheološka nalazišta na svetu. Ispod lesnih nanosa na površinskom kopnu Drmnu kod Kostolca i samo nekoliko kilometara dalje na severnom ulazu u rimsku metropolu, gde se nalazio rimski amfiteatar, izranja poneka nova stranica davno zatrpane istorije.

Ono do čega su došli arheolozi iskopavajući ostatke rimskog amfiteatra pokazuje da su se u njemu borili gladijatori sa divljim zverima.

– Nekadašnja arena Viminacijuma bila je velika kao današnja „Beogradska arena“, a iz njenog tla iskopali smo između ostalog i kosti mrkog medveda i kamile, kaže prof. dr Miomir Korać, direktor Arheološkog parka Viminacijum. – Skelet medveda potiče iz vremena drugog veka kad su se u amfiteatru organizovale igre i verovatno je stradao tokom spektakla, bilo da se borio s drugom životinjom ili sa čovekom. Kamila je stradala oko vek kasnije, takođe nasilnom smrću, verovatno u nekom pravom ratnom okršaju.

Sagovornik „Novosti“ napominje da otkrića iz arene nisu nikakav izuzetak u Viminacijumu, jer je na lokalitetu već pronađeno dosta kostiju i jednogrbih i dvogrbih kamila.

– Ne bi nas iznenadilo da pronađemo i kosti lavova, jer antički istoričari, poput Herodota, beleže da su oni živeli na jugu Evrope u njihovo vreme – kaže prof. Korać. – Naravno, to su već tada bili samo relikti tropskih životinjskih vrsta koje su dugo živele u ovom delu Mediterana.

Geološka istraživanja pokazuju da je sve do mlađeg kamenog doba postojala kopnena veza Male Azije i južne Evrope kojom su preci današnjih slonova, lavova, žirafa i drugih afričkih životinja dolazili na Balkan. Upravo tim kopnom, Egeidom, do naših krajeva stigli su pre više od milion godina i mamuti kao što je Vika čiji je skelet 2009. pronađen u Kostolcu. Njenih šest rođaka nedavno otkrivenih u površinskom kopu Drmno, verovatno su rođeni stotinak hiljada godina kasnije, kad je na ovom prostoru ozbiljno zahladilo pa se smatra da je reč o runastim mamutima, s kojima su u to vreme na Balkanu živeli i ogromni pećinski lavovi i slične divovske zveri.

– Kljove ovih mamuta su ogromne, mnogo veće od Vikinih – kaže profesor Korać. – Sada će rudnički bager, najveći u Srbiji, raditi i noću da bi nam pomogao da što pre otkopamo ove praistorijske divove.

Međutim, ni mamuti ni druge tropske životinje već desetinama hiljada godina nisu živeli na prostoru Srbije, kad je stradala kamila iz Viminacijuma.

Ipak, upravo zahvaljujući Rimljanima tropske životinje su ipak nastavile da dolaze u Evropu, ali ne samo da bi bile ubijane u krvavim predstavama u arenama.

– Izdržljive kamile su postale omiljene kao nosači tovara u rimskim legijama, a ona čije su kosti nađene u amfiteatru Viminacijuma stradala je od strele – kaže arheolog Ljubomir Jevtić. – Da je životinja stradala u vojnom okršaju pokazuje njen prvi pršljen probijen metalnim vrhom strele i da je na mestu uginula. Kamile su bile uobičajene u Viminacijumu jer je ovaj bio ogromna raskrsnica za mnogobrojne karavane koji su dolazili iz afričkih i azijskih delova imperije.

Viminacijum je bio ogroman grad čije granice još uvek nisu precizno utvrđene. Arheolozi su pretpostavljali da je zauzimao oko 400 hektara površine, sve do pre nekoliko dana, kad su otkrili novu nekropolu kraj lesnog brda Nosak u kome su otkriveni fosili mamuta.

Izvor ‚‚ Novosti.rs „

Slični članci