Viminacijum, grad koji su voleli rimski carevi

Jedan od najvećih i najočuvanijih gradova Rimskog carstva Viminacijum, nalazi se u srcu Srbije na čijoj je teritoriji rođena petina svih rimskih imperatora. Arheološki park Viminacijum posetiocima sada delimično pruža ugođaj prošlog vremena, a u narednim decenijama treba da ga oživi.

Viminacijum

Na teritoriji Srbije rođeno je 18 rimskih imperatora, petina od ukupnog broja imperatora koji su vladali Rimom. Na teritoriji Španije su, na primer, rođena dvojica, a na teritoriji Nemačke jedan. Ovaj podatak pokazuje koliku je važnost od sredine trećeg do kraja četvrtog veka za Rimsko carstvo imalo područje na kojem se danas nalazi Srbija. Sa njega su se ka Rimu kretali budući lideri kako bi zaustavili propadanje imperije koja je polako tonula u dekadenciju. Jedan od njih, imperator Konstantin, rođen u Nišu, napravio je civilizacijski pomak donevši 313. godine Milanski edikt kojim su Hrišćani priznati za ravnopravne građane Rimskog carstva.

ViminacijumDevetnaest vekova kasnije stvari su bitno drugačije. Na ove prostore dolaze svetski i regionalni lideri pokušavajući da na njima uspostave stabilnost. Poslednji takav skup održan je u Viminacijumu.

Šefovi država jugoistočne Evrope okupili su se na UNESKO-vom samitu “Savremena umetnost i pomirenje u jugoistočnoj Evropi”.

Znatiželjno su sišli u podzemni svet tog rimskog grada kako bi uz neuobičajene perspektive, odnosno odozdo, pogledali ostatke rimskog blaga u nekropolama.

U tunelima iskopanim ispod grobnica mogli su da vide njihovu unutrašnjost, oslikanu freskama za koje arheolozi tvrde da su među najlepšim i najbolje očuvanim delima te vrste.

Svidelo im se, a ljudi koji brinu o arheološkom lokalitetu Viminacijum veruju da će to pozitivno delovati na brigu o kulturnoj baštini na ovim prostorima.

METROPOLA STAROG CARSTVA

Viminacijum

Viminacijum je u vreme procvata bio jedan od najvećih rimskih gradova na Balkanu. Imao je između 35 i 48 hiljada stanovnika, što ga je prema današnjim merilima činilo gradom veličine Beograda. Gotovo da nije bilo rimskog imperatora koji nije boravio u Viminacijumu. Bio je glavno uporište prema Trakiji i Dakiji, iz koga je operacije protiv Dačana vodio i car Trajan. U više navrata u Viminacijumu je boravio i car Konstantin, a Filip Arajebljanin je tu kovao srebrni i zlatni novac.

Zlatni i srebrni rimski novac se na Balkanu kovao još samo u današnjem Sisku (Siscia).

Viminacijum

Grad vrba Viminacijum osnovan je u prvim decenijama prvog veka nove ere. U početku su tu najverovatnije boravile 4. Flavija i 7. Klaudija legija, da bi 86. godine ostala samo potonja. Grad se razvijao do najezde Huna predvođenih Atilom. Oni su ga 441. godine uništili i posle toga nikada nije bio obnovljen u celini.

Car Justinijan obnovio je u 6. veku malo vojno utvrđenje, ali je stanovništvo već uveliko bilo raseljeno

Dr Miomir Korać
Dr Miomir Korać

Za arheologe ostaje tajna zašto je Viminacijum jedini pogranični rimski grad koji nije nastavio da živi i posle razaranja, ali činjenica da od 6. veka nije nikla nijedna kućica istovremeno je blagodet jer pruža ogromne mogućnosti za istraživanja. Posetioci danas mogu da vide severnu kapiju vojnog logora, terme, paleohrišćanski objekat gde su se sahranjivali i skupljali prvi hrišćani, carski mauzolej i akvadukt.

Od ove godine moći će da vide i amfiteatar, koji je po površini veći od današnje Beogradske arene. Arheolozi su do sada istražili 14.000 grobova i u njima našli više od 40.000 predmeta, od čega 700 od zlata. To je najveći broj istraženih grobova u arheološkoj istoriji i teško da će ikada biti dostignut jer su sve druge velike rimske nekropole ispod savremenih gradova.

Pravi posao, međutim, tek predstoji jer je do sada otkopano samo nekoliko procenata ovog lokaliteta. Za arheologe ima posla još 300 godina, kaže direktor Arheološkog parka Viminacijum dr Miomir Korać.

Mona Liza antike

ViminacijumFreske kakve se mogu videti u Viminacijumu nemaju ni Pariz, ni London, ni Minhen, ni Beč. U Viminacijumu je pre 1700 godina živeo anonimni slikar koji je očigledno bio genije. Radio je slike za unutrašnjost grobova, svestan da će ih videti samo naručioci, ali je na njima probio standarde svoga vremena.

Svakako je najvažnija mlada žena koju zovu Mona Liza antike. Ona je po dimenzijama ista kao i ona kasnija Da Vinčijeva, ima pogled u stranu, ruku savijenu u laktu i obučena je u skupocenu brokatnu tkaninu sa zlatnim nitima. Na freskama u katakombama Italije i drugih delova carstva obično su crteži sa skraćenim figurama, a ne umetnička dela, kakvo je ovo.

Mamutica

Mamutica

Posebna atrakcija u Viminacijumu jeste otkriće mamutice stare više od milion godina. Veoma su retki primerci mamuta očuvanog u celini, pa se otkriće smatra izuzetnim. Konzervirana je, zaštićena konstrukcijom i opremljena rampom sa koje je posetioci mogu posmatrati.

Miomir Korać: Kulturna baština je mrtva ako posetioci ne mogu da je dožive

Viminacijum

Lokalitet Viminacijum uređen je tako da posetioci za nekoliko sati boravka dožive duh antičke svakodnevice, vide kako su se Rimljani kupali, kako su jeli, kako su sahranjivani. Mogu da se provozaju dvokolicama, kao što su to radili i rimski građani, da vide kako je voda preko akvadukta dugog 10 kilometara dolazila u javne česme, hramove, terme, da vide kako su se hranili, kaže za Novi magazin naučni savetnik Arheološkog instituta SANU dr Miomir Korać, direktor Arheološkog parka Viminacijum.

Mnogi Vam prigovaraju da od istraživanja baštine pravite turistički biznis.

U svim deklaracijama UNESKO kaže da je, osim očuvanja i konzervacije spomenika, jedno od važnih mesta – doživljaj posetilaca. Time je UNESKO jasno stavio do znanja da svi objekti kulturne baštine treba da budu otvoreni za javnost i da posetioci kroz njih treba da dožive prošlo vreme. Spomenici nisu samo spomenici, već su i deo naše svakodnevice i time smo se rukovodili kad smo sređivali Viminacijum kao arheološki park.

Viminacijum ne radi samo 1. januara. Stalno su tamo istraživači i studenti. Imamo 20 zaposlenih ljudi iz okolnih mesta. Za njihove plate potrebno nam je 1,5 miliona dinara. Novac za plate zaposlenih na samom lokalitetu zarađujemo od ulaznica i prodaje suvenira, kao i od pružanja geofizičkih usluga. U arheološkom timu Viminacijuma je nekoliko najboljih geofizičara u ovom delu Evrope. Oni su u stanju da uz pomoć instrumenata “vide” objekte u zemlji i pružaju usluge u Sloveniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Kataru, Turskoj, Češkoj i još nekim zemljama.

Kod nas stalno radi 24 istraživača, 7 doktora nauka, isto toliko doktoranata i desetak magistranata. Sarađujemo i sa više univerziteta iz Evrope, poput Minhena s kojim radimo stroncijum analize kako bismo utvrdili odakle je koji žitelj Viminacijuma došao. Sarađujemo sa univerzitetima u Bolonji i Ankoni.

Viminacijum

Šta Viminacijum danas nudi posetiocima?

Mi smo za šest godina podigli Arheološki park i do sada smo uspeli da otkrijemo nekoliko krupnih objekata – severnu kapiju vojnog logora, terme, akvadukt, carski mauzolej. U protekle dve i po godine radimo na istraživanju jedinog rimskog amfiteatra na prostoru srednje Evrope. Amfiteatar je dimenzija 135×128 metara, za deset metara je veći od beogradske Arene.

ViminacijumMogao je da primi oko 10.000 gledalaca, gotovo trećinu stanovništva tadašnjeg Viminacijuma. Desetine i desetine hiljada kubika zemlje iskopano je i izvezeno sa prostora amfiteatra.

Kritičari u prvi plan stavljaju profit.

Mogao bih da im kažem da izađu na nacionalne sajtove za nauku SAD ili Japana, gde će videti da se samo deset do dvadeset odsto projekata finansira, a da nije profitabilno. Ili da se mnogi ugledni matematičari u SAD bave primenjenom matematikom na berzi i pitam ih da li to znači da su oni manje matematičari od onih koji se bave samo teorijom? Sigurno ne.

Sa svojom ekipom mogu mirne duše da otvorim tri ili četiri sonde godišnje na lokalitetu i da se bavim samo teorijom na četvrtom spratu Akademije nauka. Ali, znam kakav zlatan rudnik ovaj lokalitet poseduje i to sebi ne smem da dozvolim zbog toga što sanjam dan kada će 4.000 ljudi iz Braničevskog okruga živeti od Viminacijuma.

Ubeđen sam da će za desetak, petnaest godina Viminacijum izgledati kao Erport siti i da ćemo pojedinim danima istaći tablu da ne možemo da prihvatimo sve koji tog dana dođu. Najverovatnije ćemo ove godine otvoriti i poseban zanatski centar iz rimskog perioda, gde će posetioci imati priliku da vide kako su Rimljani pravili opeku i keramiku. Sve, dakle, ide ka ekonomskoj održivosti. Vaši planovi tiču se i drugih rimskih lokaliteta.

Najprirodnije je da se svi lokaliteti na području Srbije na kojima su rođeni rimski imperatori povežu u jednu celinu i napravi turistička ruta „Itinerarijum Romanum Serbiae“ ili „Putevima rimskim imperatora“. Dužina ove rute je više od 600 kilometara i proteže se od Vojvodine do juga Srbije, od Sirmijuma (Sremske Mitrovice) do Caričinog grada Justinijane prime kod Lebana. Kako povezati sve te lokalitete i kako obezbediti infrastrukturu koja sada praktično ne postoji? Ur

adio sam jednu studiju koja treba da standardizuje sve te objekte i stvori uslove za prihvat turista i uputio je Evropskoj investicionoj banci (EIB). Osnovni uslovi su da lokaliteti budu otvoreni cele godine, da imaju nekoliko pokrivenih objekata, da ne zavise od vremenskih uslova, da imaju komorne sanitarne čvorove, suvenirnicu, prostor za prihvat turista, kao i vodiča sa besprekornim znanjem bar jednog svetskog jezika. Ova ruta može u prvim koracima da bude atraktivna za više od 300.000 turista i pruža mogućnost da se zaradi 300 miliona evra na godišnjem nivou. Projekat ima podršku Vlade i ja se nadam da ćemo u narednih nekoliko meseci dobiti pozitivan odgovor od EIB.

Ruta mora da bude standardizovana i završena najkasnije do 2012. kako bismo spremni dočekali veliku proslavu Milanskog edikta koja je planirana za 2013. godinu. Jedno od centralnih mesta biće i Niš. Kada svetske oči budu uperene u Niš, rodno mesto cara Konstantina, prirodno je da uredimo to naše dvorište u dužini od 600 kilometara i pozovemo turiste iz sveta da ga obiđu i da mu se dive.

Viminacijum

A putevi?

Putna infrastruktura nije sjajna, ali nije ona najbitnija u celoj stvari. Turisti će nam oprostiti rupe na putu i lošu signalizaciju, ali nam neće oprostiti ako dođu na lokalitet i naiđu na zatvorena vrata, ako nemaju sanitarni čvor, ako nemaju suvenirnicu iz koje će poneti makar magnet. A mi ćemo, svakako, biti osiromašeni ako ne popiju kafu i kiselu vodu.

Na kakvim podacima i iskustvima bazirate procenu da bi ideja o putevima rimskih careva mogla da se realizuje?

U Nemačkoj je 400.000 ljudi spremno da vidi nove prostore iz rimskog perioda. Izradili su studiju prema kojoj treba da se uloži 80 miliona evra u mestu Elingen, između Štutgarta i Minhena. To će biti neka vrsta Diznilenda iz rimskog doba, sa svim “adrenalinskim sadržajima” i komforom za savremenog čoveka. Prijatno smo bili iznenađeni kad smo dobili najavu da će sledećeg meseca kod nas doći ljudi koji projektuju taj veliki Limes park. Dolaze u Viminacijum da vide naša iskustva iz Arheološkog parka, a posebno naučnoistraživački centar Viminacijuma „Domus Scientiarum Viminacium“. U centru, osim naučnoistraživačkog dela, ima i 138 ležajeva za posetioce koji će u njemu boraviti. To je prvo “arheološko odmaralište” u svetu u kojem postoji i termalni deo, kao u doba Rima. Radovi na centru su još u toku. U taj objekat hoćemo da dovedemo američku i evropsku klijentelu trećeg doba, ljubitelje arheologije. Njihov boravak od dve nedelje treba da košta između osam i 12 hiljada dolara. Prošle godine smo započeli razgovore sa američkim organizacijama koje se bave dovođenjem ovakve klijentele. Planirano je da prvi gosti u Viminacijum stignu sredinom 2012. godine. Objekat je, inače, u stilu rimske vile sa pet atrijuma, bibliotekom, konferencijskom salom, sa galerijom-trpezarijom u kojoj se nalazi triclinium, rimska trpezarija u obliku ćiriličnog slova p u kojoj se jede u poluležećem položaju.

Trajanov most

U gradnji Trajanovog mosta učestvovale su legije stacionirane u Gornjoj Meziji. Naša ideja je da napravimo repliku nekoliko prvih stubova tog mosta i da instaliramo hologram, kako bi posetioci mogli da uživaju. Most je bio apsolutno najveći most tog vremena, dugačak kilometar, sa 50 stubova. S naše strane vidljivi su ostaci tri stuba. Ideja je i da i Trajanovu tablu učinimo vidljivom i dostupnom sa kopna.

Kompromis sa elektroprivredom

Viminacijum je tik uz kopove TE Kostolac, a i sam antički grad leži na nalazištima uglja. Arheolozi su zbog toga u stalnoj trci sa vremenom, kako bi otkopali što više objekata pre nego što do njih dođu bageri termoelektrane. Sa energetičarima je napravljen dogovor i postignut kompromis tako što su zonu zaštite pomerili za 120 metara da se proizvodnja uglja poveća na 12 miliona tona, što je preduslov za puštanje u rad trećeg bloka TE Kostolac. To je zdrav kompromis elektroprivrede i arheologije koje podjednako treba da se razvijaju. Izgubićemo deo objekata, ali ćemo značajan deo zadržati. Posle 30, 40 godina, kada nestane uglja, sa dimnjaka će biti divan pogled na antički park.

Viminacijum se prostirao na 450 hektara i za trećinu je bio veći od Pompeje. Pompeju je 2010. posetilo 11 miliona ljudi i svaki je ulaznicu platio 12 evra. Antički grad je u oranici i ispod nje vri od još neistraženih hramova, foruma, tuatara, hipodroma. Arheolozi priželjkuju da nađu i carsku palatu, kovnicu novca i druge objekte U Viminacijumu je pronađen jedan od najlepših i najočuvanijih Hristovih monograma. To je monogram kakav je car Konstantin video u snu pre odsudne bitke sa Meksencijem kod Milvijskog mosta, posle koje je zavladao celim Rimom. Hrišćanski pisac iz 4. veka Laktancije zapisao je da su se caru na nebu ukazala grčka slova x (hi) i р (ro), što je skraćenica od grčke reči Hristos.

 Izvor „B92“

Slični članci