Antikviteti – „udarna“ investicija

Neverovatna postignuta cena za malenu statuu povećala je interesovanje za do sada potcenjeno tržište starog novca, skulptura i grnčarije.

Krajem četrdesetih godina prošlog veka Alister Bredli Martin i njegova supruga Edit Park Martin počeli su da kupuju umetničke predmete iz antičkog doba i afričke, azijske i američke narodne baštine. Kolekcija Gvenol koja je tako nastala dobila je ime po velškom obliku prezimena Martin. Supružnici su umetnička dela kupovali ne zbog vrednosti na tržištu antikviteta, već zbog njihove estetske vrednosti i značaja. Alister Bredli Martin, unuk nekadašnjeg magnata čelika Henrija Filipsa, postao je dobrotvor Bruklinskog muzeja 1948. godine, a u jednom mandatu je bio i predsednik Upravnog odbora. Čuvena porodična kolekcija bila je tema dve specijalne izložbe: u muzeju Metropoliten (1969) i Bruklinskom muzeju (2000).

Nema sumnje da je Martin 1948. godine napravio sjajan potez kupovinom statue poznatom kao „Gvenol lavica“ („Guennol Lioness“). Skulptura je visoka samo osam centimetara i nalikuje ženskom bodibilderu s glavom lava. Pet hiljada godina star predmet mesopotamske religijske umetnosti – koja najverovatnije predstavlja Inanu, boginju seksa i rata – prodata je prošle nedelje na aukciju u Sotbiju za rekordnih 57,2 miliona dolara. Pronađena na arheološkom nalazištu u blizini Bagdada, ova skulptura je izuzetno retka predstava boginje – poznatije kao Ištar – u životinjskom obliku. Ona je među najranijim božanstavima čija su imena „preživela“ kroz istoriju. Pre prodaje statue boginje Ištar, najskuplja skulptura iz bilo kog perioda prodata na aukciji bilo je delo Pabla Pikasa i koštalo je 29 miliona dolara. Trenutno je na trećem mestu po postignutoj ceni bronzani predmet iz rimskog doba, čija je cena bila 28 miliona dolara.

posuda za vino
posuda za vino

Ritualna posuda za vino – Kina, kasna dinastija Šang, 13-11. vek pre nove ere. Bronza, Poklon iz kolekcije Gvenol

Takve cene bi mogle da zastraše obične investitore od same pomisli na kupovinu antikviteta u koje spadaju relikvije iz drevnih vremena, među kojima su pored ostalih novčići, skulpture, alatke i oruđa, grnčarija i nakit. Mogu li ti predmeti uopšte da budu zanimljivi osobama sa skromnijim budžetom?

Antikviteti i za „plići“ džep

Dobra vest je da pojedinačni investitori mogu da kupe antikvitete po iznenađujuće pristojnim cenama. Prema rečima Džona Ambrouza, osnivača i direktora dilerske kuće za antikvitete iz Bostona Fragments of Time, nisu svi drevni predmeti tako skupi. „Za manje od deset hiljada dolara godišnje moguće je kupiti dva do četiri kvalitetna predmeta poznatog porekla, koji će vremenom ne samo zadržati početnu vrednost već je i uvećavati“, kaže on. Ranije je godišnji porast vrednosti bio 8 do 9 procenata, ali je poslednjih godina taj procenat veći.

fragment glaveZagonetno afričko lice – čuveni fragment glave iz Nigerije. Kolekcija Gvenol

Hikam Abutam, koji je zajedno sa bratom Alijem suvlasnik firme Phoenix Ancient Art u Njujorku i Ženevi, pripisuje uvećanje vrednosti antikvitetima tokom vremena određenim specifičnim faktorima. Kao prvo, u SAD se trenutno na tržištu starina može naći ograničen broj originalnih predmeta zbog oštrijih propisa uvoza umetničkih predmeta, koji su na snazi poslednjih nekoliko godina. Pored toga, povećano je interesovanje investitora za ulaganje u umetnost i antikvitete. „Ljudi su počeli da poštuju činjenicu da je ovo oblast u kojoj možete dobiti vrhunske predmete za samo mali deo novca koji biste morali da izdvojite za dela savremene umetnosti, jer kod njih cenu najviše određuje spekulisanje“, kaže Abutami. Ambrouz se slaže: „Tržište umetničkim predmetima dobilo je status uvažavane klase koja donosi profit.“

Šta bi trebalo znati?

Šta bi onda kolekcionar-početnik trebalo da zna pre nego što se odluči za kupovinu, recimo, svoje prve grčke vaze? Ambrouz savetuje da najpre prouči period ili sam predmet za koji je istinski zainteresovan. On takođe predlaže uspostavljanje dobrih odnosa sa dilerom. „Uvažavani diler će sarađivati s vama… a takvi dileri vole da dele svoje znanje i iskustvo s klijentima.“ Abutam dodaje da novi kolekcionar mora da shvati značaj porekla ili istorije predmeta. „Proverite autentičnost dela. Ko ga prodaje i ko je od naučnika ili stručnjaka proverio i potvrdio originalnost? I od ključne je važnosti da od trećeg lica dobijete izveštaj o stanju u kojem se predmet za koji ste zainteresovani nalazi“, kaže on.

Da li u ovom trenutku investitori treba da uzmu u obzir neku posebnu eru? „Kada je reč o ulaganjima, mislim da još uvek postoje ‘džepovi’ antikviteta koji su generalno potcenjeni“, kaže Ambrouz, koji zvuči kao berzanski broker isto koliko i diler umetničkih predmeta. On navodi rimske lampe, broševe od bronze, grčku grnčariju (posebno onu koja je nastala u današnjoj južnoj Italiji) i egipatske amulete. „Mogu se pronaći zadivljujući netaknuti primerci u savršenom stanju.“

I bez obzira na to koliko je „nacifran“ sertifikat o poreklu i vlasništvu, amulet iz starog Egipta će uvek izgledati bolje u zaštićenoj vitrini u dnevnoj sobi vlasnika.

Izvor ‚‚ BM Balkan Magazin “

Slični članci