Nakon što su pre gotovo 2000 godina u erupciji Vezuva uništena rimska naselja Pompeji i Herkulanej, gomile vulkanskog pepela, blata i lave u trenutku su ugasile živote stanovnika spomenutih mesta, ali i zatrpale niz vrednih arheoloških artefakata, od kojih posebno treba izdvojiti svitke iz Herkulaneja.
Reč je o 1.800 izuzetno osetljivih, karbonizovanih svitaka, koje je u trenutku nagorio piroklastični talas, otkrivenih u ruševinama davne 1752. godine. Iako su naučnici uspeli da odmotaju deo svitaka, najveći deo navedenih i dalje krije svoje tajne, budući da bi ih i najmanji dodir pretvorio u hrpu beskorisne prašine.
Smatra se da svici iz Herkulaneja sadrže raznovrsne antičke tekstove, s posebnim naglaskom na radove Filodema i Vergilija, vrsnih rimskih pisaca i filozofa, ali i poznatih grčkih mislilaca Epikura i Hrizipa.
Međutim, čini se da bi istraživanje tima naučnika pri European Radiation Synchrotron Facility konačno moglo da pruži uvid u tajne preostalih zamotanih svitaka. Da bi skenirali unutrašnjost svitaka, naučnici su konstruisali izuzetno napredan rendgenski uređaj, sa zrakom koji je 100 milijardi puta precizniji u odnosu na one kod bolničkih rendgena.
Rezultati navedenog istraživanja pokazali su da je tekst u svicima pisan mastilom baziranom na metalu, a za koje se sve do sada verovalo da nije postojalo u razdoblju iz kog potiču svici. Iako iz navedenih snimaka zasada nije moguće pročitati šta piše u svicima, naučnici se nadaju da će otkriće vrste mastila kojom su pisani omogućiti konačno dešifriranje teksta.
Štaviše, ova tehnika bi mogla da se primeni i na ceo nizu drugih starih svitaka, osetljivih na invazivne metode istraživanja.
Izvor: Proceedings of the National Academy of Sciences
