Mali malj iz 10. veka nedavno je pronađen na danskom ostrvu Lolland.
Više od 1000 sličnih amuleta pronađeno je širom severne Evrope, ali je ovaj dosad jedini koji na sebi nosi runski natpis (Slovni znаkovi rune su veomа jednostаvаni jer se sаstoji od prаvih linijа koje se nаglo prekidаju i nа određenom mestu lome). Amulet su pronašli naučnici Anders Rasmussen i Torben Christijansen u mestu Kobelev.
Nošeni za zaštitu
Privesci u obliku malja najčešće se interpretiraju kao amuleti u obliku malja koji je pripadao nordijskom bogu Thoru. Vikinški muškarci i žene često su ih nosili za zaštitu. „Ljudi su računali na zaštitnu moć amuleta, a često, za dvostruku zaštitu, malj možemo videti zajedno sa hrišćanskim krstovima”, navodi arheolog Peter Pentz iz danskog nacionalnog muzeja.
Pronađeni artefakt liven je u bronzi i na njemu su tragovi srebra i zlata. Takođe to je prvi pronađen amulet sa runskim natpisom. Penzt je „zahvalan” nepoznatom piscu runa koji je napokon potvrdio da ti amuleti stvarno predstavljaju Thorov malj, u šta se zadnjih godina često sumnjalo. Dok neki veruju da je drška prekratka, drugi veruju da Thorov malj ne bi imao tako simetričnu glavu kako to prikazuju amuleti. Runski natpis čita se kao „Hmar x is” što se prevodi kao „ovo je Malj”. Ali, osoba koja je urezala rune nije bila vešt pisac. Reč „Hmar” zapravo se piše „Hamar”, a uz to je i runa „S” okrenuta na pogrešnu stranu.
Nalaz je zanimljiv i zbog činjenice da nam je vikinška kultura pisanja uglavnom poznata sa natpisa na kamenju, tj. njih ukupno 260 koji su pronađeni u Danskoj i Švedskoj. Thorov malj iz Kobeleva ima isprepleteni ukras sa jedne i kratak natpis sa druge. Rune su visine od 3 do 7 mm, što je zahtevalo veštu ruku. Zbog veličine slova, oštećenosti i lošeg pravopisa u početku je bilo teško shvatiti šta zapravo piše. Kad bi doslovce prevodili natpis, on bi glasio „Malj je”. Oznaka x služi za odvajanje dve navedene reči. Pravilnija interpretacija natpisa glasila bi „ovo je Malj”. To nam ukazuje da pisac nije bio u potpunosti pismen, ali ipak je bio vešt. Natpis nam ukazuje da je tvorac amuleta pripadao društvu gde se cenila pismenost, a možda je pripadao i višem staležu.
Uz navedeni amulet, naučnici su pronašli i delove srebrnih igli kao i kalupe za izradu kopči. Zbog tih dodatnih nalaza naučnici veruju da se na toj lokaciji možda nalazila radionica za izradu nakita u kojoj je mogao da bude izrađen i pronađeni Thorov malj.
