Konzervacija keramike označava delatnost usmerenu na zaštitu i očuvanje istorijskih i arheoloških predmeta izrađenih od keramike ili porcelana. U nju su uključena sva delovanja usmerena na prevenciju odnosno usporavanje propadanja predmeta, kao i na poboljšanje dostupnosti i čitljivosti istih predmeta. Od izuzetnog značaja za proces konzervacije keramičkih predmeta je i temeljno, minimalno barem teoretsko, a poželjno i praktično poznavanje uzroka i funkcije propadanja istih, kao i najvažnijih tehnika izrade. Neophodno je barem elementarno poznavanje istorijskog razvoja keramike, kao i osnovnih postavki arheologije, te etnologije. Veliku važnost ima i poznavanje savremene konzervatorske prakse i teorije, ali i etike, kao i poznavanje istorijskih metoda istraživanja predmeta od keramike i porcelana.
U principu dva su osnovna načina izrade keramičkih predmeta, na vajarskom točku i livenjem. Najstariji keramički predmeti oblikovani su od dugih glinenih traka odnosno valjaka. Nakon oblikovanja predmeti se suše i zatim peku na manje ili više visokoj temperaturi, najmanje jednom a češće dva ili više puta. Pečeni predmeti mogu biti ukrašeni obojenim ili bezbojnim glazurama, oslikani najrazličitijim podglazurnim ili nadglazurnim bojama, kao i pozlaćeni. Temperatura pečenja obično je do 1000° C za običnu keramiku, 1200 – 1400° C za porcelan. Gorivo za loženje keramičkih peći nekada je uglavnom bilo drvo a ređe ugalj, dok današnje peći su većinom na plin ili električnu struju. Keramičke glazure su po sastavu srodne staklu, nekada su većinom sadržavale otrovne spojeve olova, dok su danas po pravilu bezolovne.
Čišćene istorijskih predmeta
Osnovno sredstvo za čišćenje je destilovana voda.
Izbeljivanje porcelana se vrši sa 3-30 % rastvora vodonik-peroksida, za uklanjanje prljavštine iz pukotina, tamnih mrlja ili masnih naslaga na keramici,obavezno koristiti zaštitne rukavice i naočare!
Za lepljenje delova keramike koriste se polivinil-acetatni lepkovi ili Lascaux 742. Kod porcelana se mogu koristiti i lepkovi za staklo tj. Araldit 2020.
Za retuš oštećenja koriste se lako uklonjivi materijali. Postoje i gotova sredstva za imitaciju glazura. Mogu se koristiti bolje vrste vodenih boja i eventualno pigmenti vezani odgovarajućim vezivom. U principu retuširani delovi bi morali biti uočljivi barem iz blizine, u savremenom restauriranju tkz. nevidljivi retuš izvodi se isključivo za potrebe tržišta umetninama.
Uklanjanje starih restauracija vrši se uranjanjem predmeta u vruću vodu, većina će lepkova pri ovom postupku barem omekšati. Lepkovi na bazi šelaka i voštano smolnih mešavina uklanjaju se mešavinom cikloheksanona i etilendiamina. Epoksidni i na poliesteru zasnovani lepkovi se uklanjaju 15% rastvorom benzolsulfokiseline u dimetilformamidu. Kako su ni prilično toksični ovaj posao mora se obaviti u digestoru.
Konzervacija arheoloških predmeta
Dokumentacija zatečenog stanja uključuje pisanu i foto dokumentaciju kao i eventualna istraživanja sprovedena na samom predmetu. Obavezno se dokumentuju svi postupci i materijali koji se koriste pri radu, a sastavni deo dokumentacije mora biti i preporuka za dalje čuvanje predmeta. Kod arheloških predmeta bilo bi poželjno da deo dokumentacije bude napomenut o iskapavanju, tipu zemljišta, odnosno vrsti i dubini vode u kojoj je predmet pronađen.
Čišćenje moze biti mehaničko i hemijsko.
Kod lepljenja delova na arheološkom materijalu treba koristiti reverzibilne lepkove, pre svega one posebno oblikovane za ovu svrhu, npr. Archaeocoll 2000 (nemački proizvod) ili Lascaux 742. U Americi se mogu kupiti gotovi lepkovi na bazi Paraloida B 72 (HMG Acryloid B-72). Lepak na bazi Paraloida B 72 možemo pripremitii i sami (što više smole istopimo u što manjoj količini acetona).
U izradu rekonstrukcije i retuš oštećenja najčešće se koristi gips, sa napomenom da je bolje koristiti vrste koje se koriste u stomatologiji. Što se tiče retuša isti mora biti jasno uočljiv i lako uklonjiv sa predmeta.
Preventivna konzervacija keramičkih predmeta
Predmete bi trebalo čuvati na temperaturi od 18-25° C. Preporučena vrednost relativne vlažnosti vazduha najbolja je da je između 40 i 65 %. Nivo svetlosti od 50 do 250 lx, zavisno od vrste predmeta i prisutnosti retuša, odnosno lepka na istom. Predmete treba čuvati od zagađenog vazduha, prašine i UV zračenja. Pri rukovanju koristiti latex rukavice. Što češće kontrolisati stanje predmeta, posebno onih arheoloških!
Napomena!
Sve navedene informacije namenjene su profesionalnim konzervatorima, restauratorima,muzejskim radnicima i onima koje ova problematika zanima i to isključivo u edukativne/informativne svrhe.
(Wikipedija)
