Konzervacija restauracija predmeta od srebra je aktivnost posvećena zaštiti i očuvanju istorijskih i arheoloških predmeta od srebra.
Kroz istoriju srebrni predmeti su izrađivani kako bi bili korišteni u religijske, tehničke ili kućne svrhe. Sam čin konzervacije teži kako zaštiti tako i maksimalnom usporavanju propadanja spomenutih predmeta, te očuvanju istih za buduću uporabu. Konzervatori restauratori pri radu na srebrnim predmetima teže pre svega prevenciji i uklanjanju površinske korozije.
Uporaba
Srebro je jedan od plemenitih metala, a vađenje srebrne rude počelo je negde oko 4000.godine pre nove ere na području Anatolije, današnja Turska. Zbog izvrsne kovnosti, sjaja i trajnosti srebro je korišteno u brojne svrhe, poput izrade nakita, pribora za jelo i posuđa, novca, kao i predmeta koji se koriste u religijskim obredima. Također je korišćeno i za prevlačenje drugih metala tankim slojem srebra. Kako je čisto srebro suviše meko dodaje mu se bakar za poboljšanje čvrstoće. Najčešće korišćene legure srebra danas su 925, 900 i 800, s time da se kod ovog podrazumeva količina srebra na 1000 delova legure, ostatak je po pravilu bakar. Kako je srebro vrlo osjetljivo na tamnjenje danas su razvijene i na tržištu se mogi naći najmanje dve legure tog tipa, Argentium sterling srebra, koje osim bakra sadrži i malenu količinu germanijuma u leguri, kao i legura srebra sa malom količinom platine. Obe ove legure su vrlo otporne na tamnjenje, ali i dosta skuplje tako da se njihova uporaba nije mnogo proširila.
Tamnjenje srebra
Svi metali, osim čistog zlata, korodiraju u dodiru sa okolnom atmosferom. Visoka relativna vlažnost vazduha i zagađenost istog uobičajeni su uzroci korozije metala, uključujući i srebro. Kao plemeniti metal srebro je otporno na koroziju ali ne u potpunosti kao zlato ili platina. Radilo se o metalnom predmetu ili posrebrenju, u dodiru sa vazduhom i sumpornim spojevima srebro postepeno potamni. Koroziona prevlaka rezultat je hemijske reakcije. U slučaju srebra ovaj sloj je crne boje i po sastavu je srebro sulfid. Ako predmet očistimo i uklonimo sloj sulfida metal je opet sjajne blještavo bele boje.
Na nekim metalima ovaj sloj esteski je prihvatljiviji, lepe je boje, a ima i zaštitna svojstava, pa ga u tom slučaju nazivamo patinom.
Preventivna konzervacija
Skladištenje i rukovanje
Primereno rukovanje, skladištenje i konzervatorsko restauratorski zahvati koriste se u usporavanju i sprečavanju propadanja srebrnih predmeta. Metale je najbolje čuvati u stabilnoj atmosferi niske vlažnosti vazduha, najbolje do 40 %, ili ako je moguće manje. Srebro čuvano na vlažnim mestima vrlo brzo potamni. Kod skladištenja i izlaganja nikako ne koristiti materijale kao što su kiseli papir, drvo, filc, vuna, guma i određene vrsta lepkova i boja. Kod rukovanja sa predmetima obavezno koristiti polietilenske ili pamučne rukavice.
Prevencija interakcije sa sumporom
Srebro tamni pre svega zbog u vazduhu prisutnih sumpornih spojeva. Kako bi zaštitili predmete, možemo ih umotati u poseban papir ili tkaninu koji su natopljeni metalnim solima koje na sebe vežu sumporne spojeve. Takođe su u uporabi i materijali koji sadrže aktivni ugljenik.
Eventualno se može koristiti i RP A sistem pakovanja japanske firme Mitsubishi Gas Chemical Company, pre svega na arheološkim predmetima, iako izvrsnih osobina ovaj sistem je prilično skupa opcija za čuvanje predmeta.
Lakiranje
Iako lakiranje nije idealan način zaštite srebrnih predmeta, zbog svoje nezahtevnosti i jednostavnosti izvođenja i danas je dominantan način zaštite predmeta, kako istorijskih, tako i arheoloških. Na istorijskim predmetima se najčešće koriste nitro lakovi, najbolje su vrste posebno oblikovane za ovu svrhu, poput Perlitola RE 1260(Austrija), Agateena No 27(SAD) i Frigilene-a(Velika Britanija), ili akrilnog laka Paraloid B-72, kod arheoloških korišćenje nitro lakova nikako nije preporučljivo. Lak se nanosi isključivo na potpuno čiste i temeljito odmašćene površine. Danas se sve više preporučuje nanošenje prskanjem, ali nanošenjem četkicom ili uranjanjem takođe se i dalje koristi. Pre lakiranja možemo predmete tretirati benzotriazolom.
Istorijske metode
Umeće izrade srebrnih predmeta – srebrnarstvo, praktikuje se već vekovima. Srebrnar je osim izrade svojim kupcima davao i savete kako održavati predmete. Ovde ćemo navesti 2 takova istorijska primera:
1737. – “ čisti ih samo sa vodom i sapunom, pomoću sunđera, potom ih dobro isperi i osuši mekom lanenom krpom, i nemoj ih čuvati na vlažnom mestu jer im to šteti.
1679. – „…trljaj ih odozgo na dole, nikako obratno, kružne delove trljaj kružnim pokretima, ne drugačije, i nemoj nikako za to koristiti kredu, pesak ili so.
Iako stari ovi saveti nisu bitno drugačiji od današnjih uputstava za čišćenje i ručno poliranje srebra.
Savremena praksa
Sledeći odeljci prikazuju različite načine čišćenja predmeta od srebra. Treba naglasiti da primena nekih od njih nije preporučiva i da može dovesti do oštećenja predmeta.
Istorijski predmeti
Delove osetljive na vodu obložiti plastelinom ili plastičnom folijom. Kašicu od taložene krede i destilovane vode utrljavati na predmet (pomoću tampona vate ili pamučne krpe, odnosno mekše četkice za zube). Preporučljivo je delovanje isprobati na bazi ili komadu srebrnog lima. Ako kaša nije pregruba nakon rada sa njom predmet izglačati krpom za poliranje srebra. Potom ga isperemo vodom i što brže osušimo, nakon toga predmet umotamo u bezkiselinski papir i zavarimo u polietilensku vrećicu. Ka predmetu možemo dodati i neki od materijala koji na sebe vežu sumporovodik.
Vata natopljena abrazivom
Vata natopljena abrazivom i nekim nepolarnim rastvorom (white spirit, petrolej ,benzin) može se nabaviti i gotova, pogodna je za čišćenje predmeta koji ne mogu biti u dodiru sa vodom. Po čišćenju čistu vatu natopiti rastvorom i odstraniti eventualne ostatke abrazivnog sredstva.
Domaća sredstva
Tu se može navesti korišćenje paste za zube, pepela od cigarete kao i vode u kojoj se kuvao krumpir u ljusci. Popularna je i mešavina soli i sode bikarbone koja se koristi u kombinaciji sa alu folijom, ili aluminijuskim loncem (predmete umotamo u foliju i prelijemo vrućim rastvorom, kod korištenja lonca predmete jednostavno ubacimo u aluminijumski lonac sa vrućim rastvorom). Ako bi se i odlučili za korišćenje spomenutih, po čišćenju predmete obavezno dobro i temeljito isprati, te osušiti što brže , kako bi izbegli stvaranje takozvanih vodenih mrlja.
Hemijska sredstva
Kao najvažnije predstavnike možemo izdvojiti rastvor tiouree, amonijukovog i natrijumovog tiosulfata, kao i EDTA rastvor.
Nikako ih ne koristimo na arheološkom materijalu.
Kupka na bazi tiouree je osim toga i prilično otrovna, nadalje tiourea je kancerogen spoj, pa bi prednost trebalo dati tiosulfatnim rastvorima, koje su u poređenju sa ovima relativno bezopasni.
Pri radu sa ovim rastvorima razvija se plin sumporovodik, specifičnog mirisa na pokvarena jaja, ovaj je plin zapaljiv i otrovan za udisanje. Zato oprez, ne raditi kod izvora varnica ili otvorenog plamena, koristiti zaštitnu masku!
Elektrohemijsko čišćenje
Najčešće se kao elektrolit koristi vodeni rastvor natrijumove baze 2 – 5 %, ali mogu se koristiti i manje agresivne hemikalije poput natrijumovog karbonata ili natrijumovog tetraborata. Predmet spajamo kao katodu, znači na minus pol izvora jednosmerne struje, na plus pol, kao anodu, ploču od nerđajućeg čelika. Jačina struje barem 1 A/dm2, napon ne više od 12 volti. Predmet uronimo u rastvor u koji je već uronjena anoda, nakon 10 minuta prekidamo postupak i predmet isperemo i istrljamo kredinom kašom. Na kraju dobro isprati i što brže osušiti predmet.
Čišćenje ultrazvukom
Ultrazvučno čišćenje dugo se koristi u industrijske svrhe, a koristi se i u zanatstvu. Uprkos efikasnosti nerado se koristi za čišćenje arheoloških metalnih predmeta. Predmet uroniti u rastvor na 2-3 minuta, zatim prekinuti postupak, proveriti rezultat i ako treba nastaviti postupak. Bolje je koristiti višestruka kratka izlaganja ultrazvuku. U principu mogu se koristiti gotovi rastvori za ultrazvučno čišćenje, ali rastvori koje priredimo sami znatno su jeftiniji i znamo tačan sastav rastvora sa kojom radimo.
Arheološki predmeti
Ova grupa predmeta je posebno osetljiva na pogrešno donešene i nepromišljene odluke kod planiranja ili izvođenja restauratorskog zahvata. Velik problem kod arheoloških predmeta od srebra je njihova krhkost, a do iste pak dolazi pre svega zbog sastava legure, kao i zbog dugo trajućih korozivnih procesa. Vrlo su problematični i predmeti kod kojih je usled korozije došlo do potpune mineralizacije, tj. nestanka metalnog jezgra.
Zahtevnije za obradu možemo izdvojiti pozlaćene i nijelirane predmete.
Čistimo pre svega mehanički i to ili suvim postupkom ili blagim abrazivima pomešanim sa nekim nepolarnim rastvorom, mešanje istih sa vodom bolje je izbegavati.
Za lepljenje delova pre svega koristiti reverzibilne materijale poput zgusnutog rastvora Paraloida B 72, ireverzibilne materijale u principu bolje izbegavati. Za ojačanja koristiti finu staklenu ili poliestersku tkaninu (Holytex ili Reemay).
Za stabilizaciju možemo koristiti benzotriazol, uz napomenu da je i ovde bolje koristiti neke nove manje toksične inhibitore korozije.
Kao zaštitni premaz može se koristiti Paraloid B-72 ili vosak Renaissance Wax.
(Wikipedija)
