Kako je bliskoistočni grad za koji su mnogi verovali da je samo mit povezan s ovom aromatičnom smolom?
U doba verskih praznika, a najčešće u vreme božićnih praznika, širom sveta koristi se tamjan, smola jedne od najprodavanijih biljaka Bliskog istoka u drevnim vremenima.
Zato ni ne čudi što je ova aromatična smola, koja se dobija iz drveta Boswellia, pomenuta u Talmudu i Bibliji. U vreme kada su, po priiči, tri mudraca Isusu darovala zlato, smirnu i tamjan, drvo roda Boswellia naširoko se uzgajalo na teritoriji današnjeg Omana i od Bliskog istoka širilo dalje sve do Indije.
Zanimljivo, kada su pošli u potragu za putevima trgovine tamjanom, naučnici su pronašli podatke o davno izgubljenom i gotovo mitskom gradu Ubaru.
Takozvana „Atlantida u pesku“, grad koji se pominje i u „Hiljadu i jednoj noći“ i u Kuranu nekada je bio napredna i bogata sredina, ali ga je uništio božanski gnev, pa je doživeo sličnu sudbinu kao Sodoma i Gomora. I dugo je Ubar bio samo to – upozoravajuća legenda.
Mnogi istraživači i arheolozi tragali su za zidinama Ubara (među njima i Lorens od Arabije), a prvi dokaz da bi takav grad zaista mogao postojati javio se tridesetih godina XX veka, kada je Englez Bertram Tomas ugledao nešto što beduini nazivaju Putem do Ubara.
Ipak, decenijama su ostaci drevnog grada ostali skriveni, sve dok stručnjaci nisu bili u prilici da koriste naprednu tehnologiju. Tako su 1992. godine pronađeni ostaci izgubljenog grada, koji je još nazivan Aram, Iram, Irum, Irem, Erum…
Kakve to veze ima s tamjanom?
Otkriće Ubara dovelo je do dodatnih istraživanja ove oblasti i pronalaska nekolicine drevnih gradova čiji je razvoj zavisio od trgovine ovom smolom. Ubar je bio početna tačka na putovanjima brojnih karavana koji su prenosili tamjan širom Bliskog istoka.
Istraživanja su pokazala da je Ubar osnovan pre oko 5.000 godina, a ubrzo potom je počela prodaja tamjana. Pravi procvat trgovine ovom smolom dogodio se u prvom veku, ali je on, zajedno s gradom, počeo da opada paralelno kada je počelo propadanje Rimskog carstva. Na kraju mu je presudio veliki zemljotres, koji bi mogao biti inspiracija za priču pomenuti u Kuranu.
Ono u šta su arheolozi sigurni jeste značajna uloga tamjana u prošlosti ovog podneblja: većina kultura ga je koristila na neki način. Egipćani su ga upotrebljavali za balsamovanje, a mnogi za teranje komaraca i borbu protiv malarije, lečenje čireva, loše probave, groznice, kašlja, mučnine.
To je još jedan razlog da tamjan bude logičan izbor za dar Isusu na rođenju: Biblija navodi da su mudraci doneli zlato – poklon za kraljeve, smirnu – koja se češće povezuje sa smrću – i tamjan, simbol zdravlja, izlečenja, robu toliko vrednu da je pomogla razvoj drevnih gradova.
(nationalgeographic.rs)
