Sablje iz Damaska se prvi put pominju 900. godine naše ere, ali je drevni recept za čelik iz Damaska izgubljen u 18. veku.
Zapadnji naučnici su vekovima uzalud pokušavali da otkriju tajnu srednjovekovnih kovača sa Bliskog istoka, koji su širom tadašnjeg sveta bili poznati po izuzetno savitljivom metalu od koga su pravili sablje. Metal je nazvan čelik iz Damaska. Saracenske sablje su u mnogome doprinosile porazu evropskih krstaša koji su bili opremljeni daleko inferiornijim oružjem. I u našoj epskoj poeziji se često spominje oružje iskovano od ovog čelika pod imenom „sablja dimiskija“.
Tajna blistave legure drevnih majstora je, izgleda, konačno razotkrivena. Izgleda da su bliskoistočni kovači nenamerno stvorili ugljenične nanocevi, strukture promera milijarditog dela metra koje se danas koriste u modernim tehnologijama zbog svoje lakoće i čvrstine. Elementi nastali u procesu kaljenja i kovanja ukazuju na najranije korišćenje ugljeničnih nanocevi, tvrdi profesor Peter Paufler sa Tehničkog fakulteta u Drezdenu. Svoj zaključak zasniva na istraživanju pod elektronskim mikroskopom fragmenata slomljene sablje napravljene u 17. veku od čelika iz Damaska.
Nanocevi su, najverovatnije, pomogle formiranje i nastanak karbidnih nanožica gvožđa, čime se mogu objasniti čvrstina i lepota šare istočnjačkih sečiva. U izmišljenoj priči o krstašima ser Valtera Skota, pisac opisuje islamsku armiju naoružanu mačevima „duboke plave boje, označenih desetinama miliona krivudavih linija“. Profesor Paufler objašnjava: „Da bi se postigla takva šara, kovači su pravili žlebove u sečivu i nisu ih uklanjali. Zatim bi isti postupak bio ponovljen mnogo puta“.
Sečiva iz Damaska su kovana iz malih komada čelika zvanih vuc, verovatno nastalih u Indiji ili Serendipu (Šri Lanka). Na desetine peći koje su mogle da dostignu izuzetno visoke temperature za topljenje visokokvalitetnog čelika, a koje potiču iz 7. veka naše ere, otkriveno je tokom iskopavanja u Samanalavevi istočno od Kolomba na Šri Lanki 1990. godine. Nema sumnje da je odatle čelik otpreman na sever, zatim je svaki komad metala obrađivan na neverovatno sofisticirani način.
Sablje iz Damaska se prvi put pominju još 900. godine naše ere, ali je tajna njihove izrade izgublejna u 18. veku. Profesor Paufler veruje da će nakon detaljnih analiza, moći da svetu ponovo pokloni izgubljeni drevni recept za čelik iz Damaska.
