Lorica

Lorica je imenica iz latinskog jezika koja označava vrstu oklopa kojim se pokrivao i štitio trup (prsa, stomak, bokovi, leđa i ramena) rimskih vojnika. Lorica se pravila od različitih materijala i oblika. Prvobitno su pravljeni lagani oklopi od kože životinja koji nisu mogli pružiti dobru zaštitu od napada metalnim oružjem. U vreme drevnog Rima, pripadnici rimske vojske su prvobitno morali sami da obezbeđuju vojničku opremu pa je tada ona izgledala prilično šaroliko. Nakon vojnih reformi svi legionari su dobili jedinstvenu opremu.

Sledi opis nekoliko vrsta oklopa korišćenih u rimskim legijama:

• Lorica hamata je imala izgled majice ili košulje izrađene od metalnih prstenova prečnika oko 5-7 mm koji su bili povezani u gustu mrežu. Ovakav oklop mogao je da sadrži i do trideset hiljada prstenova, a težina mu je bila oko desetak kilograma.
• Lorica musculata je vrsta oklopa koja je korišćena za vreme Rimske Republike i Rimske Imperije. Sastoji se od dva dela koji pokrivaju torzo, a dekorisana je tako da oslikava mišićavo telo ratnika. Nosili su je visoki oficiri.
• Lorica plumata je oklop koji je bio namenjen isključivo najvišim vojnim oficirima (tribuni, legati i generali) zbog visokih troškova prozvodnje i održavanja. Pravi naziv koji su rimljani koristili za ovu vrstu oklopa nije poznat; naziv plumata (perjasta) dali su savremeni naučnici i odnosi se na izgled ovog oklopa koji podseća na perje ptica. Osnova za ovaj oklop bila je lorica hamata na čije su se metalne prstenove vešale pločice koje oblikom podsećaju na pera. Možda je upotrebna vrednost ovog oklopa na bojnom polju bila upitna ali sigurno da je izgledala impresivno; ulivala je strahopoštovanje neprijatelju, a davala samopouzdanje vlastitim trupama.
• Lorica squamata je oklop sličan prethodnom, a nosili su ga pretežno centurioni. Sastojao se od metalnih (gvozdenih ili bronza) pločica koje su izgledom podsećale na krljušt.
• Lorica segmentataje vrsta oklopa u kojoj se rimski vojnik najčešće predstavlja. Ovaj oklop se sastoji od više čeličnih segmenata koji su međusobno sa unutrašnje strane povezani komadima kože. Iako lakša nego lorica hamata, bila je nešto manje udobna a pružala je prilično dobru zaštitu.