ВУЈЕТИНЦИ, ПОД КАПОМ НЕБЕСКОМ
У недељу 10. септембра у Вујетинцима одржана манифестација посвећена Бунгуру и јелима са старовременске српске трпезе. Архео-аматери Србије у овом месту ускоро, са мештанима праве Етно музеј и уређују простор за дочек екскурзија
Богатим културно-уметничким програмом под називом Вујетинци под капом небеском, уз учешће великог броја извођача и гостију, у овом малом месту под Острицом и Буковиком, у недељу 10. септембра одржана је Прва светска Бунгуријада, манифестација посвећена бунгуру али и другим скоро заборављеним српским јелима.
Тог дана ценар села, пред Основном школом и некадашњим Задружним домом, био је препун младих у народним ношњама, а опојни мирис свеже куваних старинских јела која су тог дана бесплатно дељена свим посетиоцима, мамио је сва чула.
Изворне песме су током целог дана одјекивале под Острицом. Преплитале су се руке и ноге у народним колима, рецитоване су песме и здравице. На све стране чуо се жагор и смех. Био је то велики сабор гостију пристиглих из других места, али и скуп младих који су решили да удахну нову снагу и поврате живот овом дуго запостављаном селу.
У овој акцији и Архео- аматери Србије су дали значајан допринос. На основу уговора о културној сарадњи са месном заједницом, у склопу манифестације Вујетинци под капом небеском , реализоване су и неке идеје Александра Вукадиновића, председника Архео-аматера Србије.
На изузетно лепо уређеном етно штанду посетиоцима је презентован део активности Архео-аматера Србије, а изложба старих фотографија и неких већ заборављених алата и предмета из прошлости овог краја, заинтересовала је и најмлађе учеснике овог скупа. Уз пристанак села, у Вујетинцима ће Архео-аматери Србије отворити Етно музеј, а планирани су и други видови сарадње.
Било некад, сад се и обнавља
Вујетинци су село које има велики број младих. Иако основна школа има свега 11 ђака, велики је број девојака и момака који, иако су завршили школе, планирају да остану и живе у овом месту. У око 110 домаћинстава у Вујетинцима се одвајкада живи од пољопривреде и сточарства, а неколико породица врсних клесара за свакодневни хлеб зарађују вађењем и прерадом надалеко чувеног буковичког камена. Њиме се облажу фасаде, израђују тротоари и прилазне стазе. Лепо уређена домаћинства, плодни воћњаци, издашан род култивисаних њива и пољопривредне машине које се чују на све стране већ на први поглед говоре да је то село станиште вредних и марљивих људи. Њихови први суседи из Борча, Остре и Бечња истичу да су Вујетинчани познати по слози и разумевању. Тако је и идеја о организовању прве Бунгуријаде подржана готово без гласа против. Уз то, сами мештани су одлучили да о свом трошку угосте све учеснике ове манифестације. И, тако је и било. Уз бунгур, сви гости и намерници су били почашћени овдашњим старовременским специјалитетима. У изобиљу је било печења, пита, свадбарског купуса и других ђаконија.
Српска трпеза, постављена у дворишту школе која носи име академика Татомира Анђелића била је препуна јела и колача које су спремиле вредне Вујетинчанке. Културни програм под више од триста година старим храстом испред Дома праћен је са великом пажњом.
-Решили смо да селу вратимо некадашњи начин заједништва и чешће организујемо културно-забавне приредбе, каже Милица Дачић, дипломирани правник. Она је један од покретача многих културних догађања у Вујетинцима. Прича о некада чувеној баки Вери Стојић која је предводила овдашњу Секцију жена. – Она је, каже Милица, организовала прела, песничке вечери, игранке и са својим другарицама путовала свуда.- Ту је и још увек држећа осамдесетпетогодишња Вера Краљевић- Ђоковић.- Она нас је у организовању Бунгуријаде свесрдно подржала.
О жељи да Вујетинци изађу из мртвила причао нам је и Радомир Стојић, професор физике у пензији. Из Београда се вратио у родно село и обновио прадедовско огњиште.- Можда и успемо да Вујетинцима вратимо стари дух и бољи живот. Тим пре што имамо подршку младих. Желимо да направимо Етно музеј, да уредимо село и прилазне путеве. Имамо кућа чији власници желе да их уступе туристима, сликарима, планинарима, Архео-аматерима. Волели бисмо да нам дођу ђачке екскурзије. Да виде Јешевац, Борач, Студени извор и друга за око и душу прелепа места. Да нас посећују, да их нахранимо здравим и непрсканим плодовима, домаћим хлебом и соковима које не могу купити у градским маркетима, рекао је између осталог Радомир Стојић.
-Имамо у селу боровница, ароније, дивљих и питомих воћки, каже Мирослав Мими Стефановић. – Тврдим да иако живимо на селу, боље и здравије живимо од неких у граду. Мирослав прича и о томе да у Вујетинцима има доста момака који се забављају са девојкама из околних градова, исто тако је и са овдашњим удавачама. Наводи пример неколико жена из села чији су мужеви, осим у њих, заљубљени и у Вујетинце. Рускиња Људмила Андрејевна-Галовић на Бунгуријади је обећала да ће следеће године, када ова манифестација постане такмичарска довести своје земљаке куваре.
Архео аматери Србије већ кују планове да у прелепе Вујетинце доведу своје чланове, али и планинаре и љубитеље природе. Кажу да ваља обележити стазе за оближњу Соколицу, као и обновити и уредити десетак извора здраве пијаће воде. Планирају и кампове у којима ће боравити млади и још много тога. Али, остаје да се види. Судећи по првим реакцијама надлежних Вујетинчанима ће изгледа- кренути на боље.
Д.М.Тодоровић
