Velika bronzana maska boga Pana, jedina koja danas postoji, otkrivena je prilikom arheološkog iskopavanja nalazišta izraelskog Nacionalnog parka Hipo-Susita na istočnoj obali Galilejskog jezera.
Prema rečima dr Majkla Ajzenberga, direktora iskopavanja s Univerziteta u Haifi, bronzane maske ove veličine predstavljaju izuzetnu retkost i obično ne prikazuju Pana ili bilo koje drugo grčko ili rimsko mitološko biće. „Većina poznatih bronzanih maski iz helenističkog i rimskog perioda su minijature“.
Otkrivanje tajni
Proteklih godina skulptura Herkula izronila je nakon zimskih kiša 2011. godine, a potom, dve godine kasnije bazaltni nadgrobni spomenik sa bistom pokojnika je otkrivena i sada ova maska.
Iskopavanja u Hipo-Susiti obično se sprovode tokom leta. Međutim, serije zagonetnih struktura na obodu grada, gde je drevni put prolazio, dovele su do jednodnevnog iskopavanje tokom zime. Iskopavanje je bilo fokusirano na bazaltnu strukturu za koju su naučnici pretpostavili da je vrsta ojačanog hangara za gradske mašine koje ispaljuju projektile.
U svetlu ovih interesantnih otkrića odlučeno je da se strukture istraže sa ciljem pronalaska novčića koji bi pomogli da se datiraju. Nije bilo potrebno mnogo vremena da metalni detektor počne da ispušta alarmantna zvukove.
„Nakon nekoliko minuta izvadili smo veliku braon grudvu i shvatili da je maska. Očistili smo je i počeli da istražujemo detalje: prve naznake koje su nam pomogle da je prepoznamo su bili mali rogovi na vrhu glave, blago sakriveni kovrdžama“, rekao je dr Ajzenberg.
Rogata maska
Rogovi poput onih na masci obično asociraju na Pana, boga (polučoveka – polukozu) pastira, muzike i zadovoljstva. Detaljnije čišćenje u laboratoriji otkrilo je pramenove kozje bradice, šiljate uši i druge karakteristike koje su dr Ajzenberga navele da identifikuje masku Pana ( ili Fauna, Satira).
„Prva misao koja mi je pala na pamet bila je ‘Zašto ovde van granica grada?’. Ipak, maska je toliko teška da nije mogla tek tako da se otkotrlja. Maska je otkrivena nedaleko od ostatak bazaltne strukture sa debelim zidovima i veoma dobrim radom zidara, što ukazuje da je velika struktura iz rimskog perioda. Panov oltar na glavnom putu ka gradu, van njegovih granica, je vrlo verovatno objašnjenje. Ipak, Pan je obožavan ne samo u gradskim hramovima, već i u pećinama i prirodi. Drevni grad Paneas, severno od Hipo-Susite imao je jedno od najpoznatijih kompleksa za obožavanje boga Pana u pećini. Zbog toga što je obožavanje uključivalo napijanje, žrtvovanje i stanje ekstaze ono je ponekad uključivalo nagost i seks, a rituali za seoske bogove su često držani van grada“, objašnjava dr Ajzenberg.
Otkrivanje bazaltne strukture
Arheolozi su počeli da otkrivaju bazaltnu strukturu u nadi da će otkriti više tragova koji će objasniti njenu svrhu. Oni pretpostavljaju da je korišćena u odbrambene svrhe. „Možda je u kasnijem periodu, tokom Pax Romana ili perioda Rimskog mira, kada gradska utvrđenja nisu bila potrebna, građevina pretvorena u mesto za obožavanje boga pastira i možda ovde pred sobom imamo veličanstvenu glavu za fontanu ili zagrobni dar iz obližnjeg mauzoleja.“, kaže Ajzenberg.
Istraživačima nije poznata nijedna slična bronzana maska Pana ili Satira iz rimske ili helenističke ere. „Većina maski obično je slične veličine kao pozorišne i napravljene su od kamena ili terakote, služe za rituale, teranje demona ili imaju dekorativan, simboličan značaj. Kontaktirao sam kustose nekih od najvećih svetskih muzeja i čak ni oni nisu upoznati sa sličnim tipom bronzane maske kakvu smo otkrili u Hipu. Hipo-Susita ne može da se poredi sa bogatstvom drevnih kulturnih centara Rimskog carstva i kao takvo mesto, otkriće ovakve vrste je zaista zapanjujuće“, zaključuje dr Ajzenberg.
(nationalgeographic)
