Novo istraživanje otkriva da ogromna vulkanska erupcija koja se dogodila pre otprilike 40 000 godina verovatno nije bila dovoljno velika da uništi neandertalce, kako su sugerisala prethodna istraživanja.
„Iako je erupcija koja se dogodila u današnjoj Italiji prekrila okolno područje lavom i pepelom, nije dovoljno snizila temperaturu širom Evrope da bi bila značajan uzrok izumiranja neandertalaca”, kaže koautor istraživanja Benjamin Black, geolog sa Univerziteta Berkeley.
„Ne znamo zašto su tačno neandertalci nestali. Neandertalci su počeli da izumiru davno pre erupcije, pa ako je nakon nekog vremena na svetu postojala samo ‘šačica’ neandertalaca, zapravo je teško reći šta ih je dokrajčilo”, kaže Black.
Neandertalci i moderni ljudi potekli su od zajedničkog pretka pre otprilike 500 000 godina, a populacija Neandertalaca je na samom vrhuncu iznosila oko 70 000 jedinki. Njihovo postepeno izumiranje započelo je pre otprilike 40 000 do 35 000 godina. Neki naučnici su predložili teoriju prema kojoj su moderni ljudi zapravo eliminisali suparnike neandertalce, dok drugi predlažu teoriju prema kojoj su se moderni ljudi i neandertalci međusobno razmnožavali, sve dok neandertalci nisu bili u potpunosti apsorbirani.
Jedna kontraverzna teorija predlaže da je supererupcija pre 10 000 godina, blizu današnjeg Napulja, dramatično promenila klimu zahladivši je.
Kako bi ispitali tu teoriju, Black je sa kolegama koristio postojeće podatke o kamenju koje je erupcija izbacila, pa su ih kombinovali sa modelima klime. Njihov novi model predviđa da se sumpor, koji apsorbuje i razbija svetlost Sunca, je mogao da doprinese da se ohladi klimu, prenošenjem u atmosferu Evrope nakon erupcije.
Tim je zaključio da bi se temperatura mogla smanjiti za najviše 5 do 10 °C, što je definitivno zahlađenje, ali i nedovoljno da bi bilo hladnije nego što su neandertalci navikli. Štaviše, u to vreme neandertalci su već izumirali u Italiji, a promena temperature u drugim delovima Evrope bila bi još i manja.
Dokazi ukazuju na to da erupcija vulkana nije bila značajan činilac u izumiranju neandertalaca. „Slažem se da nije bilo dovoljno hladno nakon erupcije da bi to ozbiljno utjicalo na život”, kaže Stephen Self, vulkanolog Komisije za nuklearnu regulaciju.
Ali, ne smatraju svi da je to točno.
„Uvijek me zaprepasti kad naučnici nastavljaju da traže taj jedan parametar kako bi objasnili stvar, dok nam stvarnost dokazuje da je uticaj prirodnih uzroka kombinacija niza kompleksnih događaja, pa kad je komunikacija nepovoljna, efekti su loši”, kaže Thorvaldur Thordarion, vulkanolog sa Univerziteta Island.
Na primer, velike količine sumpora otpuštene u erupciji takođe mogu da promene strujanje vazduha, kao i modeli klime koji se zasnivaju na današnjim strujanjima vazduha možda ne daju pravu sliku šta se promenilo posle erupcije supervulkana”, objašnjava Thordarson.
Na stranu sa objašnjavanjem izumiranja neandertalaca, ovo istraživanje baca svetlo na sposobnost naše vrste da se prilagodi klimatskim promenama, objašnjava Black.
„Fascinantno je razmišljati o ovom istraživanju u smeru razumevanja otpornosti ljudskih bića kad se vrlo naglo dogode promene u okolini, što se zapravo, upravo danas događa”, nastavlja Black. „Razlika je u tome da anatomski moderni ljudi pre 40 000 godina nisu imali neke luksuze koje mi danas imamo.”
(LiveScience)
