U ostacima grada koji je nekad bio sused Rima, arheolozi su pronašli olovni kovčeg težak 500 kg. Ko ili šta se nalazi unutra još uvek je misterij, kaže Nicola Terrenato, profesor klasičnih studija sa Univerziteta Michigan i vođa projekta, najvećeg iskopavanja koje su Amerikanci sproveli u Italiji u poslednjih 50 godina.
Sarkofag će uskoro biti preseljen u Američku akademiju u Rimu, gde će inžinjeri koristiti tehnike zagrevanja i sićušne kamere kako bi dobili uvid u sadržaj bez otvaranja samog kovčega.
„Jako smo uzbuđeni zbog ovog pronalaska“ kaže Terrenato. „Za početak, Rimljani po pravilu nisu bili sahranjeni u kovčege, a ako su i koristili kovčege, uglavnom su bili drveni. Samo je nekoliko sličnih primera olovnih kovčega iz ovog doba u Italiji – iz drugog, trećeg i četvrtog veka. Stvarno ne znamo ni za kakve druge u ovom regionu.“
Ovaj je posebno neobičan zbog svoje veličine.
„Radi se o ploči olova preklopljenoj preko same sebe, debljine 2.5 centimetra“ kaže. „ 500 kilograma olova značilo je ogromno bogatstvo u to doba. Potrošiti toliko bogatstvo na pogreb bilo je prilično neobično.“
Da li je preminuli bio vojnik? Ili gladijator? Možda biskup? Sve su to mogućnosti, neke malo dalje od ostalih, kaže Terrenato. Istraživači će dati sve od sebe kako bi pregledali kosti i ostalu „imovinu groba“ ili hrišćanske simbole unutar kovčega kako bi utvrdili o čemu se radi.
„Teško je predvideti šta se nalazi unutra, budući da se radi o jedinom primeru ove vrste u području,“ kaže Terrenato. „Trudim se da zadržim svoje nade u granicama razuma.“
Ljudski ostaci zatvoreni u olovni kovčeg po pravilu su odlično očuvani, iako su teško dostupni. Istraživači žele da izbegnu provaljivanje u kovčeg. Količina sile potrebne da bi se slomilo olovo verovatno bi oštetilo sadržaj kovčega. Umesto toga, prvo će koristiti termografiju i endoskopiju. Termografija uključuje zagrejavanje kovčega za nekoliko stepeni i praćenje termalne reakcije. Kosti i bilo koji drugi predmeti pokopani sa njima imaće različite termalne reakcije, kaže Terrenato. Endoskopija uključuje ubacivanje male kamere u kovčeg. Ali koliko će metode biti uspešne zavisi od toga koliko je zemlje ušlo u kovčeg tokom vekova.
Ako ove metode ne uspeju, istraživači mogu koristiti MRI skener – skupu alternativu koja uključuje odvlačenje kovčega teškog pola tone u bolnicu.
Svake godine otprilike 75 istraživača, što nacionalnih što internacionalnih, uključujući i gomilu studenata preddiplomskog studija Univerziteta Michigan, ostaju dva meseca radeći na projektu drevnog grada Gabii.
Područje grada Gabii, smeštenog na slabo razvijenom zemljištu 18 kilometara od Rima u današnjem Laziu, bio je veliki grad koji je prethodio Rimu, ali se verovatno smanjivao kako je Rimsko Carstvo raslo.
Proučavanje Gabiia daje istraživačima pogled na život pre Rimljana i indikacije kako su se formirali prvi italijanski gradovi. Takođe im pruža širi pristup značajnijim arheološkim slojevima. U Rimu su slojevi civilizacije građeni jedan iznad drugog i arheolozi ih ne mogu ili ne smiju poremetiti.
„U Rimu često nešto stoji na putu pa moramo imati sreće“ kaže Terrenato. „U Gabiiu bi morala biti sva naša sretna mesta jer nam ništa ne stoji na putu.“
Zaista, Terrenato i ostali istraživači bili su iznenađeni kad su tako brzo otkrili nešto tako značajno kao što je ovaj sanduk.
„Na kraju dana čak ni 20-minutno tuširanje ne može da ukloni prljavštinu i čađ kojim smo prekriveni“ kaže Benson. „To je težak posao, ali i posao koji ispunjava. Koliko ljudi može da kaže da su razotkrili antički grob?“
( University of Michigan)
